petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.09.2017. u 22:00 Milenija Simić-Miladinović
STO PETNAEST GODINA GRAĐEVINSKE ŠKOLE

Vukovci za komandama kranova, bagera, dizalica…

Osnovana 1902. da školuje graditelje Srbije, u zlatno doba imala je po pet odeljenja zidara – fasadera u generaciji, a sada ima samo 12 prvaka na tom zanatu. – U klupama već godinama nema budućih kamenorezaca, staklorezaca, parketara i vodoinstalatera
Керамичари зарађују више него хирурзи (Фото Грађевинска школа)

Da­nas je 115. ro­đen­dan Gra­đe­vin­ske ško­le. Osno­va­na je 1902. go­di­ne da obra­zu­je gra­di­te­lje Sr­bi­je. Bi­la je pr­va ku­ća zna­nja te vr­ste na Bal­ka­nu, tre­ća u Evro­pi. I da­lje je je­di­na u ko­joj se u na­šoj do­mo­vi­ni sti­ču di­plo­ma i zva­nje zi­da­ra, te­sa­ra i ar­mi­ra­ča. U zlat­no do­ba ima­la je po pet ode­lje­nja, 150 đa­ka, u jed­noj ge­ne­ra­ci­ji zi­da­ra – fa­sa­de­ra. Na tom sme­ru ove go­di­ne upi­sa­la je sa­mo 12 pr­va­ka. 

Sre­di­nom pro­šlog ve­ka, zbog pre­bu­ki­ra­no­sti iz­dvo­ji­la se iz gra­đe­vin­skog cen­tra u či­jem su sa­sta­vu ta­da bi­le i gra­đe­vin­ska teh­nič­ka, ar­hi­tek­ton­ska, vi­ša gra­đe­vin­ska i dom uče­ni­ka. Pr­vi ta­las op­ti­mi­za­ci­je mre­že sred­njih ško­la mi­nu­log le­ta ise­lio je Gra­đe­vin­sku ško­lu sa adre­se Sve­tog Ni­ko­le 39 (biv­ša Uli­ca Ba­je Se­ku­li­ća) gde je u zgra­du od 2.300 kva­drat­nih me­ta­ra ži­ve­la vi­še od tri de­ce­ni­je. Use­li­la se u oda­je Gra­đe­vin­ske teh­nič­ke ško­le „Bran­ko Že­želj” i sa­da joj je na ras­po­la­ga­nju dvo­stru­ko vi­še kva­dra­ta.

Te ško­le ni­su spo­je­ne, sa­mo de­le isto zda­nje u ko­me ra­de u raz­li­či­tim sme­na­ma, ali bi­lo je na­ja­va da bi u bu­duć­no­sti po­no­vo mo­gle da sra­stu u je­dan škol­ski cen­tar gra­đe­vin­ske stru­ke. Osi­pa­nje bro­ja uče­ni­ka i za­mi­ra­nje za­na­ta obe­le­ži­lo je Gra­đe­vin­sku ško­lu u 21. ve­ku. Pre oko de­ce­ni­je ima­la je ukup­no 1.200 sred­njo­ško­la­ca u tro­go­di­šnjim i če­tvo­ro­go­di­šnjim sme­ro­vi­ma, a sad ih ima tri pu­ta ma­nje. U nje­nim klu­pa­ma već go­di­na­ma ne­ma bu­du­ćih ka­me­no­re­za­ca, sta­klo­re­za­ca, par­ke­ta­ra i vo­do­in­sta­la­te­ra, a sve su to de­fi­ci­tar­na za­ni­ma­nja. 

– Dok je bi­lo gra­đe­vin­skih gi­ga­na­ta, bi­lo je i uče­ni­ka. De­ca uglav­nom da­nas ne že­le da uče da ra­de, ne že­le da bu­du maj­sto­ri i za­na­tom za­ra­đu­ju za ži­vot. Zi­dar, te­sar i ar­mi­rač su ube­dlji­vo naj­tra­že­ni­ji sme­ro­vi, ako se me­ri po­tre­ba­ma pri­vre­de. Ali, iz ugla in­te­re­so­va­nja uče­ni­ka zi­da­ri i ar­mi­ra­či za­jed­no či­ne jed­no ode­lje­nje, a ni­jed­nog te­sa­ra ne­ma­mo u pr­vom raz­re­du. Pri­tom je ove go­di­ne pri­vre­da po­nu­di­la da sti­pen­di­ra ško­lo­va­nje 20 te­sa­ra, ali ni to ni­je bi­lo do­volj­no da se taj za­nat po­pu­ni – uka­zu­je Dra­ga­na Ra­do­va­no­vić, di­rek­tor­ka Gra­đe­vin­ske ško­le. 

Za upis u pr­vi raz­red pri­ja­vi­lo se sa­mo če­tvo­ro osma­ka ko­ji su že­le­li da iz­u­če te­sar­ski za­nat. Ode­lje­nje se for­mi­ra sa naj­ma­nje 15 uče­ni­ka pa su ne­su­đe­ni te­sa­ri pre­ba­če­ni u ar­mi­ra­če. To ne zna­či da je smer uga­šen, ali su ve­li­ke šan­se da će se iz go­di­ne u go­di­nu na­iz­me­nič­no u pr­vi raz­red upi­si­va­ti bu­du­ći te­sa­ri ili ar­mi­ra­či. 

Zi­dar, te­sar, be­to­ni­rac, mon­ter su­ve grad­nje, ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom, mo­ler i elek­tro­in­sta­la­ter su tro­go­di­šnji za­na­ti u ovoj ško­li. Sti­pen­di­je u to­ku re­dov­nog ško­lo­va­nja za bu­du­će maj­sto­re obez­be­đu­ju gra­đe­vin­ske fir­me kao što su, na pri­mer: „Ener­go­pro­jekt”, „Be­o­grad put”, „Zop in­že­nje­ring”… Ipak, sva­ke go­di­ne vi­še je kan­di­da­ta ko­ji u Gra­đe­vin­sku ško­lu do­la­ze zbog do­ško­lo­va­nja, ne­go re­dov­nih đa­ka. 

– Na go­di­šnjem ni­vou tra­ži­mo od dr­ža­ve oko 290 me­sta za do­kva­li­fi­ka­ci­ju i pre­kva­li­fi­ka­ci­ju. Kvo­ta za upis u pr­vi raz­red bi­la je 243 i ni­je po­pu­nje­na. Upi­sa­li smo 203 pr­va­ka, vi­še ne­go pro­šle go­di­ne ka­da smo do­če­ka­li sve­ga 160 uče­ni­ka – ka­že di­rek­tor­ka ško­le – li­de­ra u obra­zo­va­nju ne­i­ma­ra ko­ji su iz­gra­di­li i do­mo­vi­nu i svet. 

Đaci praktično iskustvo stiču u školskim radionicama (Foto Građevinska škola)

Do­bri maj­sto­ri ko­ji pe­ku za­nat u ovoj ku­ći zna­nja uvek su i svu­da na ce­ni.  

– U Nor­ve­škoj, re­ci­mo, pri­zna­ju sa­mo na­šu di­plo­mu od svih ov­da­šnjih sred­njih ško­la slič­ne stru­ke. Stal­no nam ša­lju di­plo­me na pro­ve­ru ve­ro­do­stoj­no­sti, a do­ga­đa­lo se da bu­de i fal­si­fi­ka­ta – do­da­je di­rek­tor­ka na­gla­ša­va­ju­ći da u Gra­đe­vin­skoj de­ca ima­ju i ko­ri­ste pri­li­ku da na­u­če po­sao za ko­ji se ško­lu­ju. 

U pr­voj go­di­ni đa­ci prak­tič­no is­ku­stvo sti­ču u škol­skim ra­di­o­ni­ca­ma opre­mlje­nim u skla­du sa po­tre­ba­ma za­ni­ma­nja. Od tre­će go­di­ne ško­lo­va­nja uče­ni­ci od pr­vog ok­to­bra uče ra­de­ći na gra­di­li­šti­ma fir­mi sa ko­ji­ma ško­la sa­ra­đu­je, a to zna­či da u skla­du sa zna­njem ko­li­ko mo­gu do­pri­no­se i iz­grad­nji ka­pi­tal­nih obje­ka­ta. 

– I na gra­di­li­štu „Be­o­gra­da na vo­di” na­ši uče­ni­ci su sti­ca­li prak­tič­no zna­nje u re­al­nim uslo­vi­ma, na pri­mer. Na ča­so­vi­ma prak­tič­ne na­sta­ve u gra­đe­vin­skim fir­ma­ma ima­ju šan­su da mno­go na­u­če, po­ka­žu šta zna­ju i bu­du pri­me­će­ni. Sva­ko de­te ko­je se na prak­si po­ka­že u do­brom sve­tlu do­bi­ja po­nu­du za po­sao, jer sva­ki pri­vred­nik ko­ji raz­mi­šlja o bu­duć­no­sti svog po­slo­va­nja že­li da ima kva­li­fi­ko­va­ni ka­dar ko­ji će kva­li­tet­no da ra­di. Po­tra­žnja za va­lja­nim gra­đe­vin­ci­ma je neo­gra­ni­če­na, jer je pro­se­čan gra­đe­vi­nac u Sr­bi­ji pre­va­lio pe­tu de­ce­ni­ju ži­vo­ta, a na gra­di­li­šti­ma je naj­vi­še ne­struč­nih rad­ni­ka – ob­ja­šnja­va Ra­do­va­no­vi­će­va i is­ti­če da đa­ci Gra­đe­vin­ske pro­la­ze i obu­ku o za­šti­ti na ra­du, zna­ju da se bez­bed­no po­na­ša­ju na gra­di­li­štu, sta­sa­va­ju za de­fi­ci­tar­na za­ni­ma­nja, a kad za­vr­še ško­lo­va­nje nji­hov bu­du­ći po­slo­da­vac ne­ma po­tre­be da ula­že u ob­u­ča­va­nje maj­sto­ra. 

Do­bre maj­sto­re ni­je la­ko na­ći. Oni na gla­su če­sto su re­zer­vi­sa­ni i po šest me­se­ci una­pred. I te ka­ko mo­gu da za­ra­đu­ju sa­mo­stal­no, i ne tre­ba im fir­ma da bi bi­li za­po­sle­ni. Naj­po­pu­lar­ni­ji sme­ro­vi u Gra­đe­vin­skoj su i naj­pro­fi­ta­bil­ni­ji i to su ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom i ke­ra­mi­čar. Kad bi nad­le­žni do­zvo­li­li da u te obra­zov­ne pro­fi­le ško­la upi­še po 60 uče­ni­ka, sva bi me­sta bi­la za­u­ze­ta u pr­vom kru­gu, su­de­ći po na­va­li osma­ka. 

– Ru­ko­va­lac gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom je tro­go­di­šnji za­nat ko­ji upi­su­ju vu­kov­ci. Od­li­ka­ši sa svim pe­ti­ca­ma že­le da na­u­če da ru­ku­ju ba­ge­ri­ma, uto­va­ri­va­či­ma, grej­de­ri­ma, fi­ni­še­ri­ma, di­za­li­ca­ma, kra­no­vi­ma… Na­ši ru­ko­va­o­ci za­ra­đu­ju od 100.000 do 120.000 di­na­ra me­seč­no. Ke­ra­mi­ča­ri vi­še za­ra­đu­ju ne­go hi­rur­zi. So­li­dan maj­stor na­pla­ću­je oko šest evra po kva­dra­tu, bo­lji dvo­stru­ko vi­še, a i jed­ni i dru­gi ima­ju po­sla na pre­tek. Za kom­pli­ko­va­ni­je po­sta­vlja­nje ke­ra­mič­kih plo­či­ca na ba­ze­ni­ma u ho­tel­skim kom­plek­si­ma, na­ši uče­ni­ci za­ra­đu­ju čak i do 100 evra po kva­drat­nom me­tru. Po­slo­dav­ci za ta­kve po­slo­ve naj­ra­di­je an­ga­žu­ju mla­de, ško­lo­va­ne da ra­de sa sa­vre­me­nim ma­te­ri­ja­li­ma, ko­ji se pre­ci­zno­šću i pe­dant­no­šću bo­re za svo­je me­sto pod za­na­tlij­skim sun­cem – do­ča­ra­va Dra­ga­na Ra­do­va­no­vić. 

 

Pla­ta za be­to­nir­ce po­čet­ni­ke 50.000 di­na­ra

Dr­ža­va ko­ja se raz­vi­ja je dr­ža­va u ko­joj se gra­di, a bez do­ma­ćih gra­đe­vin­skih fir­mi i kva­li­tet­nog ka­dra ko će joj ču­va­ti te­me­lje, ob­na­vlja­ti iz­gra­đe­no, po­di­za­ti no­ve mo­sto­ve, stam­be­ne i po­slov­ne kom­plek­se… Kre­ni­te od svog sta­na, ako ho­će­te da ga re­no­vi­ra­te tre­ba vam par­ke­tar, mo­ler, elek­tro­in­sta­la­ter, vo­do­in­sta­la­ter – to su na­ši đa­ci – pri­me­ću­ju pro­fe­so­ri Gra­đe­vin­ske ško­le. 

Oni tvr­de da nji­ho­vi đa­ci mo­le­ri od­lič­no za­ra­đu­ju još u to­ku ško­lo­va­nja, da za po­seb­ne teh­ni­ke de­ko­ra­ci­je zi­do­va ume­ju da na­pla­te i 50 evra po kva­dra­tu. Pri­me­ra ra­di, na­vo­de i da je nji­ho­ve biv­še uče­ni­ke ar­mi­ra­če „Ener­go­pro­jekt” pla­ćao 50.000 di­na­ra za ute­me­lje­nje „Be­o­gra­da na vo­di”, što je, ka­ko ka­žu, pla­ta za po­čet­ni­ke be­to­nir­ce, pa i te­sa­re, ko­ji su tek za­vr­ši­li tre­ći ste­pen i po­če­li da ra­de u fir­mi. Mon­te­ri su­ve grad­nje ta­ko­đe su zla­ta vred­ni. De­se­tak njih, ko­li­ko je či­ni­lo ge­ne­ra­ci­ju ma­tu­ra­na­ta pro­šle go­di­ne, čim su ste­kli di­plo­mu do­bi­li su i po­sao i u ino­stran­stvu, po­no­sni su pro­fe­so­ri. 

 

Komentari1
6eee8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana
Molim Vas da li mozete da mi posaljete pun naziv predmeta za 1989/90 skolsku godinu za rukovodioca dizalica,zavrsni treci razred.Mom prijatelju su u uverenju napisali skraceno nazive za dva predmeta,nemozemo da odgonetnemo tacan naziv. Potrebno mu je radi prevoda na nemacki jezik.Unapred zahvalna Ljiljana Brandalik

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja