sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.09.2017. u 08:00 Miroslav Lazanski

Licemeri i oni drugi

Nova nuklearna doktrina SAD i najnovije protivljenje NATO-a sporazumu UN o zabrani atomskog oružja direktno je rušenje sporazuma o neširenju nuklearnog oružja iz 1978.

Države članice NATO-a osudile su, pre nekoliko dana, sporazum UN o zabrani atomskog oružja, inače prvi takav sporazum u istoriji UN, tvrdnjom da je taj sporazum „nerealan”. Radi se o sporazumu iz jula ove godine, koji je podržalo 120 država članica UN, dok su protiv bile sve zemlje koje trenutno imaju atomsko oružje.

Njih ukupno devet odbilo je da učestvuje u oblikovanju tog sporazuma, dok su Francuska, Velika Britanija i SAD odmah rekle da nemaju nameru da ga se pridržavaju. Uz pojačanu ratnu retoriku između Vašingtona i Pjongjanga upravo oko nuklearnog oružja, mogli bismo da se zapitamo ko je ovde licemeran, a ko nije? Je li atomsko oružje jednima dozvoljeno, a drugima nije? Zašto i na temelju čega?

Činjenica jeste da su SAD još pre 15 godina snizile svoj nuklearni prag, odnosno u „Pregledu nuklearne doktrine” iz 2002. godine Pentagon navodi da postoji potreba za novim nuklearnim naoružanjem koje bi moglo da ima slabiju jačinu nuklearnog punjenja i manju snagu radijacije.

Oružje projektovano za uništavanje podzemnih vojnih objekata u Iranu i Severnoj Koreji? Još tada se moglo postaviti pitanje o suštinski novoj debati o nuklearnom naoružanju: više nije reč o količini atomskog i hidrogenskog oružja, već se radi o fundamentalnom pitanju okolnosti u kojima bi ono moglo da se upotrebi. Odnosno je li svrha nuklearnog oružja odvraćanje atomskog napada na SAD, ili na Rusiju ili na Kinu, ili treba razvijati atomsko oružje da bi se vodili ratovi, uključujući i sukobe s onima koji nemaju nuklearno oružje?

Zapravo, ako vojni planeri razmišljaju o nuklearnoj opciji kad god se suoče s iznenađujućim vojnim razvojem događaja, onda se gubi razlika između nuklearnog i konvencionalnog oružja.


(Ilustracija: Vasika Tenkeš)

Izgledalo je da se završetkom hladnog rata gubi potreba za atomskim oružjem. Zagovornici kontrole naoružanja zahtevali su radikalne rezove u američkom i ruskom nuklearnom arsenalu kao i da rakete s atomskim bojevim glavama više ne budu u stanju bojeve gotovosti, dok su zagovornici tvrde struje insistirali da još postoji potreba za nuklearnim oružjem. Rusija i SAD su onda smanjile broj svojih atomskih bojevih glava, ali je problem nastao jednostranim izlaskom SAD iz sporazuma o antibalističkoj odbrani, ABM, iz 1972. godine, kao i izgradnjom američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Rumuniji.

Administracija predsednika Buša je još 2002. godine smatrala da je međunarodni režim sporazuma o kontroli atomskog naoružanja irelevantan. Naime, u „Pregledu nuklearne doktrine” kaže se da „ovaj stari proces kontrole nije kompatibilan sa fleksibilnošću koju planiraju i zahtevaju oružane snage SAD”. Jer osim izlaska iz sporazuma o ABM, SAD su zanemarile poboljšanja Konvencije o biološkom oružju, a odbile su i nastavak formalnog procesa smanjivanja strateškog nuklearnog oružja.

Sada je toj listi odustajanja i odbijanja dodata i odluka NATO protiv sporazuma UN o zabrani atomskog oružja. Zašto je onda Kim Džon Un u Pjongjangu kriv za sve? Jer čovek hoće samo da ima ono što ima i gospodin Tramp.

Dakle, kada pogledamo hronologiju događanja u vezi sa sporazumom na planu atomskog oružja, onda je prilično jasno da je praksa američke administracije unazad 25 godina dovela do proširenja ekskluzivnog kluba posednika nuklearnog oružja. I to ne tvrdim ja, već bivši američki ministar odbrane Robert Maknamara u tekstu za „Internešenel herald tribjun” od 14. marta 2002.

Tokom hladnog rata, mir je čuvala doktrina „zagarantovanog uzajamnog uništenja”, što je značilo da svaka strana ima snage i uslove neophodne da se sačuva sposobnost razornog drugog nuklearnog udara, čime se protivnik odvraća od prvog atomskog udara i uopšte od nuklearnog rata. Povlačenjem iz sporazuma o ABM američka administracija je unilateralno proglasila zastarelom doktrinu „zagarantovanog uzajamnog uništenja” i prihvatila doktrinu „unilateralno zagarantovanog uništenja”. Odnosno Rusija je sada meta američkih napadačkih nuklearnih snaga prvog udara.

U možda najrazumnijem zahtevu u istoriji međunarodnih odnosa 162 države sveta, koje ne raspolažu atomskim oružjem, u aprilu 1995, u vezi s jednom rezolucijom SB UN, zatražile su, u zamenu za svoje trajno obavezivanje da nikada neće nabaviti nuklearno oružje, da pet država koje raspolažu atomskim oružjem obećaju da ih takvim oružjem nikada neće napasti. Istina, SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska i Kina su 1995. potvrdile sporazum iz 1978. o neširenju atomskog oružja, sporazum potpisan na 25 godina, i ponovile da neće koristiti atomsko oružje protiv onih država koje ga nemaju.

Nova nuklearna doktrina SAD i najnovije protivljenje NATO-a sporazumu UN o zabrani atomskog oružja direktno je rušenje sporazuma o neširenju nuklearnog oružja iz 1978. Treba biti licemer i ne prisetiti se ukupne hronologije atomskih sporazuma. Bivši ministar odbrane Indije Džordž Fernandez lepo je rekao: „Pre nego što neko uputi izazov SAD najpre mora da nabavi atomsko oružje”...

Komеntari62
014c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Ili se zaboravilo,ili nece da se prica,ili se jednostavno ne zna.Za gospodina Lazanskog sam siguran da zna. Nekada davno,bilo je i pameti i za pocetak volje, da se radi na atomskom naoruzanju,cak smo imali i izvesne saradnike.Medjutim to vreme nije bilo pogodno iz dosta objektivnih razloga za takve "fiskulture",pa se pokazalo pametnim odustajanje od toga. Na tome niko ko je ikada poceo, nije prekinuo sa proucavanjem i "opipavanjem"mogucnosti i proverom dokle je pametno ici sa proucavnjem u praksu.Slazem se u potpunosti da su finansije velika kocnica.
kupi mi mamo top
Pravljenje atomske bombe je pakleno skupo; nju mogu sebi priustiti samo visokorazvijene drzave ili diktature. Zemlji kakva je Srbija bi bilo jednostavnije i jeftinije da kupi nuklearnu bombu nego da krene u njenu proizvodnju. Pretpostavljam da bi jedna bomba kostala manje nego sest polovnih Migova. Ali, od koga kupiti bombu? Sumnjam da bi i najodaniji partner Srbije bio spreman da joj ustupi ili proda makar jednu bombu. Oni pamte koliko ih je kostao Prvi Svetski rat, kakvu cenu su platili podrzavajuci srpsku uzavrelu krv. Ali, sanjari u Srbiji ne razmisljaju u tim kategorijama.
Mare
@kupi mi mamo top Ruse je najviše koštao građanski rat odnosno revolucija 1917. ,a ne "srpska uzavrela krv", okriviti žrtvu je vrlo opasna taktika,pa nismo mi napali Austrougarsku već je ona napala nas.. Nama ne treba A bomba, nemaju je ni drugi na Balkanu pa ne treba ni nama, a i te silno očekivane Mig-ove koji stižu godinu dana ne nabavljamo za rat već za zaštitu vazdušnog prostora. Srbija više nije zemlja spremna za rat samim tim što ni srpski narod više nije spreman da gine. Ratovi i sankcije su uništili ovaj narod i ovu zemlju, mnogo vremena će trebati za oporavak i uzdizanje zato se bolje okrenite ekonomiji..
dragan
Oni pamte koliko ih je kostao Prvi Svetski rat, kakvu cenu su platili podrzavajuci srpsku uzavrelu krv. Ajde sada malo knjigu u sake prvo,pa baljezganje po netu posle,nekih par dcenija posle,kada se i nauci nesto. Cuj uzavrela krv posle surovih i krvavih balkanskih ratova.. ajd da je bila makar decenija izmedju pa i nekako. Na stranu svi oni ultimatumi Austeougarske,decenije i decenija omalovazavanja,knstantan diplomatski rad i rat protiv nas. A sto se podrske Rusije tice ,jeste Rusija sebe smatrala naslednikom Vizantije i zastitnikom pravoslavnih, ali valjda je jasno da bi ona u svakom slucaju bila plen evropskih zemalja,pokazalo se i u drugom sv. ratu,a pokazalo se 90-ih,pokazuje se i sada. Spojili su lepo i korisno onda. Uostalom kako cudni, eu zatupljeni mozak u ovom tekstu nadje nas da kritikuje,odakle mi u ovom drustvu
Раде Ковачевић
pavle petrovic@ Занимљива је ваша абринутост « војном логиком и стањем људског ума ».Као и Лазански, као и сви ми остали, уочили сте свеопшту хипокризију као ( параноидно сумњичавог) стања људског ума до којег је савременог човека и његово друштво довела преовлађујућа војна логика. Свет се непрекидно и све више наоружава, а мировни уговори и њима компатибилни споразуми заправо се уопште не поштују. И ту нема ничег новог. ( Према Виктору Шербулијеу, само од 1500. године п.н.е. до 1860. г. потписано је око 8000 мировних уговора и ни један није просечно трајао више од две године). Овде је изнет став да се мале државе не могу осећати безбедно, нити се могу заштити ако не поседују атомско оружје, и тачно је - не могу, али питање да ли је решење у томе да се све државе наоружају или да се све државе нуклеарно разоружају, укључујући и најразвијеније државе које поседују највише нукл. оружја, кључно је питање на које одговор са стрепњом чека цело човечанство.
trezvene glavice
Gospodine Lazanski: Nemacka, Japan, Kanada, Australija, Holandija, Svedska, Italija, Spanija, Brazil, Juzna Koreja ....... imaju i novca i pametnih glavica da naprave nuklearnu bombu. Ali, oni nemaju betonske glave kao mnogi drugi koji pate sto im je uskraceno posedovanje nuklearnog naoruzanja.
zivojin
Jos kad bi Nemackoj, Japanu, Italiji, koje su pod formalnom okupacijom, zbog drugog rata, veliki Brat dozvolio pravljenje A-bombe.
Miroslav Lazanski@ trezvene glavice
Tačno, imaju i jedno i drugo. Ali nemaju ni avione ni rakete koje bi nosile te atomske bombice. Avioni koje imaju sve te zemlje su taktički avioni, te države nemaju strateške bombardere. Istina, i F-16 i F-15 i "tornado" i "tajfun" mogu da ponesu atomsko oružje, ali nisu prvenstveno prilagođeni nošenju atomskog oružja. Treba ih tome tehnički i prilagoditi. A to dosta košta. Kada su Nemci svojevremeno pokušali da prilagode F-104"starfajter" za nošenje atomskih bombi palo je više od 100 tih aviona. Južna Koreja ima rakete koje bi mogle da ponesu A-bombu, ali opet taktičkog dometa. Sve države koje ste nabrojali imaju dobre civilne nuklearne programe, ali sve te države ne mogu da proizvedu ono što je kod A-bombe najvažnije, a to su UPALJAČI-ktritoni. Te države imaju trezvene glavice, ali još nemaju i pametne glavice za tako nešto....
krokodajl dendi
@Miroslav Lazanski@ pavle petrovic "Naprotiv, ja bih žarko želeo da svi imaju atomsko oružje, da imam o čemu da pišem." ### Odakle? Iz atomskog bunkera? I za koga?! U Americi i ludaci mogu da kupe oruzje - svako malo citamo koliko je bilo zrtava od nekog ko se latio oruzja. Ja se uzdam u razumnost onih koji u Americi, Rusiji, Kini, Francuskoj i Velikoj Britaniji upravljaju tim oruzjem. Za preostale zemlje bas nesto i nisam previse siguran, pogotovo ne za Severnu Koreju. Kada bi Srbija nabavila nuklearno oruzje garantovano bi imala na celu drzave nekog despota. Obzirom da bi i susedne drzave imale nuklearno oruzje trebalo bi sto pre bezati na neki kontinent gde se moze sacekati duboka starost. Recimo u Australiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja