utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.09.2017. u 23:33 Aleksandra Kurteš

Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji

Изложба у Галерији САНУ (Фотографије Драгослав Жарковић)

Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost” autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i profesora dr Dragana Vojvodića predstavljena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

Postavku je otvorio predsednik SANU Vladimir Kostić. On je rekao kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj izložbi u ovoj instituciji u ovoj godini, već o postavci koja ne uključuje potrebu za bilo kakvim poređenjem.

Ideja je, kako je ocenio Kostić, da se učini sve što se može kako bi ova lepota i često anonimni, ali time ne i manje uspešni stvaralački podvizi naše baštine na Kosovu i Metohiji trajno postali deo nas samih ovakvih kakvi smo, i da time ne dozvolimo iščezavanje onog što nas određuje u samom našem biću bez obzira na okolnosti. Koautor izložbe Miodrag Marković istakao je da odluka da se sveobuhvatno predstavi srpska umetnička baština na KiM proističe iz stalne posvećenosti Akademije izučavanju prošlosti našeg naroda na tom području i njegovog dragocenog kulturnog nasleđa.

On je primetio da danas, nažalost, postoje posebni razlozi za takvu posvećenost jer je ta baština ugroženija više nego ikada pre.

– U poslednjih dvadeset godina pretrpela je dva sistematska razaranja, preostalim spomenicima srpske kulture osporava se ili krivotvori identitet, onemogućuje se institucijama Republike Srbije da vrše njihovu konzervatorsku zaštitu i na kraju, sasvim paradoksalno i cinično, strana koja je odgovorna za sve te postupke kandiduje se za članstvo u Unesku čime bi stekla pravo da ona brine o srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu – istakao je Marković. Dragan Vojvodić rekao da je poslednji put bio na Kosovu 2012. godine i da se od tada stanje, što se tiče fizičkog opstajanja spomenika, nije promenilo.

On je naveo da na sajtu kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta kod značajnih spomenika kao što je Gračanica ne stoji da je to srpski spomenik i da ga je sagradio srpski vladar.

– Opasno je što su spomenici koji su se našli na Listi svetske kulturne bašine ušli na tu listu kao srednjovekovni spomenici Kosova i Metohije – rekao je Vojvodić. On je istakao da im je bilo vrlo važno da izložbom, koju realizuju SANU, Narodni muzej i Muzej Srpske pravoslavne crkve, predstave izuzetne domete umetnosti naročito u prošlosti i njen suštinski značaj za kulturnu istoriju čitavog srpskog naroda. Prvi deo izložbe posvećen je srednjovekovnoj umetnosti vezanoj za važne manastire, crkve i gradove, a ostali delovi posvećeni su umetnosti novog vremena. Autori su podsetili da će posetioci biti u prilici da okom i duhom pohode najveće svetinje poput Pećke patrijaršije, Dečana i Gračanice, a da istovremeno proputuju svim vekovima stvaralaštva srpskog naroda na KiM. Tu je i primenjena umetnost koja oplemenjuje svakodnevicu od srednjeg veka do danas.

Stradanju kulturne baštine na KiM posvećen je poslednji deo izložbe, a kako su istakli autori, to je proces koji traje od 15. veka i nikad nije zaustavljen, samo je menjao svoje oblike, pa i briga o očuvanju tog nasleđa mora biti trajna.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković kazala je da su iz zbirki nacionalnog muzeja za izložbu odabrani originalni predmeti – ikonopis i umetnički rad u metalu, skupoceni vez, keramika i staklo, arhitektonska plastika – koji reprezentuju umetnost i kulturu Kosmeta i daju uvid u način života, verovanja i htenja srpskih žitelja tog područja od 12. do 19. veka.

Prikupljani su u arheološkim istraživanjima, otkupom ili poklonima, a potiču prvenstveno iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške. Izloženi su i eksponati iz zbirki Muzeja SPC, Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Arhiva SANU.

Među mnogobrojnim zvanicama bili su bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, generalni sekretar u Predsedništvu Srbije Nikola Selaković i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

– Svako dete treba da zna gde se nalazi koja freska, da zna nešto o prstenu kraljice Teodore, o tome gde je bio grob cara Dušana, da zna nešto o prizrenskoj prepisci Dušanovog zakonika, a sve to može da se vidi na ovoj izložbi – poručio je Selaković, a prenosi Tanjug, navodeći i Đurićevu ocenu da je izložba urađena na savremen način i da je dobro što je bliska gledaocu naviknutom na vizuelni doživljaj. – Voleo bih da ovo vidi što veći broj mladih, škole, univerziteti... Ako budemo znali šta se ovde nalazi, imaćemo kompas i svetionik za budućnost i kao država i kao narod – rekao je Đurić.

Komеntari4
7281d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Зна ли САНУ и народ српски да на Косову има, поред наших манастира и цркава и камени Мост Војиновића код Вучитрна из 13 века цео и очуван са луковима. То је мост на Ситници која је тада туда текла, а данас је који километар променила корито. То је изванредан споменик незнам да ли је обухваћен изложбом САНУ. Додуше, ту испод моста локални Шиптари врше нужду и тако "чувају" споменик. Такође има у Вучитрну Војиновића кула, остатак двора Војиновића а и двора Бранковића, само што су остале само зидине али одличан споменик културе.
Бане
...Свако дете треба да зна где је на Косову... Па нека деца уче из историје у школама у Србији о баштини на Косову! Нека деца уче као да је Косово у Србији као сваки други регион и тако упорно. Треба да се борити за Косово, дуго,дуго, можда 100 и више година ...
Данило
Какво уметничко наслеђе, то су наше Светиње. "Уметност" сутра може бити византиска, косовска....а Светиње знају се чије су. Не смемо насести на ову игру речи, не смемо одступити ни за микрон од наше Колевке. У политици, можемо бити флексибилини, ако то изазов времена тражи ући и у НАТО, биће, проћи ће. Тако су и стари Срби размишљали и Турској после неколика века видели леђа. Али, ако заборавимо Грачаницу, Високе Дечане...и дамо их "Византији" ми губимо бусолу, ми смо изгубљен народ. Међу младим богословима "in" је да је све то византиско. То су тешке подвале. Што то Византија није градила код њих?
Pavle
Читаво Косово и Метохија је Српско наслеђе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja