petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21

Prošlo hiljade turista, a nigde smeća

Autor: Slavica Stuparušićponedeljak, 18.09.2017. u 22:00
Свако је желео да направи свој најлепши кадар и понесе га кући (Фото Аднан Синановић)

Sjeničko ili kako ga, zbog reke od koje nastaje, često nazivaju Uvačko jezero, ovog leta je bilo pravi mamac za više od 12.000 turista sa raznih strana zemljinog šara. Uz plovidbu kroz njegove meandre nalik lavirintu, posetiocima se pruža prilika da na nebu posmatraju „Uroša Nejakog”, kako od milja zovu jednog od oko 500 beloglavih supova koji se ovde gnezde, da posete deo bogato ukrašene Ledene pećine. Sve to uz priču jednog od ovdašnjih turističkih poslenika Saliha Turkmanovića iz Nove Varoši, koji je za nas i sam bio pravo otkrovenje jer, pored toga što upravlja kvatromaranom, on je i šef staze za skijanje na Zlataru.

Dok lagano plovimo uvačkim meandrima koji liče na lavirint, sa nevericom zagledamo vodu i obalu.

Nigde nijedne plastične flaše, kese, papira, ničega što bi moglo da se nazove smećem! Uprkos činjenici da je u toku leta ovaj dragulj jugozapadne Srbije posetilo hiljade turista.

– Nalazite se u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac” – podseća domaćin Turkmanović, kome se podrazumeva da zaštićeno prirodno dobro upravo tako izgleda, čisto i bez divlje gradnje. Da tako bude brinu ovdašnji čuvari prirode, a i sami posetioci.

Uvac na svom 119 kilometara dugom toku, od Pešterske visoravni do Limske doline, ima tri hidroakumulacije. Izgradnjom veštačkih jezera, šezdesetih godina prošlog veka, potopljen je deo kanjona, čime je čitav predeo dobio novi izgled, ali je klisura i dalje, autentična i živopisna.

Specijalni rezervat prirode „Uvac” poznat je po meandrima, beloglavim supovima, Ledenoj pećini i pre svega očuvanoj prirodi

Jezera „jedno drugom do kolena”. Sjeničko se nalazi na nadmorskoj visini od 885 metara, proteglo se na oko  27 kilometara, dubine na pojedinim mestima i do 110 metara. Sledeće jezero je Kokin Brod ili Zlatarsko – i ono je slične dužine. Na njemu je izgrađena najveća zemljana brana u Evropi i hidrocentrala. Poslednje u nizu je Radonjsko jezero, iz njega se voda cevima odvodi do Hidroelektrane „Bistrica”, objašnjava Turkmanovića uz napomenu da je kapacitet ova tri jezera oko 500 miliona kubika vode, što ga čini najvećim rezervoarom u našoj zemlji iz koga dve trećine Srbije može da se napaja.

– Ovo je prirodno dobro od posebnog značaja i stecište 130 vrsta ptica. Među njima crni lešinar ili sup starešina, beloglavi sup, bela kanja i orao bradan, još ga nazivamo kostoberina. Pred početak punjenja ovog jezera došlo je do potapanja staništa ovih ptica tako da je sedamdesetih godina prošlog veka na ovom području ostalo svega sedam primeraka. Angažovanjem Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” iz Beograda, zatim Zavoda za zaštitu prirode Srbije, lokalnog stanovništva i ljudi iz rezervata formirana su hranilišta – ističe naš sagovornik.

Populacija beloglavog supa se počela polako povećavati i danas imamo 500 jedinki, odnosno 250 gnezdećih parova. Kada su mladi, čipuju ih, pa mogu da prate njihov let. Jedan je leteo do Jemena, više od četiri hiljade kilometara, drugi je pak dostigao visinu od 10.000 metara. Poznata je priča o orlu koji je leteo do Poljske i tamo se povredio. Poljski ambasador ga je avionom dopremio nazad, izlečen je i nazvan Uroš Nejaki.

Dok plovimo jezerom orlovi kao manekeni poziraju nadlećući iznad naših glava. Zanimalo nas je da li brojni turisti remete njihov mir.

– Biće da je obrnuto, jer čim posetioci dođu na neki od vidikovaca, oni su tu, kao da dolaze da se pozdrave. Podatak da je ovde najveća njihova koloniju na Balkanu, odnosno druga u Evropi posle Španije, govori da su se odomaćili – odgovara kapetan dodajući da mladi ponekad završe u jezeru zato što se dešava da pojedini imaju težinu 12-13 kilograma, umesto osam do devet, zbog čega pri pokušaju da lete padaju u vodu. Rendžeri ih sakupljaju i staraju se o njima dok ne vrate težinu da bi mogli da lete, priča naš sagovornik dobar poznavalac rezervata.

Još jedna od zanimljivosti koja tokom leta prija jeste Ledena pećina, u sklopu jednog od najdužih pećinskih sistema u Srbiji (6.183 m). Procenjuje se da je ova pećinska lepotica stara oko 250 miliona godina. Međutim, još nije završila svoj rad pa se i dalje svrstava u mlade pećine.


Komentari6
e89fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Da ne bese Dejana, niko "ne bi" znao gramatiku. Hvala ti Vuce Karadzicu.
Jeremija
Ajde momak, odi kod dr. Miroljuba u Informer. Možda ti pomogne. I nauči malo gramatiku. Bez ljutnje. I ja pogrešim, ali sam zahvalan ako me isprave i sačuvaju od zablude.
Preporučujem 6
jovan
Normalno nijesu to turisti iz Srbije i okruženja nego iz sveta kako ste napisali SVE JE JASNO balkan je balkan.Deponije po crnoj gori đe god dpđez od Tuza do Žabljaka.
Антифашиста Влатко
Кажете нигде смећа. Па, није баш тако. Увачко језеро је вода II категорије док је у заливу у који се улива Увац вода IV категорије, што би значило да је опасна за здравље. На двадесет метара дубине кисеоника више нама, на нули је и све је мртво. Сви министри пољопривреде (водопривреда њима припада) у последњих 17 година би требало да добију кривичне пријаве јер немо посматрају уништавање највећег резервоара воде у Србији. Нема ту више никаквог бисера.
Zoran
Da ne bese Miroljuba Petrovica, niko o ovom biseru nebi izvestavao.
Dejan
Da ne beše njega ni nepismeni "ne bi" izmileli sa svih strana da "podučavaju" druge.
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja