četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:13
STO PETNAEST GODINA GRAĐEVINSKE ŠKOLE

Vukovci za komandama kranova, bagera, dizalica…

Osnovana 1902. da školuje graditelje Srbije, u zlatno doba imala je po pet odeljenja zidara – fasadera u generaciji, a sada ima samo 12 prvaka na tom zanatu. – U klupama već godinama nema budućih kamenorezaca, staklorezaca, parketara i vodoinstalatera
Autor: Milenija Simić-Miladinovićsubota, 30.09.2017. u 22:00
Керамичари зарађују више него хирурзи (Фото Грађевинска школа)

Da­nas je 115. ro­đen­dan Gra­đe­vin­ske ško­le. Osno­va­na je 1902. go­di­ne da obra­zu­je gra­di­te­lje Sr­bi­je. Bi­la je pr­va ku­ća zna­nja te vr­ste na Bal­ka­nu, tre­ća u Evro­pi. I da­lje je je­di­na u ko­joj se u na­šoj do­mo­vi­ni sti­ču di­plo­ma i zva­nje zi­da­ra, te­sa­ra i ar­mi­ra­ča. U zlat­no do­ba ima­la je po pet ode­lje­nja, 150 đa­ka, u jed­noj ge­ne­ra­ci­ji zi­da­ra – fa­sa­de­ra. Na tom sme­ru ove go­di­ne upi­sa­la je sa­mo 12 pr­va­ka. 

Sre­di­nom pro­šlog ve­ka, zbog pre­bu­ki­ra­no­sti iz­dvo­ji­la se iz gra­đe­vin­skog cen­tra u či­jem su sa­sta­vu ta­da bi­le i gra­đe­vin­ska teh­nič­ka, ar­hi­tek­ton­ska, vi­ša gra­đe­vin­ska i dom uče­ni­ka. Pr­vi ta­las op­ti­mi­za­ci­je mre­že sred­njih ško­la mi­nu­log le­ta ise­lio je Gra­đe­vin­sku ško­lu sa adre­se Sve­tog Ni­ko­le 39 (biv­ša Uli­ca Ba­je Se­ku­li­ća) gde je u zgra­du od 2.300 kva­drat­nih me­ta­ra ži­ve­la vi­še od tri de­ce­ni­je. Use­li­la se u oda­je Gra­đe­vin­ske teh­nič­ke ško­le „Bran­ko Že­želj” i sa­da joj je na ras­po­la­ga­nju dvo­stru­ko vi­še kva­dra­ta.

Te ško­le ni­su spo­je­ne, sa­mo de­le isto zda­nje u ko­me ra­de u raz­li­či­tim sme­na­ma, ali bi­lo je na­ja­va da bi u bu­duć­no­sti po­no­vo mo­gle da sra­stu u je­dan škol­ski cen­tar gra­đe­vin­ske stru­ke. Osi­pa­nje bro­ja uče­ni­ka i za­mi­ra­nje za­na­ta obe­le­ži­lo je Gra­đe­vin­sku ško­lu u 21. ve­ku. Pre oko de­ce­ni­je ima­la je ukup­no 1.200 sred­njo­ško­la­ca u tro­go­di­šnjim i če­tvo­ro­go­di­šnjim sme­ro­vi­ma, a sad ih ima tri pu­ta ma­nje. U nje­nim klu­pa­ma već go­di­na­ma ne­ma bu­du­ćih ka­me­no­re­za­ca, sta­klo­re­za­ca, par­ke­ta­ra i vo­do­in­sta­la­te­ra, a sve su to de­fi­ci­tar­na za­ni­ma­nja. 

– Dok je bi­lo gra­đe­vin­skih gi­ga­na­ta, bi­lo je i uče­ni­ka. De­ca uglav­nom da­nas ne že­le da uče da ra­de, ne že­le da bu­du maj­sto­ri i za­na­tom za­ra­đu­ju za ži­vot. Zi­dar, te­sar i ar­mi­rač su ube­dlji­vo naj­tra­že­ni­ji sme­ro­vi, ako se me­ri po­tre­ba­ma pri­vre­de. Ali, iz ugla in­te­re­so­va­nja uče­ni­ka zi­da­ri i ar­mi­ra­či za­jed­no či­ne jed­no ode­lje­nje, a ni­jed­nog te­sa­ra ne­ma­mo u pr­vom raz­re­du. Pri­tom je ove go­di­ne pri­vre­da po­nu­di­la da sti­pen­di­ra ško­lo­va­nje 20 te­sa­ra, ali ni to ni­je bi­lo do­volj­no da se taj za­nat po­pu­ni – uka­zu­je Dra­ga­na Ra­do­va­no­vić, di­rek­tor­ka Gra­đe­vin­ske ško­le. 

Za upis u pr­vi raz­red pri­ja­vi­lo se sa­mo če­tvo­ro osma­ka ko­ji su že­le­li da iz­u­če te­sar­ski za­nat. Ode­lje­nje se for­mi­ra sa naj­ma­nje 15 uče­ni­ka pa su ne­su­đe­ni te­sa­ri pre­ba­če­ni u ar­mi­ra­če. To ne zna­či da je smer uga­šen, ali su ve­li­ke šan­se da će se iz go­di­ne u go­di­nu na­iz­me­nič­no u pr­vi raz­red upi­si­va­ti bu­du­ći te­sa­ri ili ar­mi­ra­či. 

Zi­dar, te­sar, be­to­ni­rac, mon­ter su­ve grad­nje, ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom, mo­ler i elek­tro­in­sta­la­ter su tro­go­di­šnji za­na­ti u ovoj ško­li. Sti­pen­di­je u to­ku re­dov­nog ško­lo­va­nja za bu­du­će maj­sto­re obez­be­đu­ju gra­đe­vin­ske fir­me kao što su, na pri­mer: „Ener­go­pro­jekt”, „Be­o­grad put”, „Zop in­že­nje­ring”… Ipak, sva­ke go­di­ne vi­še je kan­di­da­ta ko­ji u Gra­đe­vin­sku ško­lu do­la­ze zbog do­ško­lo­va­nja, ne­go re­dov­nih đa­ka. 

– Na go­di­šnjem ni­vou tra­ži­mo od dr­ža­ve oko 290 me­sta za do­kva­li­fi­ka­ci­ju i pre­kva­li­fi­ka­ci­ju. Kvo­ta za upis u pr­vi raz­red bi­la je 243 i ni­je po­pu­nje­na. Upi­sa­li smo 203 pr­va­ka, vi­še ne­go pro­šle go­di­ne ka­da smo do­če­ka­li sve­ga 160 uče­ni­ka – ka­že di­rek­tor­ka ško­le – li­de­ra u obra­zo­va­nju ne­i­ma­ra ko­ji su iz­gra­di­li i do­mo­vi­nu i svet. 

Đaci praktično iskustvo stiču u školskim radionicama (Foto Građevinska škola)

Do­bri maj­sto­ri ko­ji pe­ku za­nat u ovoj ku­ći zna­nja uvek su i svu­da na ce­ni.  

– U Nor­ve­škoj, re­ci­mo, pri­zna­ju sa­mo na­šu di­plo­mu od svih ov­da­šnjih sred­njih ško­la slič­ne stru­ke. Stal­no nam ša­lju di­plo­me na pro­ve­ru ve­ro­do­stoj­no­sti, a do­ga­đa­lo se da bu­de i fal­si­fi­ka­ta – do­da­je di­rek­tor­ka na­gla­ša­va­ju­ći da u Gra­đe­vin­skoj de­ca ima­ju i ko­ri­ste pri­li­ku da na­u­če po­sao za ko­ji se ško­lu­ju. 

U pr­voj go­di­ni đa­ci prak­tič­no is­ku­stvo sti­ču u škol­skim ra­di­o­ni­ca­ma opre­mlje­nim u skla­du sa po­tre­ba­ma za­ni­ma­nja. Od tre­će go­di­ne ško­lo­va­nja uče­ni­ci od pr­vog ok­to­bra uče ra­de­ći na gra­di­li­šti­ma fir­mi sa ko­ji­ma ško­la sa­ra­đu­je, a to zna­či da u skla­du sa zna­njem ko­li­ko mo­gu do­pri­no­se i iz­grad­nji ka­pi­tal­nih obje­ka­ta. 

– I na gra­di­li­štu „Be­o­gra­da na vo­di” na­ši uče­ni­ci su sti­ca­li prak­tič­no zna­nje u re­al­nim uslo­vi­ma, na pri­mer. Na ča­so­vi­ma prak­tič­ne na­sta­ve u gra­đe­vin­skim fir­ma­ma ima­ju šan­su da mno­go na­u­če, po­ka­žu šta zna­ju i bu­du pri­me­će­ni. Sva­ko de­te ko­je se na prak­si po­ka­že u do­brom sve­tlu do­bi­ja po­nu­du za po­sao, jer sva­ki pri­vred­nik ko­ji raz­mi­šlja o bu­duć­no­sti svog po­slo­va­nja že­li da ima kva­li­fi­ko­va­ni ka­dar ko­ji će kva­li­tet­no da ra­di. Po­tra­žnja za va­lja­nim gra­đe­vin­ci­ma je neo­gra­ni­če­na, jer je pro­se­čan gra­đe­vi­nac u Sr­bi­ji pre­va­lio pe­tu de­ce­ni­ju ži­vo­ta, a na gra­di­li­šti­ma je naj­vi­še ne­struč­nih rad­ni­ka – ob­ja­šnja­va Ra­do­va­no­vi­će­va i is­ti­če da đa­ci Gra­đe­vin­ske pro­la­ze i obu­ku o za­šti­ti na ra­du, zna­ju da se bez­bed­no po­na­ša­ju na gra­di­li­štu, sta­sa­va­ju za de­fi­ci­tar­na za­ni­ma­nja, a kad za­vr­še ško­lo­va­nje nji­hov bu­du­ći po­slo­da­vac ne­ma po­tre­be da ula­že u ob­u­ča­va­nje maj­sto­ra. 

Do­bre maj­sto­re ni­je la­ko na­ći. Oni na gla­su če­sto su re­zer­vi­sa­ni i po šest me­se­ci una­pred. I te ka­ko mo­gu da za­ra­đu­ju sa­mo­stal­no, i ne tre­ba im fir­ma da bi bi­li za­po­sle­ni. Naj­po­pu­lar­ni­ji sme­ro­vi u Gra­đe­vin­skoj su i naj­pro­fi­ta­bil­ni­ji i to su ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom i ke­ra­mi­čar. Kad bi nad­le­žni do­zvo­li­li da u te obra­zov­ne pro­fi­le ško­la upi­še po 60 uče­ni­ka, sva bi me­sta bi­la za­u­ze­ta u pr­vom kru­gu, su­de­ći po na­va­li osma­ka. 

– Ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom je tro­go­di­šnji za­nat ko­ji upi­su­ju vu­kov­ci. Od­li­ka­ši sa svim pe­ti­ca­ma že­le da na­u­če da ru­ku­ju ba­ge­ri­ma, uto­va­ri­va­či­ma, grej­de­ri­ma, fi­ni­še­ri­ma, di­za­li­ca­ma, kra­no­vi­ma… Na­ši ru­ko­va­o­ci za­ra­đu­ju od 100.000 do 120.000 di­na­ra me­seč­no. Ke­ra­mi­ča­ri vi­še za­ra­đu­ju ne­go hi­rur­zi. So­li­dan maj­stor na­pla­ću­je oko šest evra po kva­dra­tu, bo­lji dvo­stru­ko vi­še, a i jed­ni i dru­gi ima­ju po­sla na pre­tek. Za kom­pli­ko­va­ni­je po­sta­vlja­nje ke­ra­mič­kih plo­či­ca na ba­ze­ni­ma u ho­tel­skim kom­plek­si­ma, na­ši uče­ni­ci za­ra­đu­ju čak i do 100 evra po kva­drat­nom me­tru. Po­slo­dav­ci za ta­kve po­slo­ve naj­ra­di­je an­ga­žu­ju mla­de, ško­lo­va­ne da ra­de sa sa­vre­me­nim ma­te­ri­ja­li­ma, ko­ji se pre­ci­zno­šću i pe­dant­no­šću bo­re za svo­je me­sto pod za­na­tlij­skim sun­cem – do­ča­ra­va Dra­ga­na Ra­do­va­no­vić. 

 

Pla­ta za be­to­nir­ce po­čet­ni­ke 50.000 di­na­ra

Dr­ža­va ko­ja se raz­vi­ja je dr­ža­va u ko­joj se gra­di, a bez do­ma­ćih gra­đe­vin­skih fir­mi i kva­li­tet­nog ka­dra ko će joj ču­va­ti te­me­lje, ob­na­vlja­ti iz­gra­đe­no, po­di­za­ti no­ve mo­sto­ve, stam­be­ne i po­slov­ne kom­plek­se… Kre­ni­te od svog sta­na, ako ho­će­te da ga re­no­vi­ra­te tre­ba vam par­ke­tar, mo­ler, elek­tro­in­sta­la­ter, vo­do­in­sta­la­ter – to su na­ši đa­ci – pri­me­ću­ju pro­fe­so­ri Gra­đe­vin­ske ško­le. 

Oni tvr­de da nji­ho­vi đa­ci mo­le­ri od­lič­no za­ra­đu­ju još u to­ku ško­lo­va­nja, da za po­seb­ne teh­ni­ke de­ko­ra­ci­je zi­do­va ume­ju da na­pla­te i 50 evra po kva­dra­tu. Pri­me­ra ra­di, na­vo­de i da je nji­ho­ve biv­še uče­ni­ke ar­mi­ra­če „Ener­go­pro­jekt” pla­ćao 50.000 di­na­ra za ute­me­lje­nje „Be­o­gra­da na vo­di”, što je, ka­ko ka­žu, pla­ta za po­čet­ni­ke be­to­nir­ce, pa i te­sa­re, ko­ji su tek za­vr­ši­li tre­ći ste­pen i po­če­li da ra­de u fir­mi. Mon­te­ri su­ve grad­nje ta­ko­đe su zla­ta vred­ni. De­se­tak njih, ko­li­ko je či­ni­lo ge­ne­ra­ci­ju ma­tu­ra­na­ta pro­šle go­di­ne, čim su ste­kli di­plo­mu do­bi­li su i po­sao i u ino­stran­stvu, po­no­sni su pro­fe­so­ri. 

 


Komentari0
bc50b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja