petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52
GLUMCI NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Kad se Pavle Vuisić, Mija Aleksić i Ljiljana Krstić sretnu na Altini

Od 8.763 ulice u glavnom gradu, 83 nose imena dramskih umetnika. – Tri godine je neophodna vremenska distanca, propisana gradskom odlukom, da bi se razmatralo imenovanje ulica po ličnostima koje nisu žive
Autor: A. Vu­ko­vić / D. Mu­či­ba­bićsubota, 16.09.2017. u 22:00
Земунско насеље настало почетком деведесетих година прошлог века окупило крем глумишта (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Sre­li se Pa­vle Vu­i­sić, Ta­ško Na­čić, Sto­jan De­čer­mić, Lji­lja­na Kr­stić, Vik­tor Star­čić, Mi­ja Alek­sić... Ali ne u te­a­tru, već u Ze­mu­nu. I to po­sle smr­ti. Sud­bi­na, ali i nji­ho­vi po­što­va­o­ci i nad­le­žni iz Grad­ske upra­ve ure­di­li su da se ime­na ovih ve­li­ka­na srp­skog glu­mi­šta na­đu na ulič­nim ta­bla­ma u re­la­tiv­no no­vo­na­sta­lom na­se­lju Al­ti­na, jed­no po­red dru­gog. Ma­la tru­pa iz Ze­mu­na sa­mo je deo elit­ne glu­mač­ke po­sta­ve ko­ma­da ko­ji se i da­lje ši­rom Be­o­gra­da pi­še u čast bar­do­va po­zo­ri­šta i fil­ma.

Ne­ki od naj­ve­ćih – Dra­gan Ni­ko­lić, Ba­ta Ži­vo­ji­no­vić, a od­ne­dav­no i Lju­bi­ša Sa­mar­džić, ni­su vi­še sa na­ma i iako ni­je pro­šao rok od tri go­di­ne što je neo­p­hod­na vre­men­ska dis­tan­ca, pro­pi­sa­na grad­skom od­lu­kom, da bi se raz­ma­tra­lo ime­no­va­nje uli­ca po nji­ma, gra­đa­ni su sve gla­sni­ji u že­lji da im se na ovaj na­čin odu­že.

Ali, glum­ci ne­ka­da ni­su bi­li to­li­ko ce­nje­ni, pod­se­ća Vi­do­je Go­lu­bo­vić, je­dan od auto­ra de­la „Be­o­grad is­pod Be­o­gra­da” i vr­sni po­zna­va­lac isto­ri­je na­šeg gra­da. 

Pr­ve iz 1930.
Naj­sta­ri­je uli­ce ko­je no­se ime­na glu­ma­ca da­ti­ra­ju iz 1930. go­di­ne. Na Zve­zda­ri, Sav­skom ven­cu i Vo­ždov­cu su po dve: Co­ci­na i Či­ča Ili­ji­na; Ili­či­će­va i Alek­se Ba­čvan­skog; Mil­ke Gr­gu­ro­ve i Ru­co­vi­će­va, dok je na Ču­ka­ri­ci jed­na – Do­bri­no­vi­će­va, po­da­ci su sek­to­ra sta­ti­sti­ke Se­kre­ta­ri­ja­ta za upra­vu Be­o­gra­da.  

Kri­te­ri­ju­mi pre­ma ko­ji­ma su do­de­lji­va­ni na­zi­vi uli­ca, ob­ja­šnja­va on, uvek su bi­li traj­no po­ve­za­ni sa zna­čaj­nim lič­no­sti­ma, pre­de­li­ma i da­tu­mi­ma iz lo­kal­ne i na­ci­o­nal­ne isto­ri­je, ali se, do­da­je, slo­bod­no mo­že re­ći da se ni­su me­nja­li ni pro­ble­mi sa ko­ji­ma su se ko­mi­si­je za ime­no­va­nje be­o­grad­skih uli­ca i tr­go­va su­o­ča­va­le. Ta­ko je re­ci­mo, do­da­je on, uvek otvo­re­no pi­ta­nje ko mo­že da­ti objek­tiv­ne pa­ra­me­tre ko je ko­li­ko za­slu­žio, ma­nje ili vi­še od onog dru­gog.

– Glum­ci su ne­ka­da sma­tra­ni di­le­tan­ti­ma i dru­štvo im ni­je pri­da­va­lo zna­čaj ko­ji da­nas ima­ju. Ta­kav po­gled na ovu pro­fe­si­ju me­nja se od Dru­gog svet­skog ra­ta ka­da grad po­či­nje da im is­ka­zu­je po­što­va­nje na­zi­va­ju­ći uli­ce po nji­ma – is­ti­če Go­lu­bo­vić.

Po po­zo­ri­šnim i film­skim umet­ni­ci­ma na­zi­ve su do­bi­ja­le sa­o­bra­ćaj­ni­ce na 13 be­o­grad­skih op­šti­na. Na Vo­ždov­cu je na ovaj na­čin ove­ko­ve­če­na sla­va Bo­ja­na Stu­pi­ce, Mil­ke Gr­gu­re­ve... 

Vra­čar se di­či uli­com Ve­le Ni­gri­no­ve, Pa­li­lul­ci se še­ta­ju kroz Ve­lje Milj­ko­vi­ća, Ču­ka­ri­ča­ni ži­ve u uli­ca­ma Mi­le Di­mić, Slo­bo­da­na Ali­gru­di­ća, Slo­bo­da­na Pe­ro­vi­ća, To­še Jo­va­no­vi­ća... Zve­zda­ra je uli­com za­hva­li­la Vje­ko­sla­vu Afri­ću, Zo­ra­nu Rad­mi­lo­vi­ću, Ma­ri Ta­bor­skoj i Mi­la­nu Sr­do­ču, Mi­ti Ru­ži­ću i Či­ča Ili­ji Sta­no­je­vi­ću. Ta­ble sa ime­ni­ma Du­ša­na Ra­den­ko­vi­ća i Žan­ke Sto­kić su na Sav­skom ven­cu, dok su me­sto na Sta­rom gra­du za­slu­ži­li Do­bri­ca Mi­lu­ti­no­vić i Mi­lo­rad Ga­vri­lo­vić. No­vo­be­o­gra­đa­ni ži­ve i u uli­ca­ma Ne­de Spa­so­je­vić i Lju­bin­ke Bo­bić. 

Ži­te­lji pre­sto­ni­ce na­sta­nje­ni su i u uli­ca­ma ko­je ču­va­ju se­ća­nje na glum­ce svet­ske sla­ve: Čar­li­ja Ča­pli­na, En­di­ja Vor­ho­la, Ju­la Bri­ne­ra, Or­so­na Vel­sa i Sa­re Ber­nar. 

– Ime ove­ko­ve­če­no u na­zi­vu uli­ce ni­je sa­mo za­hval­nost umet­ni­ku, glum­cu, pe­sni­ku, sli­ka­ru, ne­go je po­klon i svim onim lju­di­ma ko­ji su ne­ku lič­nost vo­le­li da gle­da­ju, slu­ša­ju. Nji­ma je si­gur­no dra­go da pro­đu uli­com ko­ja no­si ime dra­gog im umet­ni­ka ko­ji je du­hov­na hra­na svom ro­du. Ti lju­di ži­ve da bi ra­di­li svoj po­sao i po­kla­nja­li to dru­gi­ma, to im je bio za­da­tak, bez ob­zi­ra da li su to­ga bi­li sve­sni ili ne – sma­tra Vo­ja Bra­jo­vić, pred­sed­nik Udru­že­nja dram­skih umet­ni­ka Sr­bi­je. On se ne usu­đu­je da li­ci­ti­ra ko bi tre­ba­lo da uli­cu do­bi­je, a ko ne, ali ga ču­di što je, na pri­mer, Lju­ba Ta­dić još ne­ma. 

A ko će uli­cu do­bi­ti od­lu­ču­je Ko­mi­si­ja za ime­no­va­nje uli­ca i tr­go­va po pred­lo­zi­ma gra­đa­na, udru­že­nja, op­šti­na... O nji­ho­vim ide­ja­ma čla­no­vi da­ju struč­no mi­šlje­nje i uko­li­ko je ono po­zi­tiv­no pred­log se pro­sle­đu­je Mi­ni­star­stvu za dr­žav­nu upra­vu i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu. Nje­go­vo „ze­le­no sve­tlo” sig­nal je da o to­me od­bor­ni­ci Skup­šti­ne gra­da da­ju po­sled­nju reč. 

– Po­sled­njih go­di­na vla­da eufo­ri­ja da se glum­ci­ma i po­pu­lar­nim knji­žev­ni­ci­ma do­de­le uli­ce i ne­mam ni­šta pro­tiv, ali tre­ba bi­ti ume­ren i ne pre­te­ri­va­ti, pa da­va­ti uli­ce i lju­di­ma ko­ji su ta­ko­đe osta­vi­li ne­iz­bri­siv trag – emi­nent­nim na­uč­ni­ci­ma, jer ih na taj na­čin ču­va­mo od za­bo­ra­va – ka­že dr Mar­ko Po­po­vić, ne­ka­da­šnji član Ko­mi­si­je za ime­no­va­nje uli­ca i tr­go­va. 

On do­da­je da bi svi že­le­li da nji­ho­vi mi­lje­ni­ci do­bi­ju uli­cu na Vra­ča­ru ili Sta­rom gra­du iako po­sto­je broj­ne bez­i­me­ne, ali sa istim ime­nom u raz­li­či­tim de­lo­vi gra­da. Po­po­vi­ću se ne do­pa­da to što se na­zi­vi naj­sta­ri­jih be­o­grad­skih uli­ca ola­ko me­nja­ju.

– Pri­mer je Ohrid­ska na Vra­ča­ru, da­ti­ra iz 1896. Ona je pre­i­me­no­va­na u Bra­ne Crn­če­vi­ća. Ka­da su ime­na du­pli­ra­na, kao re­ci­mo Aval­ska, do­bro je što je na­ziv pro­me­ni­la ona na Vra­ča­ru (sa­da se zo­ve Ni­ko­la­ja Kra­sno­va) jer u njoj ži­vi ma­nje lju­di ne­go u Aval­skoj na Vo­ždov­cu – ka­že Po­po­vić. 

Upr­kos to­me što Po­po­vić pred­la­že da tre­ba kr­šta­va­ti ne­i­me­no­va­ne uli­ce na pe­ri­fe­ri­ji, Bra­jo­vi­ću bi, re­ci­mo, bi­lo dra­že da je Pa­vle Vu­i­sić do­bio uli­cu bli­že gra­du, lju­di­ma ko­ji su ga vo­le­li, ce­ni­li i uži­va­li u ono­me što je ra­dio. 

– Ma­da, bo­lje da je ima čak i na pe­ri­fe­ri­ji ne­go da je uop­šte ne­ma – is­ti­če pred­sed­nik Udru­že­nja dram­skih umet­ni­ka.

 

„Na če­ka­nju” i po po­la ve­ka

Iz­grad­nja Be­o­gra­da sa da­na­šnjim po­lo­ža­jem uli­ca po­če­la je tek po­sle 1867. go­di­ne, po­sle od­la­ska Tu­ra­ka i usva­ja­nja pr­vog re­gu­la­ci­o­nog pla­na Be­o­gra­da, ko­ji je iz­ra­dio in­že­njer Emi­li­jan Jo­si­mo­vić. Ka­ko se grad raz­vi­jao, ur­ba­ni­stič­ki plan se pre­kra­jao i od ime­no­va­nja sa­mo tri­de­set uli­ca pre 150 go­di­na do­šli smo do broj­ke od vi­še od 4.000 sa­o­bra­ćaj­ni­ca za ko­li­ko njih se da­nas vo­de po­da­ci o po­re­klu na­zi­va. U me­đu­vre­me­nu, ime­na su se me­nja­la, uvek od­ra­ža­va­ju­ći po­li­tič­ke su­ko­be, ra­to­ve i kul­tur­ni i isto­rij­ski raz­voj ze­mlje. Na­uč­ni­ci, pi­sci, ge­ne­ra­li, spor­ti­sti, re­di­te­lji i glum­ci do­bi­ja­li su svo­je spo­me­ni­ke u vi­du ulič­nih ta­bli, a ka­ko ka­že Vi­do­je Go­lu­bo­vić, naj­če­šće je pre­sud­na bi­la ide­o­lo­gi­ja. Ko­mu­ni­sti su ta­ko 1946. „pre­kr­sti­li” čak 109 uli­ca, na­po­mi­nje dr Mar­ko Po­po­vić.

Do sa­da je oko 1.600 uli­ca i tr­go­va u Be­o­gra­du me­nja­lo ime­na i, pre­ma Go­lu­bo­vi­će­vim re­či­ma, za­to je te­ško utvr­di­ti ta­čan broj onih ko­je su no­si­le ime­na po­zo­ri­šnih i film­skih rad­ni­ka. Dok su ne­ki do­bi­ja­li ime­na po­sle sa­mo tri go­di­ne od smr­ti, mno­gi su na uli­cu ili trg če­ka­li i po 40, 50 go­di­na na­kon što su se upo­ko­ji­li. 


Komentari0
4713b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja