sreda, 18.10.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:41
INTERVJU : Bruno Latur, antropolog, sociolog i filozof

Više ne težimo globalizaciji

Bio sam iznenađen koliko je pojam samoupravljanja ponovo aktuelan, u čemu i Srbija ima dugu istoriju. Ne treba uzeti sve iz prošlosti, već neke recepte iz ove laboratorije
Autor: Ana Otaševićsubota, 23.09.2017. u 21:44
(Фото А. Васиљевић)

Bruno Latur je jedan od najvažnijih savremenih mislilaca.

Ovaj francuski antropolog, sociolog i filozof koji se lako kreće kroz različite naučne discipline, zajedno sa nizom savremenih filozofa, teoretičara i umetnika učestvuje u promišljanju sveta koji se menja pred našim očima brzinom koja nikada ranije nije izazivala toliko bojazni i otvarala toliko pitanja o stanju planete i našem opstanku na njoj.

Zemlja je za Latura ključno političko pitanje naspram koga su sva druga nevažna, a sporost sa kojom ga naučnici i političari usvajaju vidi kao jednu od najvećih obmana čije posledice već nije moguće ispraviti. Pesimista kada je reč o opstanku planete?

 – Ja sam iz Burgonje, mi proizvodimo najbolja vina na svetu i nismo pesimisti po prirodi – rekao je vedrim tonom posvećenog naučnika dok smo razgovarali u Kulturnom centru Beograda, gde je održao predavanje na temu suočavanja sa Zemljom. U Beograd je došao na poziv Fakulteta za medije i komunikacije, koji je tim povodom objavio dve sveske sabranih eseja i razgovora kao svojevrstan „uvod u Latura”.

Govorite o suštinskoj promeni u našem odnosu prema svetu, o nemogućnosti čoveka da preduzme korake suočen sa izgledima ekološke katastrofe…

Nismo u stanju da sagledamo posledice naših aktivnosti. Moderni, racionalististički, kapitalistički kontekst u kome živimo izmenio je naš odnos prema svetu. Posledice globalizacije i industrijalizacije su vidljive, uticaj ljudske aktivnosti na planetu je očigledan, a mi nismo u stanju da reagujemo. Ispustili smo priliku da odgovorimo na ono što je u početku bila ekološka kriza, sada ne možemo da se vratimo. Posledice ćemo osećati narednih stotina, hiljada godina. Ako brzo ne reagujemo suštinske transformacije će se produbiti.  Klimatsko zagrevanje je već dostiglo dva stepena, šta će biti kada pređemo tu granicu? To više nije ekološko pitanje, već pitanje opstanka, pitanje života i smrti.

Posledice nedostatka regulativa počinju da se osećaju, ne samo kada je reč o globalnom zagrevanju, već i ogromnom rastu nejednakosti…

To je zato što neke države pokušavaju same da se izvuku, poput Sjedinjenih država sa Trampom na čelu, koji je napustio dogovor o klimi (postignut u Parizu 2016. godine). Znali smo i pre Trampa da Amerikanci ne rade uvek za dobrobit vrste. Ali nijedan predsednik pre njega nije otvoreno rekao drugima da se nose. To je interesantna novost i to nije nelogično. Globalizacija je izgubila privlačnost i pre Trampa. Šta da uradite kada nakon svega što ste učinili da modernizujete zemlju, napustite selo, shvatite da niko više ne veruje u globalni svet? Pošto ne idemo ka modernizaciji planete, najjednostavnije rešenje je da se vratimo teritoriji i nacionalnoj, etničkoj dimenziji. Mnogo zanimljiviji fenomen od Trampa u tom smislu je Bregzit, koji predstavlja pravi istorijski zaokret. Britanci su izmislili globalizaciju, oni su smislili da je svet ogromno globalno tržište, i oni su prvi rekli: „Izvinite, pogrešili smo, sada se vraćamo na naše malo ostrvo, gde je sivo, hladno, vlažno i užasno dosadno”. Ako su oni došli do tog zaključka zamislite kako drugi reaguju.Umesto ideje progresa predlažete vraćanje unazad?

Da, ali nije u pitanju regresija, već prosperitet, umnožavanje načina za zajedničko delovanje. Mondijalizacija je mogla to da bude, ali nije krenula tim putem, još od 70-ih, kada su se pojavila ekološka pitanja na koja je usledio jasan odgovor u godinama Regana i Tačerove, što je dovelo do eksplozije nejednakosti i negiranja klimatskih promena. Levica tu vezu između ekonomije i ekologije nije uspela da shvati.

Kako se ovo pitanje politički formuliše?

Od globalizacije se okrećemo zemlji i ovo političko pitanje postaje vrlo zanimljivo. Od sredine 18. veka do kraja 20. veka one koji su govorili o povratku zemlji smatrali su reakcionarima, predstavljali su ih kao one koji hoće da nas vrate u pećinu gde nas osvetljava sveća. Pre četrdeset godina ovo pitanje nije imalo nikakvog smisla, a danas o tome razgovaraju šefovi država. Tramp nam čini veliku uslugu, jer je od klime napravio geopolitičko pitanje, tako što je svima okrenuo leđa. Svi pričaju o tome, čak je i francuski predsednik Makron koji se nije mnogo interesovao za to pitanje pozvao američke naučnike koji su na udaru u Sjedinjenim državama da dođu u Francusku. Čak je smislio i parolu: „Učini Zemlju ponovo velikom”, kao odgovor na Trampov slogan: „Učini Ameriku ponovo velikom”.

Kako zamišljate povratak zemlji u smislu organizacije društva, proizvodnje?

Veoma je značajno razmišljanje o pojmu zajedničkog. Postoji velika literatura o različitim načinima na koje možete da delujete kao produktivni član zajednice u kojoj nalazimo istorijski eho. Upravo sam završio recenziju „Rečnika zajedničkih dobara”, gde sam napisao da se komunizam vraća. Ne onaj komunizam čiju stogodišnjicu slavimo, već komunizam kao kolektivno zanimanje za zajednička dobra. Bio sam iznenađen koliko je pojam samoupravljanja ponovo aktuelan. Srbija ima dugu istoriju samoupravljanja, to je bila velika stvar u vreme Jugoslavije. Ne treba uzeti sve iz prošlosti, već neke recepte iz ove laboratorije.

Povratak zemlji je dugo smatran populističkim konceptom…

To je potpuno pogrešno. Nema ničeg populističkog u tome. Radi se o tome da globalni svet više nikog ne privlači. To se sada otvoreno iznosi za govornicom Ujedinjenih nacija. Globalizacija više nije horizont kome težimo. U Evropi je danas najopasnije to vraćanje na etničko, nacionalno pitanje. Sve što nas interesuje je da branimo naš identitet. Ali nacionalna država i globalna država su mitovi globalizacije, a pitanje identiteta, bilo da je u pitanju nacionalni, etnički ili seksualni identitet, o čemu se danas mnogo govori, u neskladu je sa pitanjem opstanka Zemlje. To više nema smisla, problem nije tu.

Koja je uloga naučnika u vreme kada antinaučni pristup dovodi u pitanje njihova istraživanja?

Ranije se nije razmišljalo o tome koju nauku ćete da prigrlite, postojao je svet nauke i ostalo. Sada je važno koju nauku ćete da izaberete, zbog političke situacije. Nauku treba braniti zbog negacionizma koji vlada. Sada je to lakše kada imamo (Skota) Pruita na čelu departmana za životnu sredinu u Sjedinjenim državama, koji ima svoju crnu listu naučnika. Na njoj su svi koji govore o temama vezanim za zamaljski sistem i zagađenje. On je neka vrsta Makartija za nauku. Zato je potrebno da reagujemo, ne u ime nezavisne nauke, iako i to može da bude argument, već da bismo rekli da ne želimo da živimo u svetu u kome Pruit i Tramp negiraju nauku. To je rat. Ne želim da živim u svetu Pruita i Trampa.


Komentari4
cd4eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Prava demokratija posrojala je jedino kod Australskih Aboridzana. Od 70.000g pre nase ere do 18oog nase ere kada su ih Englezi porobili. Bilo je 650 plemena i 600 jezika. Imali su kamenu culture i preziveli dramaticne nepogode Ledenog doba u kojima danasnji covek ne bi opstao ni jednu nedelju.Covek je bio slobodan - iznad njega nije bilo nikavi institucija vlasti.
ВлаДо
Не тежимо ми глобализацији него глобализација нама отежава живот.
filosofi
Sad težimo demografskom inženjeringu i rasturanju evropskih nacija i država.
Vesa D
.rec samoupravljanj pojam za najsiru demokratiju i slobodu u svim delatnostima u kome radnici na osnovu pre svega svoga rada neposredno i ravnopravno uredjuju odnose radi prosperitetnog napretaka zajednice..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja