sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:08

Čekamo novog Dostojevskog

Savremene pisce ne možemo po značaju da uporedimo sa velikanima iz druge polovine 19. veka i početka 20. veka ‒ kaže profesorka Galina Tjapko sa Moskovskog državnog univerziteta
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 18.09.2017. u 21:44
Галина Георгијевна Тјапко (Фото: М. С.)

Nekada su Tolstoj, Turgenjev i Dostojevski određivali rusko javno mnjenje. Danas je teško naći jedno takvo ime. Nema velikih autoriteta, niti javne ličnosti koja je glasnogovornik, nacionalni pesnik ili veličina čije mišljenje većina ceni i voli da čuje. Svi obožavaju one koji su već otišli: Jesenjina, Ljermontova, Puškina, Majakovskog, Anu Ahmatovu.

Ovo za naš list kaže Galina Georgijevna Tjapko, profesorka na Katedri za jezike zemalja srednje i istočne Evrope Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose, koja je bila gost upravo završenog 47. Međunarodnog naučnog sastanka u Vukove dane.

Skup je organizovao Međunarodni slavistički centar na Filološkom fakultetu u Beogradu, na kojem je učestvovalo 120 naučnika iz Srbije i sa slavističkih katedara iz Berlina, Bukurešta, Jene, Kijeva, Pariza, Torina, Halea, Hamburga. Centralna tema bila je „Aleksandar Belić i ’beogradski stil‘”, zatim „Srpska leksikografija: rečnici srpskog jezika kao izvorišta gramatičkih i sintaksičkih istraživanja”, i „Karnevalizacija u srpskoj književnosti”. Profesorka Tjapko govorila je o opusu kritičara Jovana Skerlića.

‒ Na našem fakultetu u Moskvi predajemo srpski jezik, a imamo i hrvatski kao pomoćni predmet. Ne proučavamo bosanski i crnogorski, jer su nam dovoljna ova dva idioma. Srbija je naš glavni saveznik. Naši studenti imaju svoju osnovnu struku: međunarodnu ekonomiju, politikologiju ili pravo, a kao glavni jezik uče srpski, i još jedan, uglavnom engleski. Ukoliko budu radili u diplomatiji, moraće da čitaju i neki važan dokument koji je na srpskom, zato treba odlično da poznaju leksiku svoje struke ‒ kaže profesorka Tjapko.

Studenti međunarodnih odnosa sa njenog fakulteta, kako dodaje, maštaju da dođu u Beograd na letnju školu. Za sada, naša sagovornica ističe da takve razmene studenata nema.

‒ Oni odlaze u Češku, Rumuniju, Albaniju. Iako imamo sporazum sa vašim univerzitetom, naši studenti ne dolaze kod vas, a dolaze sa drugog moskovskog univerziteta i onog iz Sankt Peterburga. Ta saradnja bi mogla da bude bolja ‒ primećuje gošća iz Rusije.

Poznata je činjenica da će čitalac biti sputan pravim čitljivim tekstom na stranici kada gleda njen raspored. Poenta korišćenja Lorem Ipsum modela je manje-više iz razloga

Situaciju na Balkanu, kako kaže, njeni studenti uglavnom prate preko sajta lista „Politika”, gde se informišu, ali i uče jezik. Na pitanje šta im je potrebno od naših knjiga i literature, profesorka kaže: – Imamo vaše autore, ali je taj fond popunjavan ranije ili na našu ličnu inicijativu. Bilo bi dobro da imamo savremene pisce, recimo više primeraka „Magije Beograda” Mome Kapora ili udžbenika „Srpski za strance”, na primer Bože Ćorića, kao i Rusko-srpski rečnik Bogoljuba Stankovića, Rečnik SANU i Rečnik Matice srpske.

U periodu kada je bila maturant, naša sagovornica je poželela da studira srpski, pošto je, kako kaže, Jugoslavija u to doba bila vrlo privlačna zemlja, a Balkan zanimljiv region u kojem uvek ima neistraženih aspekata.

‒ Profesori na Lenjingradskom univerzitetu su sa tolikom ljubavlju govorili o vašoj zemlji, prikazivali su nam slike sa narodnom nošnjom, čitali klasične pisce. Svi su hteli da uče baš srpsko-hrvatski. I sada imamo briljantne studente i nemamo problem ni sa njihovim zaposlenjem. Mnogi odlaze u novinske agencije gde prevode tekstove i informišu vaše medije o tome šta se dešava u Rusiji ‒ ističe profesorka.

Njen fakultet nema lektora iz Srbije. Gošća im je bila Desanka Maksimović, a predavanja su držali akademici Pavle Ivić i Predrag Piper. Ove godine posetio ih je Branko Tošović iz Sarajeva, koji živi u Gracu i radi na projektu o Ivi Andriću.

‒ Andrić je za nas veoma zanimljiv, posebno „Travnička hronika: konzulska vremena”. Tema se tiče međunarodnih odnosa, što je u središtu interesovanja naših studenata, i odnosi se na strane konzule u vezirskom Travniku. Književno delo ponekad ostavlja više traga nego istorijski tekst. Dovoljno je pročitati Andrića da steknete utisak šta se dešavalo za vreme tih tragičnih vekova...

Govoreći o stanju u ruskoj kulturi, Galina Tjapko naglašava da se mnogo knjiga štampa, a sve manje čita. Sadašnja deca, primećuje, spadaju u digitalnu generaciju koja uglavnom gleda i sluša; u generaciju slike, a ne knjige.

‒ Prilike su se promenile i drugi mediji određuju smer i ukus javnosti. Ipak, ima divnih primera. Kada je u Moskovskom umetničkom teatru (MHT) bila Noć poezije, došli smo u ponoć i do šest ujutro slušali stihove, od Puškina pa sve do savremenih autora. Bilo je zanimljivo videti tu evoluciju i u samom jeziku... Danas imamo poznate kulturne radnike koji su poštovani u društvu. Međutim, savremene pisce ne možemo po značaju da poredimo sa onim velikanima iz druge polovine 19. veka i s početka 20. veka. Nema ni mnogo autora za decu. Kada uđete u knjižaru, nalazite pisce koje sam ja čitala u detinjstvu: Mihalkova, Korneja Čukovskog, a među pesnicima su najprevođeniji opet oni koji više nisu živi: Voznesenski i Jevtušenko, Bela Ahmadulina i Mihail Dudin. Još se nije rodio novi Dostojevski. S nestrpljenjem ga čekamo ‒ kaže Galina Tjapko.


Komentari4
72d1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dejan sakovic
Kod nas je prepoznatljiv gospodin Pink,kao kretor javnog mnenja. Njegovo misljenje ceni bas vecina.Dostojevski se ozivljava na jedan osobito kreativan nacin,kroz Zadrugu i Farmu,a drzava je shvativsi kulturoloski znacaj stala u maksimalnu zastitu istog.
Milivoje Radaković
Dokle god ima više od tog jednog programa, i dokle god TV ima daljinski upravljač, Sakoviću, besmisleno je naricati nad "terorom Zadruge i Farme". Najzad, i Dostojevski je pisao za široku publiku...
Preporučujem 3
javno mnenje
Некада су Толстој, Тургењев и Достојевски одређивали руско јавно мњење. ### Da podsetim da je Tolstoj bio ekskomuniciran iz Crkve, a Dostojevski bio zavrsio pred streljackim strojem gde je za dlaku uspeo da izvuce zivu glavu. Od tog prelomnog trenutka u zivotu je oboleo od epilepsije.
Данило
Никада га дочекати нећете.Зашто? Зато што је био већи духовних од свих данашњих патријарха. Тај горостас светске књижевности је ипак само човек. Када су му предочили именом и презименом Србе утемељиваче руске манастирске књижености у моменту се понашао као Хрват и нешто ружно је рекао о Србима. Морамо се навикавати на чињенице да је и Св. Петар издао Христа Бога.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja