sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
U KULTURNOM DODATKU 30. SEPTEMBRA

Lestvicama vetra do Meteora

petak, 29.09.2017. u 15:39
Испосница Светог Никанора (Фото: Гојко Суботић и Емилијано Гикас)

PODUHVAT

Predanje kaže da je Sv. Nikanor jedne noći na udaljenom bregu ugledao svetlost, gde je sutradan otkopao ikonu, što je shvatio kao znak da na tom mestu treba da izgradi svetilište – kaže akademik Gojko Subotić, čija će knjiga o Zavordi, isposnici Sv. Nikanora, u oktobru biti predstavljena u Muzeju vizantijske civilizacije u Solunu

Moj pokušaj da se, pre  četrdesetak godina, uspem do ove pećine na litici reke, nije uspeo, ali kada sam se spustio u podnožje sa zaprepašćenjem sam video tada mladog monaha Justina koji, raširenih ruku, lepeći se uza zid, leđima okrenut ka provaliji, prilazi jednom otvoru i ulazi u pećinu

Jedna pećinska srednjovekovna crkva u blizini Meteora već duže vreme zaokuplja pažnju našeg poznatog istoričara umetnosti i akademika Gojka Subotića. Decenijski pripreman materijal o isposnici na litici reke, ušuškanoj u stene, sada je pretočen i u knjigu Zavorda, isposnica Sv. Nikanora koja je objavljena na grčkom jeziku sa engleskim pogovorom. Grčke novine Katimerini posvetile su njenom predstavljanju čitavu stranu, a u oktobru se očekuje i promocija u Muzeju vizantijske civilizacije u Solunu.

Gojko Subotić (Foto: Latif Adrović)

Gojko Subotić, član SANU, inostrani član Atinske akademije i Makedonske akademije nauka i umetnosti, nosilac počasne titule ambasador helenizma (1999), koju dodeljuje Nomarhion Atike sa gradom Atinom, u svojim naučnim istraživanjima posvećen je proučavanju srpske umetnosti srednjeg veka. Do sada je objavio studije o spomenicima iz 14. veka u Svetoj Gori, Meteorima, Vodenu, Kastoriji, Ohridu, kao i pregled umetničkog stvaranja na Kosovu i Metohiji.

Knjigu o Zavordi pripremao je sa svetogorskim monahom Justinom koji je odrastao u podnožju meteorskih litica, i kao iskušenik, a zatim monah, počeo da proučava umetnost u staništima na nedostupnim stenama.

Mirjana Sretenović

IZMEĐU STRAHA I PONOSA
Kako žive srpske novine u Hrvatskoj

Kako žive novine i mediji srpske zajednice u Hrvatskoj? S obzirom na to da su međunacionalni odnosi Hrvata i Srba istorijski bili oduvek razapeti između slabašne snošljivosti i najcrnje tragedije, onda i časopisi i novine Srba u Hrvatskoj trajno žive pod tamnom senkom uglavnom loših događaja. Srbi u Hrvatskoj su danas nažalost izrazita manjina, prilično marginalizovana, egzistencijalno ugrožena i traumatizovana, pa medijima izraslim iz ovako ranjive i desetkovane zajednice, čini se, nije preostalo puno prostora za manevar: da li da se bave samo „svojim poslovima“ i obeležavaju kulturne datume i verske praznike srpske provenijencije ili da se odvaže i na pisanje o „stanju u društvu“ i o onome što im smeta? Ako učine ovo prvo ostaće ograničeni na srpski kulturni geto, ukoliko se hrabro odluče na ovo drugo automatski rizikuju da se nađu na vetrometini lošeg raspoloženja dobrog dela javnosti i na još žešćem udaru političke desnice. Ipak, kultura Srba u Hrvatskoj živi vekovima i kakav god bio njihov trenutni položaj, ona je živa i danas. O toj više nego kompleksnoj poziciji dobro govori Aneta Lalić, poverenica za kulturu Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba:

„Između kulture kao manifestacije hrvatske državotvornosti i kulture percipirane kao doslovno prenošenje tradicije Srba u Hrvatskoj, afirmiše se među današnjim potomcima ove zajednice pokušaj shvatanja kulture pre svega kao kulture onog Drugog.“

Bojan Munjin

MEMOARI
Marina Abramović prolazi kroz zidove

U upravo objavljenoj autobiografiji umetnica na direktran način govori o svojoj porodici, kolegama, karijeri. Marininim memoarima uvređeni su neki njeni saradnici i prijatelji sa kojima je provela beogradski period jer smatraju da je  „odradila zadatak za zapadno tržište snova”

U romanu Dona Delila Mao 2 (1992) jedan od likova kaže:

„Čuo sam da jedan muškarac i jedna žena koračaju duž velikog Kineskog zida, jedno drugom u susret iz suprotnih smerova. Kad god pomislim na njih, vidim ih odozgo, dve sićušne prilike koje se kreću jedna ka drugoj iz udaljenih provincija, korak po korak, dok se zid prostire i vijuga kroz pejzaž...”

Jedan muškarac i jedna žena su, razume se, Marina Abramović i Frank Uve Lajsipen, poznat kao Ulaj, nemački umetnik i Marinin lični i profesionalni partner sa kojim je 1988. započela prelazak Kineskog zida.

Prolazim kroz zidove je naziv upravo objavljenih memoara Marine  Abramović (Samizdat, 2017, prevod sa engleskog Ivan Radosavljević), lična ispovest o životu i umetnosti.

O Marini Abramović šira javnost u Srbiji počela je intenzivnije da saznaje nakon dolaska umetnice na Oktobarski salon u Beogradu 2004, kada je predstavila video-instalaciju Računajte na nas i Muzeju Nikola Tesla donirala novac za digitalizaciju oko 150.000 stranica njegovih beležaka, crteža pronalazaka...

Bilo je prilike i ranije da tadašnja država Srbija i Crna Gora (1997) gromoglasno svetu skrene pažnju na svoju umetnost i kulturu, pozivom Marini Abramović da učestvuje kao predstavnica Crne Gore u paviljonu Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu.

„Performans koji sam predložila zasnivao bi se u jednakoj meri na motivu pacova i na video-snimku mojih roditelja iz predstave ’U samoobmani’ i na ribanju kravljih kostiju iz jednog ranijeg komada koji se zvao ’Čišćenje kuće’... Bila su mi potrebna tri projektora visoke rezolucije i 2.500 kostiju sveže zaklanih krava kao i rashladni uređaj u kojem će kosti ostati sveže do početka performansa. Ukupna cena, kazala sam, iznosiće 120.000 evra...

Marija Đorđević

IZ PUBLIKE
Bila sam deo Fabrovog čuda

Samo onaj ko je morao da se smeje na sceni zna koliko je to teško ako ne poseduje taj dar. A naše koleginice iz Fabrove predstave su to uradile maestralno sa svim dužinama i valerima, baš kao što se Branka Šelić smejala u Jagoševoj predstavi Kate Kapuralica. Samo što je ona bila sama, a ovde ih je bilo desetak

Nije važno koji je Bitef po redu, važno je da u ovoj noći mislim na Jovana Ćirilova, Miru Trailović, Mlađu Veselinovića, koji je kao kum, kada su smišljali ime festivalu, „prelomio“: „Pa neka se zove Bitef. Beogradski teatarski festival.“

„Ali novinari će to iskoristiti i u ironiji nazivaće ga biftek!“, rekli su prisutni.

Ipak su se odlučili za Bitef, koji i dan danas, na početku jeseni, donosi uzbuđenje i radost u naš grad. Jer svake godine bar jedna ili nekoliko predstava vraća na više načina veru u pozorište kao što je to jednom rekao čuveni pozorišni kritičar Vladimir Stamenković.

Ovogodišnji Bitef otvorila je predstava „U slavu tragedije“ Jana Fabra. Ovaj flamanski reditelj u svojim dnevnicima prati život svake svoje predstave. Verujem, kada bi napisao nešto o beogradskoj izvedbi, da bi rekao: „Moji lavovi su bili fantastični, a takva je bila i publika.“

Zaista je to tako i bilo.

Prevode grčkih tragedija, koje do dana današnjeg tule, govore i opominju, pitaju, ali uvek sa katarzom i pročišćenjem na kraju, nama je približio profesor Miloš Đurić.

Branka Petrić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
eebad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja