nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:05

Kako je Zorana Lazarević postala Milica Nikolić

Mlada Leskovčanka, rođena, bolje reći nađena, na ulici u Gnjilanu, posle dva romana i dve pozorišne predstave osvojila srca Leskovčana i postala popularna
Autor: Milan Momčilovićčetvrtak, 21.09.2017. u 22:00
Милица учествује и у хуманитарним акцијама (Фото М. Момчиловић)

Leskovac – Njena životna saga počinje u kartonskoj kutiji koja je pronađena jednog hladnog februarskog jutra 1994. godine u Ulici cara Lazara u Gnjilanu. Odneli su je u Centar za socijalni rad, koji ju je smestio u dom i, budući da je pronađena u zoru, dali su joj ime Zorana Lazarević. To ime nosila je tri i po meseca, a onda su se pojavili  Svetlana i Ljubiša Nikolić iz Leskovca koji su je usvojili. U njihovom domu otpočela je novi život, dobila novi identitet, matični broj i ime Milica Nikolić. Svetlana i Ljubiša postali su njeni roditelji. Tako je, kaže, po zakonu. Kada se biološki roditelji odreknu tebe, dobiješ novi identitet.

Milica je imala srećno detinjstvo, roditelji su je čuvali i voleli, a onda je na surov način saznala istinu.

 – Bilo je to 1999. godine. Dole na Kosovu je bio rat, a ja sam doživela rat koji su na ulici u Leskovcu protiv mene povela deca. Bila sam drugačija, nisam imala brata i sestru. Oni su od svojih roditelja saznali da sam usvojena i to su mi saopštili na brutalan način. Saznala sam da su me roditelji uzeli iz doma. Deca su mi se smejala, bilo je to svojevrsno vršnjačko zlostavljanje. Onda su mi roditelji sve objasnili na miran i staložen način i ja sam to prihvatila kao normalan čin – priča Milica za „Politiku”.

Sa šesnaest godina, kada je počela da stasava u devojku, odlučila je da potraži svoje poreklo. Do tada joj, kaže, to nije bilo potrebno, jer je osećala mržnju prema biološkoj majci, prema ženi koja može svoje tek rođeno dete da ostavi na takav način. Ko zna zašto, počela je da ima razumevanja za nju i počela da traga za odgovorom – zašto je to uradila. Krenula je u potragu, ali je nailazila na zatvorena vrata. Tražila je bilo koga ko ima neka saznanja o njenoj biološkoj majci i, posle mukotrpnog traganja, ukazalo se svetlo u tunelu.

– U ovom trenutku ne mogu da otkrijem sve pojedinosti, ali, prema prvim saznanjima, rodila me je žena iz naroda, obična žena koja danas živi u Srbiji, ne mogu da kažem u kom gradu. Srele smo se. Bio je to susret sa strancem, prvi put vidim nekog ko bi mogao da mi bude majka i ne osećam ništa. Povremeno se čujemo i čekamo rezultate DNK analize koji će biti poznati iduće godine. Što se mene tiče, ne osećam potrebu da se viđamo, ali ako ona ima potrebu, možemo da budemo prijateljice, ništa više od toga. Čovek za koga pretpostavljam da mi je biološki otac živi u inostranstvu i do njega mi je teže da dođem, ali će možda da dođe vreme da se sretnem i sa njim – kaže Milica.

No, život ide dalje. Milica je ostala i bez drugog oca – Ljubiše, koji je umro prerano. Nastavila je da živi sa majkom Svetlanom, fabričkom radnicom. Završila je Srednju ekonomsku školu u Leskovcu i upisala Filozofski fakultet u Nišu, smer srpski jezik i književnost. Nakon godinu i po dana, odlučuje da bude glumica, napušta Niš i odlazi u Beograd, gde upisuje glumu u „Lekart centru” kod Branislava Lečića. Tamo je bila dve godine, a onda se u njen život umešao još jedan Ljubiša iz Leskovca – novinar i dramski pisac Ljubiša Dinčić koji joj ponudio svoju monodramu „Tugo boške”, pisanu na leskovačkom narečju.

Premijera je bila u Narodnom pozorištu u Leskovcu, a potom je ova humoristička monodrama igrana u Beogradu, Nišu i u drugim gradovima. Imala je ukupno dvadeset izvođenja, kao i više nastupa na raznim zabavama, kada je Milica govorila delove monodrame, a njen lik Dostane brzo je osvajao srca gledalaca.

Dinčić je potom napisao i drugi pozorišni komad – „Preljubnici” koji Milica izvodi sa glumcem Narodnog pozorišta u Leskovcu Filipom Radivojevićem. Premijera je bila 3. jula ove godine u Akademiji 28, čime je ova beogradska scena završila letnju sezonu. Potom je igrana u Aleksincu, Sokobanji i Grdelici. Studije glume za sada miruju, ali Milica ne odustaje od namere da glumu završi na državnom fakultetu.

Istovremeno postiže rezultate na književnom polju. Još sa devetnaest godina počela je da piše roman „Bez granica”. Dve godine kasnije, rukopis je pročitao Nikola Pejaković, jedan od njenih predavača glume, koji je upitao – zašto ja ovo ne mogu da kupim u knjižarama? To pitanje ju je ohrabrilo i ona je počela da traži izdavača i sponzore.

Knjiga se ubrzo pojavila u izdanju „Presinga” i naišla na odličan prijem kod čitalaca. U februaru ove godine pojavila se i njena druga knjiga – autobiografski roman „Koma” u kojem je opisala svoju sudbinu. Prvi sponzor je bio Bojan Karić koji je putem „Tvitera” saznao za Milicu i njenu životnu priču. Roman je rasprodat za manje od mesec dana.

Milica je svojim ulogama i romanima osvojila Leskovčane, a potom i region, pa i Srbiju. Postala je omiljeni lik, ljudi joj pišu, daju podršku, ohrabruju je da nastavi.

– Jeste, postala sam popularna. Ne, nisu me ljudi zavoleli zbog toga što sam usvojeno dete, jer su tu priču saznali kasnije. Pa, nisam ja pri svakom upoznavanju govorila – ja sam Milica i usvojena sam. Postala sam poznata po predstavi „Tugo boške”, ljudi su me zavoleli, a posle dva romana postala sam popularna i van Leskovca. Čekam nova izdanja i novi roman. Bavim se profesionalno glumom, jer od toga živim, iako nemam „crno na belo”.

I Đoša nije imao fakultetsku diplomu, pa je bio dobar glumac. Govorio je – ono što je u Srbiji fakultet za glumu, to je u svetu kurs od pet-šest meseci. Ovih dana počela sam da radim kao predavač u privatnoj glumačkoj školi Studio obrazovanja „Znanje” koji je pokrenula Miljana Išljamović. Držim kurs glume i imam dve grupe, jednu uzrasta sedam do trinaest godina i drugu koju čine stariji. Mogu da kažem da su deca izuzetno talentovana – pripoveda devojka iz kartonske kutije Zorana Lazarević, pardon, glumica i romanopisac Milica Nikolić.

 


Komentari1
6acd3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Deca umeju da budu brutalna i jako surova ali je odnos porodice pokazao recept za srecnog pojedinca, podrska mladoj dami neka sama izgradi svoj identitet i svoju porodicu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja