ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Srbija može da sanja poljski budžet za agrar

Od 2014. do 2020. nama je na raspolaganju 175 miliona evra iz EU fonda za poljoprivredu, dok je na račun farmera u Poljskoj isplaćeno 60 milijardi evra za 12 godina
Autor: I. Albunovićponedeljak, 18.09.2017. u 22:00
На примеру Пољске, која нам је главни конкурент у узгоју малина, могло би се рећи да је и њихов пут до европских фондова био дуг (Фото И. Албуновић)

Tek krajem novembra biće poznato da li će biti odblokirane poslednje prepreke za početak povlačenja novca za srpsku poljoprivredu iz IPARD fondova Evropske unije.

Konačnu ocenu daće predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu Evropske komisije koji 26. novembra dolaze u Beograd. Srbiji je od 2014. do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra bespovratne pomoći za agrar.

Ali čak i da dobijemo zeleno svetlo poljoprivrednici će sledeće godine moći da konkurišu za svega 15 miliona evra.

– Zbog pravila „n plus 3” novac je raspoloživ još tri godine u odnosu na onu na koju je opredeljen. Tako će 2018. biti trošen onaj koji je određen za 2015. godinu, što je 15 miliona evra – kažu za „Politiku” u Upravi za agrarna plaćanja.

Kako funkcioniše raspodela novca iz zajedničke evropske kase za agrar? Na primeru Poljske, koja nam je glavni konkurent u uzgoju malina, moglo bi se reći da je i njihov put do tog budžeta bio dug. I mada poznavaoci ističu da je postajala politička volja da se ta zemlja pretvori u jednog od glavnih proizvođača hrane za evropske pijace Poljska (koja ima oko 38 miliona stanovnika) je maksimalno iskoristila tu šansu. Za 12 godina njeni poljoprivrednici dobili su neuporedivo više nego što Srbija može i da sanja – oko 60 milijardi evra.

Maugožata Štoldman, jedna od direktora poljske Agencije za modernizaciju i razvoj poljoprivrede, kaže da je ta zemlja oko deset godina gradila sistem kako bi konačno počela da povlači bespovratni novac za agrar.

– Proces akreditacije trajao je dugo pre ulaska u EU, ali sada sve ide brže. Na početku nam je bio prioritet da registrujemo stočni fond, sada već u sistemu imamo oko 90 miliona životinja. Kako bi novac bio maksimalno iskorišćen izuzetno je važno da agencija dobro funkcioniše – rekla je Štoldmanova nedavno novinarima iz Srbije koji su boravili u Poljskoj. Ona je poručila da su spremni da pomognu i prenesu iskustva državama koje rade na dobijanju akreditacije.

– Zašto ne i Srbiji. Potrebno je samo da nam se formalno obrate vaše vlasti – rekla je Štoldmanova.

Poljska je 2004. postala članica EU i od tada je u ovoj agenciji zaposleno oko 11.000 ljudi. Poljoprivrednicima je za 12 godina isplaćeno oko 60 milijardi evra. To znači da su poljski farmeri godišnje dobijali oko pet milijardi evra za unapređenje proizvodnje i konkurentnosti. Posredstvom agencije oko 1,3 miliona korisnika iskoristilo je bespovratne kredite iz evropskih fondova. Najviše zahteva bilo je za finansiranje proizvodnje jagoda, hmelja i bobičastog voća. Nije postojala donja i gornja granica novca koji poljoprivrednik može da dobije, sve zavisi koliko zemlje je imao i šta je želeo da radi. Pravo da konkurišu imali su i zakupci državne zemlje. Ko su najveći korisnici bespovratnih podsticaja?

„U našem slučaju to su bili poljoprivrednici i farmeri na najnižem nivou, a tek kasnije je novac bio dostupan i industriji. Prioritet su imala oko 200 poljoprivredna udruženja na čije račune je leglo 34 milijarde evra. Ostalo je raspodeljeno između malih poljoprivrednih proizvođača”, objašnjavaju u ovoj agenciji.

Prognoze su da će iz zajedničkog šestogodišnjeg budžeta (2014–2020) ova zemlja ponovo dobiti istu svotu – ukupno oko 37,2 milijarde evra.

– U ovom trenutku jedino je Rumunija ispred nas po stepenu iskorišćenosti fondova. Ali treba reći da nam je više od 90 odsto novca prebačeno tek po ulasku u EU – kaže Maugožata Štoldman.

Naša zemlja kandidovala se za dobijanje novčane pomoći u sektorima proizvodnje i prerade voća i povrća i mleka i mesa, unapređenje ruralne ekonomije i jačanje kapaciteta u administraciji, konkretno u Upravi za agrarna plaćanja. Novac iz ovih fondova formalno smo mogli da koristimo još od 2013. ali je svake godine šansa propuštana jer nismo uspevali da ispunimo uslove za akreditaciju. Jedan od uslova EK bio je i da povećamo broj službenika u Upravi za agrarna plaćanja i izmenimo Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i da zgradu (sedište) uprave prilagodimo standardima. Prema ranijim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, ova uprava u prvoj fazi trebalo bi da zapošljava 170 ljudi.


Komentari14
dc2b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Draga
Ako su novinari naveli tačne cifre, Poljska ima 11.000 zaposlenih u njihovoj Agenciji za poljoprivrdu, a Srbija 170. Poljska ima 6 puta više stanovnika, ali 64 puta više zaposlenih koji brinu o razvoju poljoprivrede. Pr i takvom odnosu "snaga", nama ni EU, ni Rusija, ma niko na svetu, ne može pomoći.
Jovanka Voždovčanka
A Srbija umesto Poljske dobila na hiljade migranata. I time se, još, i hvali.
Божидар
У сумрак Брегзита гледао сам интервју ББС и једног британског фармера. Репортер каже како ће остати без ЕУ субвенција ако изађу из ЕУ а фармер му оговора - jа нећу да живим од субвенција, хоћу да живим од мог рада. Укратко тамо где се умеша држава и банке нема напредка у пољопривреди. Помоћ државе! Ја то још нисам видео! Кад држава помаже једном руком онда другом и узима!
Darko
@jeremija, . Para za njihove clanice ima,za ostale sve manje i manje.30 godina slusam kako mi ne treba da idemo u EU,jer smo najpametniji,nalepsi,najbolji I da bi trebali da budemo ko Svajcarska.U toj zelji da budemo Svajcarska sve vise postajemo Albanija.U stvari sve vise zaostajemo I za Albanijom. Usput u Svajcarskoj su najbogatije banke na svetu I okruzena je najbogatijim drzavama na svetu.Jos smesnije mi je kad neko pored Svajcarske pominje Norvesku....koja je prebogata naftom I gasom za razliku od nas koji smo najpametniji,najlepsi,najbolji.
Jeremija
Neuporedivo. Da stvar bude bolja, sve je manje novca i za članice EU, pa tako Srbija i balkanski ostatak može računati na sebe i na koju mrvicu za evropske trpeze. EU više nije "obećana destinacija" već je postala ustanova za kontrolu i podjarmljivanje. Više ne vidim interes Srbije za članstvo, ali za uspostavu uređene, pravne države, svakako jesam. Možemo biti "dopisni član" ili "vanjski saradnik".
Jeremija
@Darko Pročitajte ponovo moj komentar. Naime, em nismo član EU em ta zajednica NE DAJE više tolike subvencije za poljoprivredu. A šta fali da budemo kao Švajcarska? I zapamtite, jadan je onaj kome daju.
Preporučujem 10
Darko
Naravno svi su glupi,a mi smo pametni.Vidimo gde nas je to dovelo. Ne treba nama clanstvo dobro nam je....ne vidite razloga za clanstvo,ali zato poljski seljak vidi 60 mlrd razloga.Pogledajte efikasnost po prinosima seljaka iz EU I seljaka iz Srbije.Mi smo ostali negde u osamdesetim godinama,a mladi kad vec ne dolazi EU u Srbiju pakiraju kofere I idu u tu istu EU da se ne vrate.
Preporučujem 12

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja