ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.09.2017. u 08:41 Miroljub Dugalić

O delima prvog kralja i književnika

U kraljevačkoj biblioteci održana je promocija ponovljenog izdanja sabranih dela Stefana Prvovenčanog, vladara i pisca
Стефан Првовенчани, краљ српски

Kraljevo – U Kraljevu, u biblioteci koja baš nosi i ime Stefana Prvovenčanog, kralja i jednog od prvih književnika srednjeg veka, održana je promocija njegovih sabranih dela. Taj događaj je deo programa obeležavanja osam vekova od krunisanja Stefana Nemanjića, u manastiru Žiči. Knjigu je, kako je objasnio Miloje Radović, direktor ove ustanove, kao ponovljeno izdanje objavila Srpska književna zadruga i kraljevačka biblioteka, a o trošku grada Kraljeva. Ovoj promociji prethodila je izložba, takođe u prostoru pomenute ustanove, pod nazivom „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji”, čije su autorke bibliotekarke Ivana Hrenko i Danka Spasojević. Promocija je ulepšana odlomcima iz Stefanove „Hilandarske povelje” koje je govorio glumac Dragan Pešić.

Inače, knjiga, budući da su kraljeva dela prevedena na savremeni srpski jezik, omogućava čitaocima da se upoznaju sa našom književnošću u srednjem veku, a toj oblasti iako je bio vladar, državnik i ratnik Stefan Prvovenčani je značajno doprineo. Jer, bio je i emotivan, lucidan, obrazovan i promišljen pisac. Zato je dr Dragan Lakićević, urednik ove knjige, podsetio da je ona u ediciji Srpske književne zadruge objavljena još 1999. godine, a da sa ovim divot izdanjem predstavlja „istorijski i književni spomenik”. 

U predgovoru knjige, a i na samom skupu, profesorka dr Ljiljana Juhas Georgijevski smatra Stefana Prvovenčanog jednim od najznačajnijih srpskih pisaca u srednjem veku. Ona je posebno govorila o njegovim delima, o „Životu svetog Simeona”, Hilandarskoj i Mljetskoj povelji.

– Delo „Život svetog Simeona” predstavlja celovit prikaz života velikog župana Stefana Nemanje, začetnika loze Nemanjića i njegovog oca. Osnovna linija tu jeste pripovedna, ali je veoma prisutan i lirski sloj. Stoga je to Stefanovo delo privlačilo kroz vekove lepotom kazivanja i poetičnošću i ostavilo je trag i uticaj na druge pisce tog doba. Posebnu pažnju u čitavom delu privlači, recimo, njegova poetsko-alegorijska slika pejzaža Svete gore. On tu opisuje pejzaž kao rajski i pominjući pticu koja u tom raju peva, alegorijski piše o divnom glasu Nemanjinog najmlađeg sina monaha Save, koji tako mami oca u Svetu Goru – istakla je profesorka Georgijevski.

Ona još navodi da su najveći broj Stefanovih dela bili tekstovi pravnog karaktera, poput Hilandarske povelje. Ali, iako su pravni oni sadrže detalje umetničkog karaktera, lucidnog i promišljenog pisanja. Zato profesorka Georgijevski još kaže „da je Stefan Prvovenčani bio vladar, ratnik i kulturni poslenik. Bio je živa i zanimljiva ličnost, koji je pisanju prilazio ozbiljno i ambiciozno”.

U veoma zapaženom izlaganju o značaju književnog dela Prvovenčanog i važnosti objavljivanja ove divotne knjige, i to u ovom svečarskom trenutku dr Dragan Hamović je naglasio:

– Znao je Prvovenčani kralj i vrsni pisac za dramu ljudskog raspona, za sopstvenu ljudsku krivulju od niskosti do svetlosti. Ktitor Žiče, očev i bratovljev satrudnik u obnovi Hilandara, nije bio zastupnik sitnih računa. Računao je i ulagao u veliko i dugoročno. I evo nas danas, na drugom kraju toga dugoročnog uloga, čija je glavnica Stefanova i hramovna i književna zadužbina. Šta li ćemo mi današnji održati, šta ostaviti u nasleđe, mi valjajući u blatu sitnih računa i dnevnih prohteva, koji nas prosto razjedoše, izobličiše da sve manje ličimo na sebe i svoje prohteve. Ipak, pored svih vapajućih bezakonja i nedostojnosti ovo divotno izdanje pred nama je znak da nam nije svejedno i da će nas prethodnici možda načas prepoznati kao svoje – kazao je, između ostalog, dr Dragan Hamović.

Na veoma prijemčiv način prisutnima se na temu nedostatka autografije obratio i profesor dr Tomislav Jovanović:

– Mi danas u Srbiji ne posedujemo originalne rukopise iz srednjeg veka, recimo Svetog Save, već samo prepise tih dela. To je i slučaj sa rukopisima Stefana Prvovenčanog. Najveća šteta u tom pogledu, ne samo u kulturi već i u drugim oblastima, nama je naneta u periodu turske vladavine, što njihovim uništavanjem, što nebrigom naroda koji je bio u teškoćama pa se tako mnogo toga od stvaralaštva u srednjem veku izgubilo – tvrdi profesor dr Tomislav Jovanović. 

Komеntari4
2d50e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir Istoricar i Geograf
Na zalost Srbi, To nije nikada bio kralj Keltskih Srba vec Bugarskih Srba-Divljaka. Ovakve price su nastale od popova koji su bili nezaposleni pa su izmisljavali mitove ili bajke. Srbija se pojavila tek Jula 13, 1878 godine u Berlinu. Zato Srbi, zaboravite ovu pricu kao istoriju ali je upamtite kao mit.
Koле
Ау, то изгледа да су у парти-сендвиче почели метати бунике!...
Radomir Istoricar i Geograf
Re Kole, narode dajte ponovo prinos ovom popu ako ste smetnuli sa uma, jer mu je prolupao novi Mercedes. Nije znao da treba i ulje da se menja. On je nagrdio pricu o nepostojecem srpskom kralju nebi li opet prevario siromasne vernike. Nije njemu lako jer mu je naratao stomak a kola zskripala i to Mercedes koji ste mu vi kupili nedavno.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja