subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:00

Mit o Legiji stranaca

Ova regimenta važila je kao utočište za skrivanje teških kriminalaca i dezertera koji su mogli tu da dobiju novi identitet. Ulazak više nije tako lak, ali ova jedinica i dalje privlači avanturiste iz naših krajeva
Autor: Ozren Milanovićnedelja, 01.10.2017. u 22:00
Како постати „Француз по проливеној крви” (Фото Legionrecrute.com)

Le­gi­ja stra­na­ca elit­ni je deo fran­cu­ske kop­ne­ne voj­ske, ali mno­ge stva­ri o njoj jav­nost ne zna. Njen znak, gra­na­ta sa se­dam va­tre­nih re­po­va, pri­vla­či mno­ge sklo­ne avan­tu­ra­ma i ži­vo­tu is­pu­nje­nom opa­sno­sti­ma. Le­gi­ja stra­na­ca od­u­vek fa­sci­ni­ra i zvu­či kao moć­na voj­ska ko­joj se, pra­vi­lo je ta­kvo, pri­dru­žu­ju sa­mo naj­o­dva­žni­ji. Le­gi­o­na­ri­ma se usa­đu­je stav „bor­ba do smr­ti, pre­da­ja ne po­sto­ji”.

Iako u le­gi­o­na­re do­la­ze lju­di iz go­to­vo 150 raz­li­či­tih dr­ža­va, svi mo­gu da po­sta­nu gra­đa­ni Fran­cu­ske. Ako po­sle ča­snog slu­že­nja, ba­rem tri go­di­ne, pre­da­ju zah­tev za dr­ža­vljan­stvo, a pre to­ga ako bu­du ra­nje­ni na ra­ti­štu, mo­gu da do­bi­ju dr­ža­vljan­stvo pre­ko od­red­be na­zva­ne „Fran­cuz po pro­li­ve­noj kr­vi”, što je fran­cu­ska vla­da po­če­la da do­zvo­lja­va 1999. go­di­ne.

Le­gi­ju stra­na­ca osno­vao je Luj Fi­lip 1831. go­di­ne da bi „šte­deo fran­cu­sku krv” u osva­ja­nji­ma. Za­to je an­ga­žo­vao pla­će­ni­ke iz dru­gih ze­ma­lja. Ipak, ovo ni­su pr­vi „pla­će­ni­ci”. I Ri­mlja­ni, a ka­sni­je i Tur­ci su na ova­kav na­čin po­pu­nja­va­li svo­je voj­nič­ke re­do­ve.

To­kom isto­ri­je se na fran­cu­sku Le­gi­ju stra­na­ca – i nje­ne bor­ce – gle­da­lo kao na po­tro­šnu ro­bu. Stran­ci ko­ji su se pri­dru­ži­va­li pri­hva­ta­li su mo­guć­nost smr­ti u da­le­koj ze­mlji u za­me­nu za no­vi ži­vot s ne­kim smi­slom.

U apri­lu 1863. go­di­ne, u bor­bi iz­me­đu fran­cu­ske Le­gi­je stra­na­ca i mek­sič­ke voj­ske, le­gi­o­na­ri su po­ka­za­li ko­li­ko su tač­no od­va­žni i efi­ka­sni. Iako ih je bi­lo sve­ga 65 na bro­ju, le­gi­o­na­ri su se bo­ri­li pro­tiv 3.000 voj­ni­ka u bi­ci kod Ka­ma­ro­na. Upr­kos go­to­vo ni­ka­kvim šan­sa­ma, op­ko­lje­na ma­la pa­tro­la le­gi­o­na­ra mek­sič­koj voj­sci na­ne­la je ve­li­ke gu­bit­ke, či­ta­vo vre­me od­bi­ja­ju­ći da se pre­da. I ne sa­mo to, ne­go su oni vi­še pu­ta pi­ta­li ve­li­ku voj­sku ho­će li se ona pre­da­ti. Taj bor­be­ni od­nos ne­gu­je se i da­nas.

Za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta je­di­ni­ca je dej­stvo­va­la u Fran­cu­skoj, a to­kom Dru­gog bo­ri­la se u Li­bi­ji, Tu­ni­su, Nor­ve­škoj, Ita­li­ji i Ne­mač­koj. Od 1945. go­di­ne je­di­ni­ca je bi­la an­ga­žo­va­na u rat­nim su­ko­bi­ma u In­do­ki­ni, a po­tom na Bli­skom is­to­ku.

Le­gi­ja de­lu­je u ra­znim mi­si­ja­ma van Fran­cu­ske, a na te­ri­to­ri­ji sa­me dr­ža­ve ne sme da se an­ga­žu­je. U de­set fran­cu­skih gra­do­va su nji­ho­ve ka­sar­ne i kam­po­vi za obu­ku. Za pri­ja­vu mo­ra da se lič­no ode „do vra­ta”.

Ofi­cir­ski ka­dar či­ne is­klju­či­vo Fran­cu­zi a sva­ki dru­gi voj­nik mo­že da na­pre­du­je sa­mo do pod­o­fi­cir­skog či­na. Da­kle, je­ste Le­gi­ja stra­na­ca, ali ne za­po­ve­da­ju stran­ci! Da bi uop­šte po­ku­šao da po­stao član Le­gi­je, mu­ška­rac mo­ra da ima iz­me­đu 18 i 40 go­di­na, da je sred­nje gra­đe, da je fi­zič­ki ve­o­ma utre­ni­ran i da ne­ma zdrav­stve­nih pro­ble­ma. Se­lek­ci­ja je ne­mi­lo­srd­na. Go­ja­znost i po­kva­re­ni zu­bi se ne pra­šta­ju. Ta­ko­đe mo­ra da po­ka­že oda­nost Fran­cu­skoj i da po­zna­je ele­men­tar­no fran­cu­ski je­zik, ka­ko bi raz­u­meo na­re­đe­nja.

Mit o Le­gi­ji kao me­stu za skri­va­nje te­ških kri­mi­na­la­ca ve­zan je za po­če­tak de­lo­va­nja. Ta­da se ni­je obra­ća­la pa­žnja na „ta pi­ta­nja”, pa su ne­ki oko­re­li kri­mi­nal­ci us­pe­li da do­đu u re­do­ve ove je­di­ni­ce. Od osni­va­nja, Le­gi­ja je po­sta­la uto­či­šte za sve ko­ji ima­ju pro­ble­ma­tič­nu pro­šlost. Mu­škar­ci s po­li­cij­skim do­si­je­i­ma ili de­zer­te­ri iz dru­gih voj­ski mo­gli su da do­đu i pri­dru­že se a da ih ni­ko ni­šta ne pi­ta. Na­rav­no, do­bi­li bi no­vi iden­ti­tet i mo­gli su da za­poč­nu no­vi ži­vot.

Po­sled­njih go­di­na u ovu je­di­ni­cu, ko­ja je deo fran­cu­ske ar­mi­je i ima 8.000 voj­ni­ka, naj­vi­še se pri­ja­vlju­ju Ju­žno­a­me­ri­kan­ci, Ki­ne­zi, a po­tom Bal­kan­ci.

Le­gi­ja je od­u­vek pri­vla­či­la na­še lju­de. Ne­ki su u nju be­ža­li pred za­ko­nom, dru­gi su od­la­zi­li da ra­tu­ju zbog nov­ca, ne­ke vu­če avan­tu­ri­zam… Naj­ja­či su op­sta­ja­li i od­ra­đi­va­li ugo­vor ko­ji le­gi­o­na­ru do­no­si i fran­cu­sko dr­ža­vljan­stvo.

Pr­ve dve go­di­ne le­gi­o­nar mo­že da stig­ne do či­na de­se­ta­ra, ima bes­plat­nu hra­nu, sta­no­va­nje i obla­če­nje a me­seč­na pla­ta za to vre­me je 1.280 evra.

Sajt na in­ter­ne­tu ove re­gi­men­te pru­ža po­dat­ke o uslo­vi­ma, na­či­nu pri­je­ma, pra­vi­li­ma i de­lo­va­nju. Iz­me­đu osta­lih je­zi­ka, sajt mo­že da se či­ta i na srp­skom je­zi­ku. Ne­zva­nič­no, tre­nut­no je u nje­nim re­do­vi­ma oko 500 voj­ni­ka po­re­klom s ovih pro­sto­ra.

 


Komentari5
befbf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Uki
Potpisati ugovor je veoma ozbiljna stvar...a potom preziveti u ratu...zbogom
nedeljko Australia
To su jednostavno profesionalne ubice jer svaki ko hoće da bude član te terorističke organizacije svesno zna kuda ide i zašto ide, dok svaki koji dođe tamo dobija oružje i opremu za ubijanje a ne dobija alat da sadi cveće to znači da je ubijanje slabijih i neposlušnih glavni cilj i zadatak da u ime države ili nekog moćnika čije interese treba štititi. obave krvavi i prljavi zadatak i prema tome to je glavna svrha postojanja. Kakva je to čast i dostojanstvo kada se ide po celom sveto i časno ubijati narod na njihovoj zemlji to je zločin ma ko da bijo i ma kako da se zvao. Na našu veliku žalost živimo po pravilima džungle gde vlada zakon jačeg pravde nikada nije bilo i naće je ni biti
Petar Petrovic
Svaka cast za komentar! Autor je propustio da pomene i njihovu ulogu u agresiji na SRJ '99. gdje su osim navodjenja albanske artiljerije i sami ucestvovali u kopnenim napadima na nase granicare...
Rada Gagic
Romansirana verzija za novine. U praksi, najobicnija patoolska grupa ubica bez savesti koji cak nemaju hrabrosti da nesto urade na sopstvenu odgovornost vec se skrivaju iza plasta drzave koja im daje imunitet za zverstva i izivljavanja. Ono "angazovanje u Indokini" je bila najobicnija osvajacka misija, porobljavanja male nezavisne drzave, sto je istorija pokazala. U Bosni su obucavali mudzahedine. U Africi obezbeđuju otimanje urana za Arevu. Organizuju drzavne udare i dovođenje korumpiranih vladara koji ce vazalisati Francuskoj. Sta reci za firmu koja je stvorila takve moralne gromade poput Ulemeka i Gotovine??? Prosto da se zadivis, zar ne? Placenicka horda.
Milivoje Radaković
Koje "male nazavisne države"?!
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Hronika /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja