Od našeg izveštača
Ženeva – Proslavljeni selektor naše reprezentacije Dušan Ivković (74) svečano je primljen u Kuću slavnih Svetske košarkaške federacije (Fiba), sinoć u Mijesu. U zanimljivoj građevini na periferiji Ženeve, koja i iz ptičje perspektive priča košarkašku priču (oblika je otvorene šake, kao i Fibin logo), predstavljeni su i ostali članovi „klase 2017”. To su igrači Šakil O’Nil (SAD), Toni Kukoč (Hrvatska), Pero Kameron (Novi Zeland), Miki Berkovič (Izrael) i Valdis Valters (Letonija), igračica Razija Mujanović (BiH) i jedna ekipa, najbolja koja se ikada pojavila u igri pod obručima –„Tim snova”. Tu selekciju SAD, sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992, sinoć je predstavljao nekadašnji centar San Antonija Dejvid Robinson. Kako su domaćini naveli, Šakil O’Nil nije bio prisutan iz opravdanih razloga.
Ulazak Ivkovića u Kuću slavnih došao je petnaest meseci po završetku njegove trenerske karijere, započete pre bezmalo pola veka u mlađim kategorijama Radničkog sa Crvenog krsta. Sa nepunih 30 godina vodio je taj klub do titule juniorskog prvaka Jugoslavije (1973). Ostavio je dubok trag maltene svuda gde je radio, pre svega u Radničkom, Partizanu, Olimpijakosu i CSKA, ali ćemo ga u Srbiji uvek pamtiti po onome što je postigao sa nacionalnim timom. Sa reprezentacijom je osvojio šest medalja na najvećim takmičenjima: četiri zlatne i sve srebrne.
Danas je manje poznato da je svoj put u nacionalnim selekcijama počeo još pre 41 godine, kao pomoćnik Luki Stančiću, na Evropskom juniorskom šampionatu u Santijago de Komposteli 1976. Tako da je učestvovao i u osvajanju tog zlatnog odličja, koje je stiglo posle divovske borbe protiv budućih asova Sovjetskog Saveza, kao što su bili Tkačenko, Tarakanov, Belostenji, Lopatov...
Ivkovićevo uvrštenje u Kuću slavnih predstavlja i veliko priznanje za srpsku košarku koja sada jedina osim Amerike može da sastavi „tim” u ovom muzeju slavnih. Naime, on je 12. Srbin za deset godina koliko postoji ova institucija, čije je prvo sedište bilo u Alkobendasu (Madrid, Španija). Brojniji od nas su samo Amerikanci, koji pored 20 ličnosti imaju i reprezentaciju, dok su iza nas Rusi (9) i svi ostali.
Primera radi, Toni Kukoč je četvrti Hrvat kome je odata ovakva počast, posle Krešimira Ćosića, Dražena Petrovića i Mirka Novosela.
Ivković i Kukoč su bili članovi „Belog tima snova” (tako su neki strani stručnjaci nazivali reprezentaciju Jugoslavije krajem osamdesetih prošlog veka), koji zbog građanskog rata i raspada SFRJ nije dobio šansu da se u naponu svoje snage suprotstavi američkom „Drim timu”, pre četvrt veka u Barseloni. Ivković je sa selekcijom SR Jugoslavije proveo tri godine u izolaciji, zbog sankcija Ujedinjenih nacija (1992–1995) dok je Kukoč na debiju Hrvatske na olimpijskoj sceni igrao u finalu protiv svojih potonjih saigrača u Čikagu Majkla Džordana i Skotija Pipena i ostalih asova „Tima snova”.
Taj američki sastav, koji je rivale prosečno pobeđivao sa 44 poena razlike, činili su i Medžik Džonson, Leri Bird, Džon Stokton, Karl Meloun, Dejvid Robinson, Patrik Juing, Čarls Barkli, Klajd Dreksler, Kris Malin i Kristijan Lejtner. Selektor Čak Dejli za sve vreme olimpijskog turnira nije tražio nijedan tajm-aut, dok su igrači pojedinih reprezentacija imali samo jednu želju protiv najvećih NBA asova: da se posle meča slikaju sa njima.
Jučerašnja svečanost je takođe i pohvala jugoslovenskoj školi košarke, u čijem su patentiranju glavnu reč vodili Srbi. Razija Mujanović – najbolja sportistkinja u istoriji BiH – bila je stožer reprezentacije Jugoslavije baš u vreme u kojem je igrao i „Beli tim snova”. Snažan uticaj na nju izvršili su naši stručnjaci Mihajlo Miki Vuković i Milan Ciga Vasojević, s kojima je i osvajala svoje najveće trofeje: titule klupskog prvaka Evrope (Jedinstvo – Tuzla, Dorna Godelja) olimpijsko (1988) i svetsko srebro (1990).
Srbiju su, kao i obično na ovakvim događajima, predstavljali i naši funkcioneri u Fibi: počasni generalni sekretar Borislav Stanković i dvojica direktora, Zoran Radović (globalni razvoj košarke) i Predrag Bogosavljev (takmičenja).
Dušan Ivković
Rođen: 29. oktobra 1943. u Beogradu.
Klubovi: Partizan 1978-80, Aris 1980-1982, Radnički 1982-84, Šibenka 1984-87, Vojvodina 1987-90, PAOK 1991-1993, Panionios 1994-1996, Olimpijakos 1996-1999, AEK 1999-2001, CSKA 2002-05, Dinamo (M) 2005-07, Olimpijakos 2010-2012, Anadolu Efes (2014 - 16).
Trofeji : Evroliga (2): 1997, 2012 Kup Saporte (1): 2000 Kup „Radivoja Koraća“ (1): 1979 Evrokup (1): 2006 Prvenstvo Jugoslavije (1): 1979
Kup Jugoslavije (1): 1979 Prvenstvo Grčke (3) - 1992, 1997, 2012 Kup Grčke (4): 1997, 2000, 2001, 2011 Prvenstvo Rusije (3): 2003, 2004, 2005
Kup Rusije (1): 2005 Kup Turske (1): 2015 Superkup Turske (1): 2015 Reprezentacija: 1988-1995, 2008 – 2013
Medalje : Zlatne: SP u Buenos Airesu 1990, EP u Zagrebu 1989, EP u Rimu 1991, EP u Atini 1995. Srebrne: OI u Seulu 1988, EP u Poljskoj 2009.
Srbi u Kući slavnih FIBE
2007. Nebojša Popović, Radomir Šaper, Borislav Stanković, Aleksandar Nikolić, Ranko Žeravica, Radivoj Korać, Dražen Dalipagić,
Obrad Belošević
2010. Dragan Kićanović, Vlade Divac
2013. Zoran Slavnić
2017. Dušan Ivković
Još devet kandidata
Srbija ima trenutno devet kandidata za Fibinu kuću slavnih. To su igrači Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević (kandidovan je kao igrač), Žarko Paspalj i Marija Veger-Demšar, kao i treneri Svetislav Pešić, Božidar Maljković, Željko Obradović i Milan Vasojević.
