utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:53

Beograd na radaru svetskih lidera

Dogovor oko poseta Srbiji trojice lidera G20, Donalda Trampa, Emanuela Makrona i Redžepa Tajipa Erdogana, obeležili su učešće naše zemlje na Generalnoj skupštini UN
Autor: Nikola Belićsubota, 23.09.2017. u 22:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Ostati izvan globalnog radara kada se vode planetarne diskusije i razmenjuju interkontinentalne optužbe, a podići ugled zemlje kao ključne za bezbednost i stabilnost regiona. Tako bi mogla da se sažme poruka sa 72. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kada je reč o Srbiji. Ova strategija svakako ima smisla, ako se zna da je američki predsednik Donald Tramp izlio svoju „vatru i gnev” po Severnoj Koreji, Iranu i Venecueli.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz ocenu da je sa govornice u Njujorku čuo mnogo „teških reči”, naglasio je da je za našu državu zbog toga bolje da bude „izvan svakog radara”.

Predvodeći delegaciju Beograda na 72. GS UN, Vučić se sastao sa više od 50 zvaničnika raznih organizacija i zemalja, među kojima mnogi iz Grupe 20 najrazvijenijih.

(Ilustracija Dragan Stojanović)

 

Pre svega, predsednici SAD Donald Tramp, Francuske Emanuel Makron i Turske Redžep Tajip Erdogan. U našoj javnosti posebno je odjeknula najava poseta ovih lidera Srbiji. Tako se Beograd ipak našao na radaru najmoćnijih – ali kao jedna od svetskih prestonica koju treba posetiti.

Njihov dolazak će po brojnim ocenama biti prilika za podizanje ugleda naše zemlje koja bi, sem političke i diplomatske, mogla da izvuče i ekonomsku korist, odnosno priliv investicija. Prvo će u Beograd stići Erdogan, i to 10. oktobra, a među temama na stolu bi trebalo da se nađu i projekti poput osposobljavanja aerodroma „Lađevci” za putnički saobraćaj, kao i izgradnja auto-puta Tutin – Novi Pazar i Beograd–Sarajevo, za šta je Ankara pokazala interesovanje. Predsednici Srbije i Turske sastajali su se u Istanbulu u junu, na Energetskom forumu i tada je bilo reči o izgradnji trase gasovoda „Turski tok”, uz mogućnost da jedan krak prođe kroz našu zemlju.

Među najvažnijim utiscima, kada je reč o poseti Donalda Trampa, koja će se najverovatnije dogoditi do kraja naredne godine, jeste to što bi on bio prvi američki predsednik u Beogradu još od Džimija Kartera, koji ovde bio u junu 1980. godine. Dolazak prvog čoveka SAD nesumnjivo bi podigao prestiž Srbije u regionu, u kojem je veliki broj članica NATO. Među susedima svakako nezapaženo neće proći ni poseta Emanuela Makrona, druge najmoćnije zemlje EU, punih 17 godina od boravka Žaka Širaka u našem glavnom gradu.

Da želi da govori o Srbiji koja se vraća u svet i koja je sve više poštovana, čak i onda kada se velike sile ne slažu sa njom ili mi sa njima, predsednik Vučić izjavio je u svom obraćanju za govornicom Generalne skupštine UN. Naveo je i da su svi na ovom zasedanju pominjali potrebu za reformom Ujedinjenih nacija, kao i za mirom i stabilnošću, ali vrlo često optužujući i napadajući neke druge. „Preporučio bih da se ne uzima takav pristup”, rekao je Vučić, dodajući da Srbija puno investira u region, kao i da je bitno da se govori o celom Balkanu, posebno njegovom zapadnom delu, „jer bez zajedničke i šire slike nećemo biti u mogućnosti da rešimo naše probleme”.

Generalnoj skupštini svetske organizacije upućena je i poruka da je Srbija posvećeni partner sa zapadnim zemljama i da radi na poboljšanju odnosa sa SAD, ali neguje najbolje moguće odnose sa Rusijom i Kinom. „Ne samo da se tih dobrih odnosa ne stidimo već se njima ponosimo”, rekao je Vučić. Kao nacionalni prioritet Srbije istakao je postizanje političkog rešenja po pitanju Kosova i Metohije, uz napomenu „da ne priznajemo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova”. Predsednik je pozvao članice UN da se ne dozvoli prijem Kosova u Unesko.

Upravo su se ovo pitanje i nastupi predstavnika Prištine prethodnih dana našli u brojnim izveštajima srpskih medija sa skupa u Njujorku. Prvi zamenik kosovskog premijera Bedžet Pacoli ustvrdio je da Priština ima dovoljan broj glasova država za članstvo u Unesko, na šta ga je naš šef diplomatije Ivica Dačić podsetio da ni pre dve godine nisu imali dovoljnu podršku. „Oni misle da se novcem sve rešava. Ali, kako su izgubili tada, izgubiće i sada ako se prijave”, izjavio je Dačić.

Upitno je i da li će Priština uopšte imati dovoljno vremena da se ove godine kandiduje za prijem u Unesko. Sigurno je, tek, da je odustala od prijave za ulazak u još jednu važnu međunarodnu organizaciju – Interpol. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj doneo je odluku da povuče zahtev za članstvo u međunarodnom policijskom telu pred sam početak ovogodišnje Skupštine Interpola koja će narednih dana biti održana u Kini.

Dok je Njujorku zasedala Generalna skupština UN, u Beogradu se odvijala vanredna sednica Skupštine Srbije. Na dnevnom redu bila su dva nova zakona o obrazovanju. Ni ovo zasedanje nije proteklo bez žustre rasprave poslanika vlasti i opozicije, između ostalog o tome – da li će ministar prosvete moći da imenuje sve direktore škola u Srbiji i hoće li biti narušena autonomija univerziteta. Debata, sudeći po oštrini tonova i reakcija, nagoveštava turbulentnu parlamentarnu jesen, a redovna zasedanja trebalo bi da počnu 3. oktobra.

Ne samo da će na dnevnom redu biti predlozi zakona koje bude poslala Vlada Srbije, nego i unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, koji je u široj javnosti već uveliko počeo. Za sada još niko ne izlazi sa konkretnijim predlozima, ali se najava razgovora o najvažnijem nacionalnom pitanju već koristi za obračune i prepucavanja između vlasti i opozicije. Nadajmo se samo da za govornicom Narodne skupštine na jesen neće biti toliko burno kao prethodne nedelje na Ist Riveru.


Komentari2
8db28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Матић
Има она народна која каже "ко високо лети, ниско пада", па се плашим да и ми не прођемо слично. Можда ће Вучић исувише експонирати Србију са овим посетама, а после ће неко да нас саплете. Шта ће нам Трамп, а поготово Макрон, јер ко је са Америма и Французима имао посла на крају увек надрља. Ајде за Ердогана - то могу да разумем - пошто је он, некако, као домаћи, са Балкана, а са Турцима и иначе имамо толике везе (летовања, економија, историја ... ). Шта, на пример, фали Бугарима што им никад у историји није био Амерички председник (бар колико ја знам), а није ни Француски? Можда би требало мало да се увучемо у своју кућицу, и да форсирамо "утихнутост" (што би рекао Фрањо Туђман), пред ову велику гунгулу која се по свој прилици спрема.
Ненаф
Нема ништа од те Трампове посете. Државном врху САД је све планирано у наредних 4 године, ми нисмо никакав спољнополитички приоритет. Уосталом, пре ће отићи у Бондстил ако уопште буде залазио овуда.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja