sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:50
RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Dualno obrazovanje nije robovsko korišćenje dece

Pitanje je dana kad će biti raspisan konkurs za naučnoistraživačke projekte. Nemamo zakon koji bi podržao novi konkurs, pa će ciklus biti privremen
Autor: Milenija Simić-Miladinovićsubota, 30.09.2017. u 22:00
Младен Шарчевић (Фото Ж. Јовановић)

Usvajanjem dva noseća zakona u obrazovanju − o osnovama sistema i o visokom obrazovanju, parlament je zvanično okončao višemesečnu žučnu raspravu, ali debata stručne i nestručne javnosti o temeljima reforme školstva po novim propisima ne jenjava. Ne smiruju se polemike zbog upliva politike u obrazovanje, prevelikih nadležnosti ministra od toga da postavlja direktore škola a može i da poništi doktorsku diplomu, do poslednjih kritika da su u Skupštini prihvaćeni amandmani usmereni na jačanje uloge prosvetne vlasti u akreditaciji i uklanjanje prepreka da akreditaciju konačno dobiju univerziteti koji je čekaju 15 godina...

Cela rasprava o temeljnim zakonima politizovana je s namerom da se od šume ne vidi drvo, da se od sporednih stvari ne uvidi suština, tvrdi u razgovoru za „Politiku” Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Da li je sistem u rukama ministra težište novog sistemskog zakona?

Izbor direktora u rukama ministra je zamena teza. Demokratska procedura je očuvana. Država je ovde obezvlašćena, uloga ministarstva svedena na protok para, a u pola evropskih zemalja na čelu nacionalnih prosvetnih saveta je sam ministar. To je samo u Srbiji čudno jer se zaboravlja uloga izvršne vlasti. Ne mogu takva tela da odlučuju jer ako naprave loše stanje ne snose za to odgovornost, koju sad prvi put preuzima ministar. Ministar je uvek ministarstvo. Nije to jedan čovek, uvek je aparat. Kome smeta filter koji se zove država, vlada, ministarstvo, a na kraju i taj ministar?

Može li tromost prosvetnog aparata da zameni efikasnost?

Mora. Kasnimo za svim i svačim. Najzad smo ispunili što se od nas odavno očekivalo – da imamo dobar zakonski okvir koji menja način učenja i rada i to je suština ovog zakona na koju niko ne obraća pažnju. Sledeći zakoni, u paketu s tim, već su pripremljeni i prošli javne rasprave. Zato što Skupština nema kapacitet da ih odjednom sve povuče u oktobru u proceduru ulaze još četiri zakona: o predškolskom, osnovnom, srednjem, dualnom obrazovanju. Možda i peti o inspekciji. Biće polemike oko dualnog, zato što javnost očekuje robovsko korišćenje dece, čemu ne mogu da se načudim. Pri kraju smo izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji će u Skupštinu krajem godine.

Zašto se najvažniji zakoni donose po hitnom postupku u objedinjenoj raspravi?

Nama to nije brzo, radimo na tome debelih godinu dana. Ne možemo da kasnimo s reformama. Situacija nikad neće biti idealna. I novousvojeni zakoni će morati da se koriguju. Ako se sledeće godine ukine zabrana zapošljavanja moraće da se rade izmene i dopune, da se legalizuje konkurs.

Što se ne izađe u susret zahtevu SANU da se odvoji ministarstvo za nauku i visoko obrazovanje?

To ne zavisi od mene. Ja bih bio najsrećniji da me rasterete pošto imam ogromno ministarstvo, ali o tome ne odlučujem.

Da li su nam potrebna dva ministra za tehnološki razvoj?

Ni o tome ne odlučujem. Nijedan ministar ne zna sve, ali njegovi timovi znaju.

U oktobru u proceduru ulaze još četiri zakona: o predškolskom, osnovnom, srednjem, dualnom obrazovanju. Možda i peti o inspekciji. Pri kraju smo izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji će u Skupštinu krajem godine

Napokon imamo Registar nastavnika i istraživača, koji potvrđuje da pojedini profesori i na pet fakulteta rade puno radno vreme što je zakonom nedopustivo. Da li su spremne analize i inspekcijski nalozi?

Čekamo male tehničke korekcije. S ETF-om uradili smo još jedan alat da bi registar i način kako se sve beleži bio dugoročno kompletan. Sad meni nije jasno otkud silni fakulteti s istim zaposlenima na sto mesta, ako su dosad bila nezavisna tela KAPK ili Savet za visoko obrazovanje. Kad država u kontroli, po novom zakonu, treba da ima veće učešće to je u startu „korupcija”, a do sad „nije” bilo? Državi se unapred spočitava da će da pravi greške i akredituje univerzitete koji to čekaju 15 godina i pre nego što je počela da radi po novom zakonu. Dosad su se greške videle iz aviona, ali su, šta, bile demokratske?

U registru je 15.500 istraživača i naučnika, oko 12.000 ispunjava uslove za učešće na konkursu za finansiranje naučnih projekata koji sad treba da bude raspisan?

Pitanje je dana kad će biti raspisan. U toku su poslednje konsultacije sa zakonodavstvom. Nemamo zakon koji bi podržao novi konkurs, pa će ciklus biti privremen. Ali čim krene, moramo da radimo ozbiljan zakon o nauci i trajnom finansiranju, što smo u neku ruku već započeli sa Svetskom bankom. Hoću da sve utemeljim, da bude jasno i stabilno. Ako nešto loše napravim, neka me prozovu. Častan sam čovek, čim mi nađu par grešaka, ja odoh odavde.

Šta bi s mrežom škola po aršinima Svetske banke?

Biće urađena za koji dan, ali i da je to cela mreža ja je neću tako zvati. Za mene će to biti platforma na koju moramo da se ukačimo mi, domaća pamet.

Ljudi su nezadovoljni, traže povećanje plata.

Hoćemo da to bude izvesno i dugoročno. Uvek ću tražiti veći budžet i razumevanje za prosvetne radnike. Tu priča o pravdi mora da se zadovolji. Nisam samo ministar vlade, nego i svih svojih kolega.

Propisi donose oštrije kazne za đake i roditelje. Ko će primorati učenika da zbog bahatog ponašanja počisti školsko dvorište?

Đaci se ne plaše dvojke iz vladanja ni usmenog ukora ministra, to nema nikakvu težinu. Nije sramota da počiste dvorište. Tetkice to ne vređa. Čistimo i svoj životni prostor. Naterao bih svakog da ono što pljune ili baci i pokupi. Svako nastavničko veće ima autonomiju da to radi poštujući pedagoške principe.

Prvi put đaci dobijaju besplatne udžbenike prilagođene smetnjama u razvoju, a Ministarstvo je obezbedili i komplete za 86.000 osnovaca koji uče po redovnom programu. Da to ne ostane samo projekat?

To će biti u zakonu o udžbenicima. Nedavno smo prihvatili inicijativu hrvatske nacionalne manjine da u digitalnoj formi urade sve udžbenike za učenike koji uče na hrvatskom u Srbiji. Iznenadićemo javnost kad sledeće školske godine cifra od 86.000 skoči možda i na 250.000.

Skrajnuti su srednjoškolci stručnih škola kojima nedostaje 900 udžbenika?

U pravu ste. Oformio sam timove koji se bave reformom srednjeg stručnog obrazovanja čiji je posao i da pronađu najbolja rešenja za nedostajuće udžbenike. Mali su tiraži. Niko se ne otima da ih uradi. Mogu da budu i elektronski i to će biti u novom zakonu.

Poslednji korak reformisane gimnazije biće državna matura 2021. godine?

To mi je najslađi deo posla. Zašto ne možemo da ispunimo kvotu propisanu strategijom da gimnazija bude škola iz koje se najčešće ide na studije, da se procenat gimnazijalaca poveća na 40, a imamo ih upola manje. Očuvaćemo našu gimnaziju sa širim stepenom opšteg obrazovanja, ali i posebnim programima za jezike, matematiku, fiziku, informatiku, sportski i bilingvalni model. Plus prirodni, društveni i opšti tip. Izbornost će u gimnazijama biti ključna, ovoga puta ne zbog fonda časova ili interesa crkve, nego učenika. Biće im na raspolaganju pet izbornih paketa: biznis i ekonomija, pravo i globalne politike, ekologija, sport i zdravlje i umetnost. Državna matura biće ulaznica za fakultete.

Menja se koncept male mature...

Kod nas je mala matura i kadija i sudija, sredstvo moći i korupcije, a ne sme da bude bauk. Menjaće se sve od rasporeda zadataka na testu do nadzora kamerom iz ptičje perspektive. Kad se nešto pokvari morate da ga uljudite, dosadašnje propuste ne mogu da ulepšam ali moram da ih rešim.

Korenite izmene planova i programa očekuju se sledeće školske godine?

Plan je da prvi i peti osnovne i prvi srednje u sledeću školsku godinu krenu po potpuno reformisanim programima na kojima se intenzivno radi. Kod učitelja su slatke muke, biće više vremena za prirodu i društvo, dosta sporta, a svi su se složili da je od igračke do računara prevaziđen predmet. To će biti tri težišta izmena u prvom razredu osnovne. Već smo delegirali 22 tima za posebna pitanja koja proizilaze iz novousvojenih mera. Među njima su eksterno vrednovanje škola, đački turizam, ishrana... Najveći tim će biti za procenu kvaliteta rada nastavnika na osnovu uspeha učenika.

Koga novi zakon zatekne u statusu tehnološkog viška faktički će do kraja decembra uzeti otpremninu ili dobiti otkaz i iz sistema će izaći ljudi koji ne rade a dobijaju platu?

Upravo tako. Zabrana zapošljavanja stvorila je mehanizam praznog prostora, gde kad ode nastavnik u penziju ne možete ugasiti odeljenja a neko mora da radi. Ali ako ga ne prijavite na listu tehnoloških viškova, što ste u obavezi, skrivate radna mesta, dok država plaća viškove koji ne rade. To je nije mali budžetski prekršaj, to je krađa države u kojoj sudeluju direktori i školski odbor. Radnih mesta ima, ljudi koji rade dobiće mogućnost da se zaposle preko konkursa, a ne lične veze.

Kad se raspišu prvi konkursi prednost će imati nastavnici koji godinama rade na zameni?

To je logično. Autonomija je ustanove da časno bira sebi saradnike.

 

Direktori izvukli pouku

Zbog propusta na završnom ispitu preporučili ste smenu 28 direktora i nijedan nije smenjen...

Izvukli su pouku. Svi pišu obrazloženja, videćemo koliko će ona biti verodostojna. Direktori su indirektno odgovorni za rad dežurnih, supervizora i pregledača testova koji su ipak „slobodni strelci” i rade šta hoće. Kad te škole dobiju nižu ocenu zbog nepravilnosti na maturi i to bude uticalo na plate sve će dobiti smisao.


Komentari34
a16ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jasen
To je priprema dece za robovsko koriscenje kada odrastu!
Зорица Аврамовић
Оволико нерадника по кафићима, улицама, који "блеје", онолико несрећника на ивици живота, зависника од наркотика, онолико лоповлука, неваспитања и прљавштине по улицама градова и села - више су него очигледна последица нерада, лењствовања до неких петнаестак, као "још је дете"... Кад оно, скоро човек, а нема навику ни себи белу кафу да направи! Хало, народе, коме је још шта фалило од рада? Нико нема против интелектуалаца, врхунских, насушно потребних... Али, ако мало завиримо у биографије наших највећих, сјајних, бриљантних умова, проналазача светског нивоа, видећемо да су се сви, у најранијем детињству, бавили разноразним пословима, учили, помагали родитеље... А има и она, кад је цар учио сина, "све све, али, занат"! Само напред, господине министре! Скоро овако разложног, реалног и паметног, произашлог из језгра, министра просвете Србија није имала!
Muradin Rebronja
Није проблем у томе што тај и такав "нема навику ни себи белу кафу да направи". Проблем је што ни многи наши хотели не знају да направе најбољу белу кафу. Кафу са којом многи почињу дан. Нарочито у покојном синдикално-пансионском "туризму". За то треба да "захвалимо" нашим угоститељским школама где "уче" како да подвале гостима, јер су им узели унапред паре за смештај и "исхрану". Тако, уместо праве кафе, користе некакву цигуру. А врхунац је да су "открили" да се чај може правити и од упрженог шећера. О јелима са млевеним месом не треба трошити речи. Шта све додају, то ни милиција не зна. Нема говора о развоју новог туризма, који је, заједно са пољопривредом, највећа шанса за економски развој, не "само" Србије. Наду даје нови Закон, поред осталог и о дуалном, а нарочито овај о предузетничком образовању. Предузетници морају да уче како бити најбољи, најјефтинији и најпрофитабилнији и да је то једини начин да буду успешни. Треба најпре почети од ових који се већ баве предузетништвом.
Preporučujem 0
dragan
Zasto je ustao ministar protiv mladih?
Milos
Fali nam samo jos jedna pametna ideja u obrazovanju a vec ih i sad mnogo imamo kao na primer da djaci u cetvrtom razredu medicinske skole imaju predmet preduzetnistvo.
Muradin Rebronja
Preduzetništvo i u medicini. Na primer, da registruju svoju agenciju za pružanje usluga nege starim i bolesnim...
Preporučujem 4
Знали смо за ово раније, али се правимо луди
Пре Другог светског рата деца су са13-14 године давана занатлијама да буду шегрти, па након неколико година су постајали калфе (полагањем калфенског испита), па уз учење и рад након полгања мајсторског испита постајали су мајстори свог заната и могли су самостално да отворе своје радње. Након Другог светстског рата у СФРЈ постојале су Школе у привреди (ШУП) и ИНдустријске школе ( већином при већим фабрикама) које су школовале мајсторе занатлије у двогодишњем и трогодишњем циклусу. Када су ученици ишли на тзв. праксу у фабрикама и тамо радили за то су добијали новац. Хвала Богу да још увек имамо много живих пензионера који су завршили Школе ученика у привреди и индустријске школе па их консултујте како се учило и истовремено радило. Шта ће кв мајстору - руковаоцу парних котлова (на пример) за рад у котларници познавање поезије, шта је рекао Маркс или где је Куалалумпур и сличних ствари? Код нас је је сваки радник потенцијални научни радник?! Остало нам од Тита, почасни доктор наука)
rodoljub
Odlične informacije. Ja sam desetek puta pisao komentare o Školama učenika u privredi (ŠUP) koje smo imali 60-70-tih god, na koje je trebalo podsetiti i uporediti sa Dualnim obrazovanjem koje je A. Vučić lično uvezao iz Švajcarske (švajcarci držali predavanje u BGD), ali je štampa cenzurisalka(!). Valjda se smatralo da se ne ugrozi politički i sveopšti populizam (u to vreme premijera) Vučića. Čudno je da niko u BGD i Srbiji nije hteo (ili nije smeo) da podseti javnost Srbije da smo mi imali odlično ŠUP obrazovanje slično Dualnom?! Da potsetim: ŠUP trajao tri godine (nakon osmoletke): Poslodavci sklapali Ugovore sa učenicima. Letnje vreme na praktični posao u fabrike, preduzeća, zanatske radnje - a ostalo vreme u škole-teorijska nastava. Učenici imali učeničku (stimulativnu) platu od 5-10% od neto za I, II i III god. Društvena preduzeća i zanat. radnje sa zadovoljstvom primale učenike, oslobodjeni doprinosa, a učenici (kalfe) skoro svi zasnivali stalni radni odnos. Bilo super!
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja