utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.09.2017. u 22:00

Jesen šabačkog vašara

Nikada, čini se, na četrdesetak hektara Mihailovca nije bilo više luna-parkova, šatri i tezgi, i nikada manje – posetilaca
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)
(Фото М. Мијушковић)

Šabac – Planiran da traje čak deset dana, od 14. do 23. septembra, ovogodišnji šabački malogospojinski vašar baš nije imao sreće: tek što su vašardžije zauzele mesta i počele da hvataju ritam za glavnu feštu, dunuo je olujni vetar i razbacao tezge i šatre, pa su morali sve Jovo nanovo, a onda je ponedeljak započeo kišom, hladnom, svakodnevnom. Nikada, čini se, na četrdesetak hektara Mihailovca, poljane na desnoj obali Save, koja je dobila ime po starom trkalištu Drinskog kola jahača kneza Mihaila Obrenovića, nije bilo više luna-parkova, šatri i tezgi, i nikada manje – posetilaca.

Za šabački malogospojinski vašar tvrde da je najveća narodna svetkovina na Balkanu, što verovatno nije, ali jeste bar u ovom delu Srbije. Ni najstariji ne pamte kada je počeo, a nije održan samo u jesen 1941. godine. Tada su partizani sa zapada, iz Mačve, i četnici s juga, iz Pocerine, jedini put zajedno pokušali da oslobode grad i gotovo u tome uspeli, ali je Nemcima preko savskog mosta, pa kroz Mihailovac, stiglo pojačanje.

Okupator je za odmazdu oterao u logor više od pet hiljada Šapčana, a tadašnji saveznici i potom najljući neprijatelji ostali su da se međusobno optužuju ko je koga izdao.

Pamti, naravno, šabački Mihailovac i lepše dane. Recimo, lumpovanja predratnih boema – trgovca Todora Kneževića, Pante Crngalije i Kolarica Joce (Apića), opevanih u varoškoj himni „Prošetali šabački trgovci”, koju su nebrojeno puta upravo na vašaru izvodili ništa manje čuveni Cicvarići.

Stari Šapčanin Zoran Stanković opet nam je ispričao kako je 1940. godine na Mihailovcu kao vašarska atrakcija bio i avion, dvokrilac „market-savoja”, za čiju je vožnju nad gradom trebalo platiti 10 tadašnjih dinara, što nisu bile male pare.

U zlatnim godinama prošlog veka, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, šabački vašar je bio odskočna daska za mnoge na estradi. Ovde su pevali oba Šabana (Bajramović i Šaulić), Toma Zdravković, Lepa, Kvaka, Keba, Dragana Mirković… Od velikih zvezda poslednji je nastupao Halid Muslimović.

Vašarske šatre ovog septembra krase plakati Esada Plavog, Bokija Todorovića, Mile Isakovića Kaljina, Marka Trifunovića Perišina, Želje, Cece Atić… Crnka Vesna Vukelić Vendi odoleva vremenu i publiku poziva pod šatru Aćima iz Žabara, najveću i na ovogodišnjem vašaru.

Jagnjeće pečenje ove godine košta 1.600 dinara za kilogram, praseće 1.200. Pljeskavica u lepinji je 200 dinara, kupus i pasulj iz zemljanog lonca po 300, leskovačka mućkalica 500. Flaša piva je 150 dinara. Iako gostiju nema mnogo, u svakoj šatri mogu na prste da se prebroje, na sve strane vrte se ražnjevi. Pred jednom čak dvadeset. „Ako se ne proda, sve će to zamrzivač pojesti”, rešava nam brzo ovu dilemu iskusniji vašardžija.

Gotovo polovinu prostora na ovogodišnjem vašaru zauzeli su luna-parkovi. Ulaznica je 150 dinara, ali je mališane rasterala kiša. Nema ih ni u kući smeha, niti u mega-horor tunelu. Stoje ogromne skalamerije od kojih srce udara 200 u minuti i tek ponegde se vrti neki mali karusel.

Nema ni zida smrti braće Marinković. U ogromnoj drvenoj kaci tri decenije su motocikle vozili Šapčani Ćira i Perica, a potom su ih zamenili njihovi sinovi. Ćira se onda prihvatio uloge „direktora” i nekoliko godina unazad najavljivao program. Da li su možda imali bolje meteorološke informacije od ostalih, saznaćemo ako se pojave na sledećem velikom vašaru – u Obrenovcu.

Vašarski butikaši nudili su ove godine farmerke već od 600 dinara, toliko su koštale i teksas-košulje i dukserice. Svaka druga-treća tezga imala je ponudu „ariljskog” ili turskog veša, po akcijskim cenama „iz inata”. Ovogodišnji hit su bile „termo-gače” – dva para za 150 dinara ili komad za 50 (?!) i čarape „nažuvice” – pet za 200 dinara.

Prodavci stare odeće i obuće svoje artikle su raširili na ledini i nude ih po 300–400 dinara. Ovde se za 10 evra može kupiti perika za plavuše, za 20 evra polovna venčanica, za 30 do 100 evra nošena, ali očuvana bunda, za 50 evra polovna veš-mašina. Za nekoliko stotina dinara mogu se pazariti i telefoni, faks-aparati, grejalice, fenovi, pa i televizori. Za ispravnost niko ne garantuje, ali zato „dilbere ima, pa biraj”.

 

Komеntari0
4c84c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja