četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 23.09.2017. u 22:02 Bran­ka Jak­šić
TURISTIČKE ATRAKCIJE NAŠEG GRADA

Pogled s neba i podzemne avanture

Od prošle godine Beograd se pridružio svetskim metropolama koje nude razgledanje iz vazduha, i to iz helikoptera.- U podzemnim objektima je kulturno-istorijsko blago našeg grada kojim su posetioci zadivljeni i žele da se vrate
Пи­ло­т Го­ра­н Кр­не­та и његова кћерка Сара (Фото: „Бал­кан хе­ли­коп­терс”)
Сви ту­ри­сти иза­ђу из хе­ли­коп­те­ра са осме­хом ко­ји не мо­гу да ски­ну с ли­ца ду­го по­сле ле­та (Фото: „Бал­кан хе­ли­коп­терс”)
Ташмајдански лагуми (Фо­то Р. Крстинић)

Ele­gant­ni „ro­bin­son” po­či­nje da se di­že ka ne­bu sa he­li­dro­ma u Ba­nov­ci­ma. Uz­bu­đe­nje ra­ste, a po­gled sve lep­ši: rav­ni Do­ba­nov­ci i ka­nal Ga­lo­vi­ca, a po­tom br­do­vi­ta pa­no­ra­ma Be­o­gra­da. At­mos­fe­ru u ka­bi­ni pri­jat­nom či­ni si­gur­na ru­ka is­ku­snog voj­nog pi­lo­ta Go­ra­na Kr­ne­te, pot­pu­kov­ni­ka VS i opit­nog pi­lo­ta sa vi­še od 5.000 sa­ti na­le­ta. Tu je i Sa­ra, nje­go­va dva­de­set­pe­to­go­di­šnja ćer­ka ko­ja već ima dve pi­lot­ske do­zvo­le za let he­li­kop­te­rom i avi­o­nom, a tre­ća i naj­zah­tev­ni­ja za upra­vlja­nje te­ret­nim avi­o­nom sti­že usko­ro. 

Eki­pa „Po­li­ti­ke” ima­la je pri­li­ku da Be­o­grad sa ne­ba po­sma­tra pod ko­man­dom je­di­nog pi­lo­ta na sve­tu ko­ji je ura­dio lu­ping i va­ljak he­li­kop­te­rom „ga­ze­la”.

On je osmi­slio i pro­je­kat kom­pa­ni­je „Bal­kan he­li­kop­ters” iz Do­ba­no­va­ca, sa či­jeg he­li­dro­ma po­či­nju tu­re raz­gle­da­nja gra­da iz he­li­kop­te­ra.   

Iz ptič­je per­spek­ti­ve Be­o­grad iz­gle­da čist i beo sa pla­vim re­ka­ma i tam­ni­jom ni­jan­som ušća, šu­mo­vi­tim Rat­nim ostr­vom, go­spod­ski skrom­nim Gar­do­šem, ze­le­no­pla­vom Adom Ci­gan­li­jom i iz­vi­je­nim isto­i­me­nim mo­stom. Pi­lot ob­ja­šnja­va da se vr­lo le­po vi­di i cen­tar gra­da, iako je za­bra­nje­na zo­na le­te­nja od „Ga­ze­le” pre­ma Ka­le­meg­da­nu.  

„Svi tu­ri­sti iza­đu iz he­li­kop­te­ra sa osme­hom ko­ji ne mo­gu da ski­nu s li­ca du­go po­sle le­ta”, pri­me­ti­la je Sa­ra. 

Od pro­šle go­di­ne naš grad se pri­dru­žio svet­skim me­tro­po­la­ma ko­je tu­ri­sti­ma nu­de i tu­ri­stič­ko raz­gle­da­nje iz va­zdu­ha. 

– Sve je po­če­lo uz po­dr­šku re­di­te­lja Emi­ra Ku­stu­ri­ce či­je je naj­va­žni­je go­ste, od Džo­ni­ja De­pa i Dži­mi­ja Džar­mu­ša do Mo­ni­ke Be­lu­či i Zaz na Mo­kru go­ru lič­no pre­ba­ci­vao. Ma vo­zio je i No­le­ta Đo­ko­vi­ća, či­me je po­brao na­še na­ro­či­te sim­pa­ti­je – pri­ča Go­ran Kr­ne­ta. 

Srp­ska pre­sto­ni­ca je pr­va na Bal­ka­nu do­bi­la he­li­kop­ter­sku „ko­nji­cu” jer se iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va broj tu­ri­sta ko­ji Be­o­grad bi­ra­ju kao de­sti­na­ci­ju za od­mor i uži­va­nje. Mno­gi lju­di ši­rom Sr­bi­je do­la­ze u glav­ni grad ka­ko bi ga vi­de­li iz va­zdu­ha. A na­su­prot ovoj atrak­ci­ji je šet­nja pod­zem­nim pro­sto­ri­ma gra­da s du­gom i bur­nom isto­ri­jom. O tim zna­me­ni­to­sti­ma is­pod ze­mlje naj­bo­lje pri­ča dr Vi­do­je Go­lu­bo­vić, autor knji­ge „Be­o­grad is­pod Be­o­gra­da”. 

Pod­zem­ni objek­ti Be­o­gra­da, sem pe­ći­ne na Ta­šmaj­da­nu, na­sta­li su ve­kov­nim gra­di­telj­stvom. Ne­ma do­ku­me­na­ta ko­ji bi po­u­zda­no po­tvr­di­li ka­da su po­je­di­ni od njih na­sta­li, ali ve­ći­nom se ve­zu­ju za rim­ski pe­ri­od. Usled raz­li­či­tih po­tre­ba gra­di­te­lja, na­sta­ja­li su ra­zni objek­ti kao ma­ga­ze, vin­ski po­dru­mi, rud­ni­ci, ka­za­ma­ti, tu­nel­ske ce­vi za že­le­zni­cu, pro­sto­ri za skla­nja­nje u to­ku Dru­gog ra­ta, vo­do­vod­ne in­sta­la­ci­je, re­zer­vo­a­ri za vo­du… 

– Od 2003. go­di­ne do sa­da smo Zo­ran Ni­ko­lić i ja vo­di­li vi­še od 40.000 tu­ri­sta. Svi su bi­li odu­še­vlje­ni pro­sto­ri­ma ko­je su vi­de­li i po­da­ci­ma ko­je su ču­li, ali tu­žni za­to što je sve za­pu­šte­no. Mi u Be­o­gra­du ima­mo bo­ga­tu isto­ri­ju u pod­zem­nim objek­ti­ma, ali ni­smo us­pe­li sve to da ure­di­mo i is­ko­ri­sti­mo za tu­ri­stič­ku po­nu­du i za­ra­du – ka­že Go­lu­bo­vić.

Sa­mo u vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta Nem­ci su iz­gra­di­li 27 obje­ka­ta. Fon Le­ro­vo re­zer­vno ko­mand­no me­sto gra­đe­no je 1941. go­di­ne, is­pod Ta­šmaj­dan­skog par­ka.  

Be­o­grad je bio vo­ćar­sko-vi­no­gra­dar­ski kraj pa imao broj­ne vin­ske po­dru­me na Vra­ča­ru i Zve­zda­ri. 

Rim­ski vo­do­vod gra­đen u pr­vom ve­ku, išao je od Mo­krog Lu­ga do Be­o­grad­ske tvr­đa­ve. Pro­ce­nju­je da je deo išao i iz Ku­mo­dra­ža jer po­sto­ji iz­vor ko­ji se na­zi­va Rim­ski, a i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na je do­zvo­lja­va­la pri­rod­ni pad neo­p­ho­dan za funk­ci­o­ni­sa­nje vo­do­vo­da. 

Po­seb­na pri­ča su rim­ski bu­na­ri – re­zer­vo­a­ri za vo­du – ko­je su gra­di­li Austri­jan­ci u pe­ri­o­du oku­pa­ci­je, 1717–1739.

– Pa­žnju pri­vla­če i aval­ski rud­ni­ci kao što je Cr­ve­ni breg gde se is­ko­pa­va­la ru­da olo­va sve do 1953. go­di­ne. Po ne­mač­kim do­ku­men­ti­ma, na Ava­li se ru­da­ri­lo i 5.000 go­di­na pre no­ve ere. Va­dio se i ci­no­ba­rit, cr­ve­ni-bor­do ok­sid ko­jim su sli­ka­ne fre­ske i ko­ji se iz­vo­zio u Grč­ku. Tu je po­sto­jao i rud­nik ži­ve – na­vo­di Go­lu­bo­vić i uka­zu­je da 

is­pod ze­mlje po­sto­je pra­vi ma­li gra­do­vi. 

– Na­ža­lost, da­nas je to kul­tur­no-isto­rij­sko bla­go Be­o­gra­da ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti u vr­lo lo­šem sta­nju. Dr­ža­va ima pri­li­ku i du­žnost da se za­in­te­re­su­je za to i tra­ga za re­še­njem. U pod­zem­nim objek­ti­ma gra­da je isto­ri­ja ko­ja ne bi sme­la da pro­pad­ne – upo­zo­ra­va Go­lu­bo­vić.

Komentari1
38313
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nedim
Zašto novinari najvažnije informacije za čitaoce uvek zaborave???Gde se kupuju karte za razgledanje Beograda iz vazduha ,cena i red letenja kako do Dobanovaca i slično.Ili SMATRAJU DA SMO SVI POTOMCIrOKFELERA PA DA IMAMO PARA DO MILI VOLJE.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja