četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 01.10.2017. u 09:00 Miroslav Lazanski
POGLEDI

Federika je u pravu

Dok Pariz i Berlin ponavljaju „da nema EU bez zajedničkih vojnih snaga”, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost otvoreno kaže da je vojna komponenta EU „čista iluzija”

Kada sam u oktobru 1982. godine u komandi u Monsu upitao vrhovnog komandanta NATO-a američkog generala Bernarda Rodžersa „da li je preko Balkanskog pakta, u kojem su početkom pedesetih godina prošlog veka bile Turska, Grčka i Jugoslavija, Beograd, zapravo, posredno ušao u NATO, jer su i Turska i Grčka bile već u NATO-u”, on se nasmešio i rekao da „to nije tako jednostavno”.

– Maršal Tito je lukavo iskoristio strah Zapada od Staljina, naravno i vi ste u Jugoslaviji tada strahovali od Staljina, ali čim je Staljin umro i Balkanski pakt je praktično sahranjen. Tito je tada potpuno otvoreno rekao da je pakt izgubio svrhu postojanja. Vidite, mi smo to i znali, pa NATO nikada i nije smatrao Jugoslaviju nekakvim pridruženim članom, čak ni posrednim putem preko saveza sa Grčkom i Turskom. Naravno, u slučaju pokušaja sovjetskog vojnog prodora preko vaše teritorije kroz Ljubljanska vrata prema Trstu, mi bismo kroz tehničke vojne isporuke preko Grka i Turaka pokušali da pomognemo Jugoslaviji, ali teško i nešto više od toga – objasnio mi je te 1982. general Rodžers. Osam godina kasnije, u istom kabinetu sličnu procenu ponovio mi je i tadašnji vrhovni komandant NATO-a američki general Džon Galvin.

Prisetio sam se tih davnih susreta ovih dana zbog, sada već formalno i potvrđenog učešća Vojske Srbije u borbenoj grupi EU Helbrok, koju čine i neke jedinice Ukrajine, Kipra, Grčke, Rumunije i Bugarske. Da li je učešćem Srbije u toj grupi narušena naša vojna neutralnost i da li smo tim učešćem posredno ušli u NATO, pošto su Grčka, Bugarska i Rumunija članice NATO-a?

Formalno-pravno još nismo, jer i vojno neutralne države EU, Austrija, Švedska, Irska i Finska učestvuju u vojnim misijama EU, kao što i Srbija sudeluje u vojnoj misiji EU u borbi sa piratima u Indijskom okeanu. Naše članstvo u borbenoj grupi Helbrok znači da naš kontingent ostaje pod strogo nacionalnom, srpskom, komandom, te da mi biramo područje delovanja naših vojnika. Odnosno ako nećemo da vežbamo u Ukrajini, niko nas na to ne može naterati. Iskreno govoreći, vojnički gledano ta borbena grupa Helbrok, kao i sve dosadašnje borbene grupe EU obična su „šminka”, tako da mi u Srbiji zbog toga ne treba previše da se  uzbuđujemo. Pošto EU i ne zna kakvu odbranu želi, niti EU ima na vojnom planu bilo kakvu konzistentnu politiku, niti će je imati. Dok Pariz i Berlin ponavljaju „da nema EU bez zajedničkih vojnih snaga”, Federika Mogerini otvoreno kaže da je vojna komponenta EU „čista iluzija”. Primer Evrokorpusa to i pokazuje.

Na sastanku lidera 15 država EU, 3. juna 1999. u Kelnu otvoreno je pitanje zajedničke odbrane, iako je i tada rečeno „da NATO ostaje osnova zajedničke odbrane njenih članica”. Tada su u Kelnu prvi put Evropljani jasno ispoljili nameru da udruženim snagama formiraju zajedničku odbranu. I svi su pristali na određene ustupke, Pariz je morao da odustane od svoje degolističke „izolacije”, Nemci su pristali da učestvuju u ratnim misijama van svoje teritorije, što su već učinili bombardujući SR Jugoslaviju, dok su Britanci priznali da evropska odbrana ne mora obavezno da bude nekompatibilna s pripadnošću NATO-u. Austrija, Finska, Irska i Švedska su se složile da EU nije samo jedno veliko tržište.

Godine su prolazile i pokazalo se da su sve to bile samo prazne reči, da je EU beznadežno vojno inferiorna bez američke vojne pomoći. Da je tehnološki vojni jaz između SAD i EU sve veći, da EU na tom planu zaostaje najmanje 25 do 30 godina. Finansijski jaz je još dramatičniji. Rat protiv talibana u Avganistanu pokazao je praktičnu neizvodljivost integrisanih savezničkih vojnih operacija. I pored svevidećeg izviđanja bojnog polja tokom 24 sata, krnjim snagama Al Kaide i talibanima uspelo je da se sa više od 100 tenkova izvuku iz Kandahara pored prisutnih marinaca...

Druga je priča o prioritetima u borbi protiv terorizma. Posle 11. septembra 2001. Amerika je opredeljena da to shvati i prevaziđe ranjivost razvijenih društava od terorističkih napada. Neuspeh EU da tome parira, unosi u NATO napetost. Teroristi napadaju i uspevaju na prostoru EU, u SAD ne uspevaju. Britanski generali to znaju, baš kao i francuski i nemački. Njihovu frustraciju i uznemirenost dopunjuje činjenica da se političari EU ne koncentrišu na borbu protiv terorizma, oni su opsednuti stvaranjem njima omiljenim autonomnim vojnim snagama EU. Snagama koje imaju slabu vatrenu moć i skoro nikakvu mogućnost vazdušnog transporta.

I pre 11. septembra 2001. ovaj politički opterećen i vojno kakofoničan projekt bio je već irelevantan za svet kakav je bio. I danas, nijedna zemlja EU ne može da stacionira upotrebljive i efikasne vojne snage izvan svojih granica. Parcijalne sukobe sa plemenima u frankofonskoj Africi ne računam u rat. Uz svu evropsku retoriku, zajednička odbrana je besmisleni projekat, koji precizno simbolizuje parohijsku vojnu politiku EU. Na vojnom planu EU mora da bira između modernizacije i marginalizacije.

Odnosno, Federika je u pravu...

Komеntari38
f4ad6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor (Zgb)
"Маршал Тито је лукаво искористио страх Запада од Стаљина, наравно и ви сте у Југославији тада страховали од Стаљина, али чим је Стаљин умро и Балкански пакт је практично сахрањен." A možda Tito i nije bio lukav već je samo bio pijun zapadnih imperijalista koji je samo glumio "komunistu" (a znamo kakvima se "komunistima" okružio), nešto slično kao kad današnje bitange u politici glume "demokrate", a zapravo je radio na razbijanju i stvaranju razdora unutar komunističkog bloka iznutra? Zemlje kojima je SSSR aktivno pomagao da se oslobode zapadnog kolonijalističkog jarma, i koje bi se po prirodi stvari odmah priključile socijalističkom bloku Tito je vješto skretao na tobože "nesvrstanu" stranu a zapravo ih odvajao od socijalističkog bloka. Raskinuo je sa socijalističkim blokom i nije puštao SSSR u Jugoslaviju. Šurovao je sa bankarskim sektorom zapadnih imperijalista (MMF-om) i stavljao lance dužničkog roblja na Jugoslaviju. Ima toga još...
Леон Давидович
Стаљин је у јануару 1953. рекао својим наследницима да су слепци и да ће држава пропасти. И заиста такви су са Горбачовом дошли на власт и држава је заиста пропала. НАТО није имао право да ради то што је радио деведесетих али нико га није могао и није ни покушао спречити. У томе је суштина. Да је био не знам какав социјалистички блок он би све једно пропао деведесетих јер су такве снаге дошле на власт у СССР- у.
Igor (Zgb)
@Леон Давидович Rušenje Berlinskog zida nije davalo nikakvo pravo NATO-u da radi išta bilo na Balkanu bilo u istočnoj Evropi. Berlinski zid je srušen isključivo ruskom zaslugom, a Rusija je sa NATO državama prije rušenja Berlinskog zida imala što usmene što pismene dogovore da se NATO neće širiti na istok. Zapadne države, u skladu sa svojom dugom tradicijom, nisu poštovale dogovore i zato danas imamo ratove i u Ukrajini, i na Kavkazu, i zamrznute konflikte u Jugoslaviji koji prijete da svaki čas eksplodiraju čim zapadni sponzori donesu upaljač kao što su to uradili 1990. A Jugoslavija nije morala da surađuje sa Zapadom ako to nije htjela, i nije bilo nikakve šanse da NATO priskoči u pomoć (agentu?) Titu da je SSSR odlučio uvesti red ovdje. Meni se čini da je SSSR-u bilo OK da Jugoslavija bude nesvrstana tako dugo dok nema NATO trupa. Da je bilo drugačije SSSR bi ušao u Jugoslaviju i nikakav NATO ne bi mogao spasiti Tita. U Jugoslaviji je bilo pravih komunista koji bi preuzeli vlast.
Prikaži još odgovora
Zoran
zokiпре око један сат U svim zemljama EU se bolje živi nego u Srbiji. Prosto i jednostavno. Još se, malo, lomi u odnosu na Bugarsku i Rumuniju, ali za par godina će i njima biti bolje u odnosu na nas. S tim da je rumunska privreda već nedostižna za srpsku. @Zoki, Ne zivi se u Srbiji lose zato sto je takvo stanje nego zato sto ima previse krokodila. Ipak je Srbija mala. U susednim zemljama se bolje zivi jer je drasticno smanjen broj krokodila a i ovi sto su preostali su smanjili apetite.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
EU je odumiruci kolgomerat bivse kolonijalne moci. Srestva proizvodnje i kapital su otisli na Estok. Tamo su i sirovine. Ostalo je jedino duplo golo. Tom nikom netreba.
Леон Давидович
Сами су Европљани довели Американце. То јест заратовали су и у Првом и у Другом светском рату, а онда су пред крај рата стигли Американци. И како су стигли не пада им на памет да оду. И наравно да и неће отићи . Што да оду, продају своје оружје, опрему, још ће Европљанима и повећати трошкове за издржавање НАТО итд.
Kazimir
EU za sada nema jedinstvenu armiju, ali ima dosta multinacionalni isprepletanih trupa. Tako npr. Nemacka i Francuska imaju zajednicku brigadu od 6.000 vojnika, a Nemacka i Holandija zajednicke trupe od 1.200 stalnih i 40.000 vojnika za slucaj potrebe.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja