petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:50

Severna Koreja: Režim opstaje, generacije se smenjuju

Autor: Jasmina Pavlović Stamenićsubota, 16.09.2017. u 22:02
Сниматељ Бата Груловић и тонац Лала Драгаш са севернокорејском породицом (Фото Документација Ј.П.Стаменић)

Pre tri decenije ekipa TV Beograd bila je jedna od retkih koja je boravila u poseti ovoj izolovanoj zemlji. Među gostima iz Jugoslavije bila je i današnja dopisnica „Politike” iz Grčke. Zbog toga što su vesti iz Pjongjanga opet u centru svetske pažnje, prenosimo neka od njenih sećanja.

***

Sećanja su izbledela, pamte se neki upečatljivi detalji i činjenice: bili smo jedna od retkih televizijskih ekipa koja je dve nedelje bila gost Severne Koreje u vreme vladavine Kim Il Sunga. Imali smo očigledno neku privilegiju, nikad nisam saznala koju.

Bila nam je određena pratnja, strogo propisana maršruta, ali su organizatori poštovali i moje želje da mnogo vidimo i pitamo. Dopuštali su snimatelju Bati Gruloviću i toncu Dragomiru Dragašu da zabeleži i ono što nije bilo u programu. Hvatali su se za glavu kad smo krišom slikali bodljikavu žicu kojom je bila ograđena obala „da neprijatelj ne iznenadi”, ljutili su se kad sam insistirala da nam objasne zašto u zagušljivim tunelima rade isključivo žene. Ipak, pokazali su nam Pjongjang, granicu dve Koreje, selo, pustili su nas da razgovaramo sa seljacima, posetili smo dom jedne porodice profesora i na kraju, tako su bar rekli tadašnjem rukovodstvu TV Beograd, bili su malo ljuti kako sam u emisiji „Do zida i natrag” opisala Severnu Koreju.

Stigla sam u zemlju sa izvesnim predrasudama, ali i dozom zebnje jer se i tada, kao i danas, o ovoj zemlji malo znalo, a mnogo više pretpostavljalo. Strana štampa je spekulisala da narod živi u bedi, gladi i neznanju, pod torturom i policijskim režimom. Govorilo se o čistkama…

Na jezeru pored hotela u kome se tih dana održavao manji međunarodni skup, u čamcima su veslale desetine parova, patke su mirno plivale. Kako se skup završio i gosti otišli, nestali su i čamci i patke, ali se u vreme doručka i dalje čuo cvrkut ptica sa magnetofonske trake

Ipak, domaćini su puštali da sami zaključujemo kad nam saopštavaju kako svaki građanin od države dobije 700 grama pirinča dnevno, svake druge godine kompletnu obuću i odeću, kako slabije govore strane jezike, ali nema nepismenih, da su plate skromne, oko pedesetak dolara, da su srećni i zadovoljni i da vole svog vođu i svoj socijalizam građen na ideji „Džuče” čiji je tvorac bio Kim Il Sung.

„Politikina” TV Revija je u septembru 1987. objavila reportažu sa putovanja ekipe TV Beograd
(Foto: Dokumentacija „Politike”)

I sada kada se setim unutrašnjosti zemlje, rodnog mesta velikog vođe u koje su nas vodili, gotovo da vidim svaki kamen i potok, skromnu kolibu, neverovatno čist vazduh, mnogo zelenila. Upoznali smo severnokorejskog seljaka koji, rekli su nam da zarađuje 200 dolara godišnje, na seoskom imanju provede ceo život jer nema promene mesta boravka i rada.

Ispunili su nam želju da upoznamo gradsku porodicu i odveli su nas u dom profesora na Institutu stranih jezika Li Dong Sama. Poslužili su nam čaj od insama, pokazali skromni dom, ispričali da je sve besplatno uz minimalnu doplatu za struju.

Tada nije bilo telefona, ni automobila, samo državnih, i rekli su nam da svi vole da pešače. Spavalo se na zemlji, imali su orman i nekakav sto, TV, pričali su nam da su zatvoren narod, da se međusobno retko posećuju i da smo mi sasvim sigurno jedini stranci koji su ušli u njihov dom. Još čuvam figure koje su mi poklonili na rastanku.

Sećam se da je u Pjongjangu koji je tada imao milion i po stanovnika sve bilo prostrano, monumentalno, besprekorno čisto, uredno, sa cvećem, modernim saobraćajnicama kojima su prolazili samo državni automobili. Na jezeru pored hotela u kome se tih dana održavao manji međunarodni skup, u čamcima su veslale desetine parova, patke su mirno plivale. Kako se skup završio i gosti otišli, nestali su i čamci i patke, ali se u vreme doručka i dalje čuo cvrkut ptica sa magnetofonske trake.

Putujući sa kraja na kraj Severne Koreje, sreli smo mnogo ljudi, ali nikog nismo videli da se odmara. Na mnogim poljima zasejanim pirinčem zapazili smo i decu. Objasnili su nam da petkom svi, bez obzira na zanimanje i položaj, dakle i deca, odlaze na dobrovoljni rad u polja, na pruge, tamo gde je to potrebno.

Fascinirala nas je količina slika, panoa i murala sa likom „vođe”, i to na svakom mestu: u metrou, na polju, pored reke, u planinskoj zabiti, svuda gde je bar jednom nogom kročio. Jedan takav spomenik je i „Džuče toranj” u Pjongjangu od belog mermera, visok 170 metara. Stekli smo utisak da mu je narod bio zahvalan za sve ono što je Severna Koreja bila tada, pre tri decenije, zbog činjenice da je od zaostale agrarne zemlje postala industrijska i poljoprivredna, vojno jaka.

Danas su, valjda, novim liderima zahvalni za ono što misle da je Severna Koreja danas.

Posetili smo i granicu između dve Koreje i zid koji je na sredini poluostrva podigla Južna Koreja posle Postdamskog sporazuma na osnovu koga su nekad jedinstvena zemlja i narod sa pet hiljada godina dugom tradicijom veštački podeljeni na dva dela, socijalistički i kapitalistički. Zid visok šest metara, dug 258 kilometara, oko koga je demilitarizovana zona a iza njega podeljene porodice, muževi i žene koji već decenijama jedni o drugima ništa ne znaju, ledena atmosfera 38. paralele.

Ono što nikada neću zaboraviti jeste glasna, učinilo mi se, tužna muzika koja se čula sa svake strane granice i koja je za one sa druge strane imala propagandnu poruku.

Kao što, bez obzira na sve što se na našem prostoru u poslednjim decenijama izdešavalo, ne može da se zaboravi činjenica da je čarobna reč „Jugoslavija” u Severnoj Koreji otvarala sva vrata.


Komentari0
0373e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja