utorak, 23.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:09

Vladina budžetska alhemija povećala minimalac

Najnovije ekonomske mere ne koštaju ništa državu, poslodavce i sindikate, a svi imaju utisak da su nešto dobili
Autor: A. Teleskovićutorak, 19.09.2017. u 21:41
По­сло­дав­ци ко­ји не­ма­ју ни­јед­ног рад­ни­ка на ми­ни­мал­цу би­ће на до­бит­ку (Фото Танјуг/Милош Јелесијевић)

Pregovori koji su se poslednjih nedelja vodili na Socijalno-ekonomskom savetu oko povećanja minimalca i neoporezivog dela zarade neodoljivo podsećaju na scenu iz crtanog filma u kojoj pevac Sofronije i brbljiva mačka pokušavaju da podele crva. Nakon što njihov plen sklizne s jedne na drugu polovinu panja, petao svom konkurentu pokušava da objasni:

„Znam, reći ćeš mi, sine, kad nema dve polovine onda nema ničega. Dvaput ništa je ništa, matematika je jasna. Znači, ništa ostaje ništa.”

Najnovije ekonomske mere koje predviđaju povećanje minimalca, s jedne starne i rasterećenje privrede, s druge strane, zapravo su paket koji, državu, poslodavce i sindikate neće koštati ništa, a svi će imati utisak da su iz ovog socijalnog dijaloga nešto dobili.

U čemu je tajna ove budžetske alhemije čiji je rezultat utisak javnosti da su svi učesnici iz ovih pregovora izašli kao pobednici?

Prvo, predstavnici sindikata zadovoljni su činjenicom da je minimalna cena rada povećana sa 130 na 143 dinara po satu (odnosno, čak deset odsto). Predstavnici poslodavaca, sa druge strane, nikad lakše nisu pristali na povećanje cene minimalca deset odsto, jer im je rečeno da će taj trošak moći da kompenzuju preko povećanja neoporezivog dela zarade. Pa će to što radnicima plate po osnovu većeg minimalca nadoknaditi tako što će im ostati više novca, nakon što državi plate sve poreze i doprinose.

Preliminarne računice Ministarstva finansija pokazuju da će budžet zbog povećanja minimalne cene rada ostvariti četiri milijarde veće prilive po osnovu većih poreza i doprinosa. Sa druge strane, povećanje neoporezivog dela zarade, državnu kasu će koštati četiri milijarde. Odnosno, za toliko će biti manji prihodi u blagajni.

Kako je ministar finansija Dušan Vujović napravio ovu fiskalnu ravnotežu objašnjava Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u Sjedinjenim Američkim Državama.

– Zbog većeg minimalca država bi trebalo da dobije više poreza i doprinosa. Po onome što je moglo da se čuje u javnosti, minimalac se povećava 10 odsto, što znači da se i poreska osnovica poslodavcima koji plaćaju minimalac povećava toliko. Međutim, država će povećati neoporezivi deo zarade toliko da po pitanju poreza, budžet bude na nuli. Odnosno, da državna kasa ne zaradi više novca od poreza. To znači da ni poslodavci ne plaćaju ukupno više poreza nego ranije – objašnjava Tasić.

U ovom slučaju, đavo je, ipak u detalju. Jer, ovaj paket neće podjednako koštati sve poslodavce. Oni koji zapošljavaju više radnika na minimalcu sada će plaćati veće minimalne plate, kao i veće doprinose na te zarade, kaže Tasić.

– Poslodavci koji nemaju nijednog radnika na minimalcu biće na dobitku. Iskoristiće veće poresko izuzeće i njima sve ovo pogoduje. Ali, oni koji plaćaju minimalac moraće da plate više – objašnjava Tasić zašto ovaj paket mera nije za sve privrednike podjednako dobar.

U praksi, vlasnici kompanija koji zapošljavaju radnike čija su primanja minimalna, biće najviše pogođeni ovim merama. Konkretno, proizvodnja čarapa i donjeg veša, kablova ili automobilskih delova, u kojoj ima naviše zaposlenih na minimalcu, ova mera će najviše i koštati. Vlasnici IT kompanija, na primer, u kojima niko nema minimalnu platu, biće među dobitnicima ovih mera. Jer će od države dobiti poresko rasterećenje, a neće imati veće troškove po osnovu povećanja minimalnih plata.

– Mnoge male i marginalne firme biće u problemu, naročito u manje razvijenim krajevima zemlje gde je prosečna cena rada niža – smatra Tasić.

Podsetimo, minimalac će biti povećan za 2.200 dinara, sa 22.620 na 24.840 dinara. Za isto toliko će biti povećan neoporezivi deo zarade, koji sada iznosi 11.780 dinara. To znači da će u buduće iznositi 13.990 dinara.

 

Umanjenje na­kna­de za osi­gu­ra­nje za slu­čaj ne­za­po­sle­no­sti

Kao deo me­ra za ras­te­re­će­nje pri­vre­de Vla­da Sr­bi­je raz­ma­tra uki­da­nje na­kna­de za osi­gu­ra­nje za slu­čaj ne­za­po­sle­no­sti ko­ja iz­no­si 0,75 od­sto, sa­zna­je „Po­li­ti­ka” iz vi­še ne­za­vi­snih iz­vo­ra. Reč je o na­me­tu na za­ra­du ko­ji pla­ća­ju i za­po­sle­ni i po­slo­da­vac u iz­no­su od po 0,75 od­sto. Plan je da se je­dan deo ovog na­me­ta uki­ne. Ina­če, na­pla­tom ove tak­se fi­nan­si­ra se Na­ci­o­nal­na slu­žba za za­po­šlja­va­nje (NSZ). 

Ka­ko mo­že da se vi­di iz iz­ve­šta­ja o fi­nan­si­ra­nju NSZ, pro­šle go­di­ne pri­ho­di po tom osno­vu iz­no­si­li su oko 20 mi­li­jar­di di­na­ra. Po­lo­vi­na tog iz­no­sa pri­ho­do­va­na je na te­ret za­po­sle­nih, a dru­ga po­lo­vi­na na te­ret po­slo­dav­ca. Ko­li­ko su ove na­kna­de va­žne za fi­nan­si­ra­nje NSZ-a po­ka­zu­je i po­da­tak da su ukup­ni pri­ho­di ove in­sti­tu­ci­je pro­šle go­di­ne iz­no­si­li 28 mi­li­jar­di di­na­ra. To zna­či da pri­ho­di od ovih tak­si či­ne vi­še od dve tre­ći­ne bu­dže­ta NSZ-a. 

Me­đu­tim, bu­džet ove slu­žbe pro­šle go­di­ne bio je u su­fi­ci­tu od 3,1 mi­li­jar­du di­na­ra, po­ka­zu­ju po­da­ci iz fi­nan­sij­skog iz­ve­šta­ja ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu NSZ-a. Upra­vo taj po­da­tak za kre­a­to­re fi­skal­ne po­li­ti­ke bio je po­vod da raz­mo­tre sma­nje­nje za­hva­ta­nja od pri­vre­de po ovom osno­vu. 

Za­kon, ina­če, pred­vi­đa da ostva­re­ne pri­ho­de po ovom osno­vu NSZ ko­ri­sti za is­pla­tu na­kna­da za slu­čaj ne­za­po­sle­no­sti.


Komentari1
37835
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Sve te alhemije i mađioničarenje su besmisleni jer je potrošačka korpa skoro 3x veća,narod nema šanse da normalno živi i da ne bude primoran na snalaženja, legalna ili nelegalna.Minimalna cena rada MORA biti najmanje u visini cene potrošačke korpe i tu je kraj svakog drugog nadmudrivanja.Sa takvim platama se pune i budžet i fondovi,sa sadašnjim ne,već se država zadužuje i rasprodaje,penzioneri reketiraju,što je teror jer isti ne kupuju lekove i umiru 25% više nego pre genocidnog zakona.Ako vlast nije u stanju i neće da za 2g obezbedi minimalna primanja u visini cene potrošačke korpe,neka se skloni onima koji znaju.Snalaženja generišu korupciju pa onda nema ni lečenja kako treba,ni školovanja,pravde i svega drugog,svako bi hteo neki procenat,a kako se minimalac ne može da rastegne,to rastu nezadovoljstvo i kreativnost u "snalaženju",poreskim,carinskim,akciznim i drugim utajama,krađi struje,u javnim nabavkama,iz JP,rad na crno,siva ekonomija,"sića" od najmanje 10 milijardi evra godišnje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja