utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 01.10.2017. u 22:00 Ozren Milanović

Mit o Legiji stranaca

Ova regimenta važila je kao utočište za skrivanje teških kriminalaca i dezertera koji su mogli tu da dobiju novi identitet. Ulazak više nije tako lak, ali ova jedinica i dalje privlači avanturiste iz naših krajeva
Како постати „Француз по проливеној крви” (Фото Legionrecrute.com)

Le­gi­ja stra­na­ca elit­ni je deo fran­cu­ske kop­ne­ne voj­ske, ali mno­ge stva­ri o njoj jav­nost ne zna. Njen znak, gra­na­ta sa se­dam va­tre­nih re­po­va, pri­vla­či mno­ge sklo­ne avan­tu­ra­ma i ži­vo­tu is­pu­nje­nom opa­sno­sti­ma. Le­gi­ja stra­na­ca od­u­vek fa­sci­ni­ra i zvu­či kao moć­na voj­ska ko­joj se, pra­vi­lo je ta­kvo, pri­dru­žu­ju sa­mo naj­o­dva­žni­ji. Le­gi­o­na­ri­ma se usa­đu­je stav „bor­ba do smr­ti, pre­da­ja ne po­sto­ji”.

Iako u le­gi­o­na­re do­la­ze lju­di iz go­to­vo 150 raz­li­či­tih dr­ža­va, svi mo­gu da po­sta­nu gra­đa­ni Fran­cu­ske. Ako po­sle ča­snog slu­že­nja, ba­rem tri go­di­ne, pre­da­ju zah­tev za dr­ža­vljan­stvo, a pre to­ga ako bu­du ra­nje­ni na ra­ti­štu, mo­gu da do­bi­ju dr­ža­vljan­stvo pre­ko od­red­be na­zva­ne „Fran­cuz po pro­li­ve­noj kr­vi”, što je fran­cu­ska vla­da po­če­la da do­zvo­lja­va 1999. go­di­ne.

Le­gi­ju stra­na­ca osno­vao je Luj Fi­lip 1831. go­di­ne da bi „šte­deo fran­cu­sku krv” u osva­ja­nji­ma. Za­to je an­ga­žo­vao pla­će­ni­ke iz dru­gih ze­ma­lja. Ipak, ovo ni­su pr­vi „pla­će­ni­ci”. I Ri­mlja­ni, a ka­sni­je i Tur­ci su na ova­kav na­čin po­pu­nja­va­li svo­je voj­nič­ke re­do­ve.

To­kom isto­ri­je se na fran­cu­sku Le­gi­ju stra­na­ca – i nje­ne bor­ce – gle­da­lo kao na po­tro­šnu ro­bu. Stran­ci ko­ji su se pri­dru­ži­va­li pri­hva­ta­li su mo­guć­nost smr­ti u da­le­koj ze­mlji u za­me­nu za no­vi ži­vot s ne­kim smi­slom.

U apri­lu 1863. go­di­ne, u bor­bi iz­me­đu fran­cu­ske Le­gi­je stra­na­ca i mek­sič­ke voj­ske, le­gi­o­na­ri su po­ka­za­li ko­li­ko su tač­no od­va­žni i efi­ka­sni. Iako ih je bi­lo sve­ga 65 na bro­ju, le­gi­o­na­ri su se bo­ri­li pro­tiv 3.000 voj­ni­ka u bi­ci kod Ka­ma­ro­na. Upr­kos go­to­vo ni­ka­kvim šan­sa­ma, op­ko­lje­na ma­la pa­tro­la le­gi­o­na­ra mek­sič­koj voj­sci na­ne­la je ve­li­ke gu­bit­ke, či­ta­vo vre­me od­bi­ja­ju­ći da se pre­da. I ne sa­mo to, ne­go su oni vi­še pu­ta pi­ta­li ve­li­ku voj­sku ho­će li se ona pre­da­ti. Taj bor­be­ni od­nos ne­gu­je se i da­nas.

Za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta je­di­ni­ca je dej­stvo­va­la u Fran­cu­skoj, a to­kom Dru­gog bo­ri­la se u Li­bi­ji, Tu­ni­su, Nor­ve­škoj, Ita­li­ji i Ne­mač­koj. Od 1945. go­di­ne je­di­ni­ca je bi­la an­ga­žo­va­na u rat­nim su­ko­bi­ma u In­do­ki­ni, a po­tom na Bli­skom is­to­ku.

Le­gi­ja de­lu­je u ra­znim mi­si­ja­ma van Fran­cu­ske, a na te­ri­to­ri­ji sa­me dr­ža­ve ne sme da se an­ga­žu­je. U de­set fran­cu­skih gra­do­va su nji­ho­ve ka­sar­ne i kam­po­vi za obu­ku. Za pri­ja­vu mo­ra da se lič­no ode „do vra­ta”.

Ofi­cir­ski ka­dar či­ne is­klju­či­vo Fran­cu­zi a sva­ki dru­gi voj­nik mo­že da na­pre­du­je sa­mo do pod­o­fi­cir­skog či­na. Da­kle, je­ste Le­gi­ja stra­na­ca, ali ne za­po­ve­da­ju stran­ci! Da bi uop­šte po­ku­šao da po­stao član Le­gi­je, mu­ška­rac mo­ra da ima iz­me­đu 18 i 40 go­di­na, da je sred­nje gra­đe, da je fi­zič­ki ve­o­ma utre­ni­ran i da ne­ma zdrav­stve­nih pro­ble­ma. Se­lek­ci­ja je ne­mi­lo­srd­na. Go­ja­znost i po­kva­re­ni zu­bi se ne pra­šta­ju. Ta­ko­đe mo­ra da po­ka­že oda­nost Fran­cu­skoj i da po­zna­je ele­men­tar­no fran­cu­ski je­zik, ka­ko bi raz­u­meo na­re­đe­nja.

Mit o Le­gi­ji kao me­stu za skri­va­nje te­ških kri­mi­na­la­ca ve­zan je za po­če­tak de­lo­va­nja. Ta­da se ni­je obra­ća­la pa­žnja na „ta pi­ta­nja”, pa su ne­ki oko­re­li kri­mi­nal­ci us­pe­li da do­đu u re­do­ve ove je­di­ni­ce. Od osni­va­nja, Le­gi­ja je po­sta­la uto­či­šte za sve ko­ji ima­ju pro­ble­ma­tič­nu pro­šlost. Mu­škar­ci s po­li­cij­skim do­si­je­i­ma ili de­zer­te­ri iz dru­gih voj­ski mo­gli su da do­đu i pri­dru­že se a da ih ni­ko ni­šta ne pi­ta. Na­rav­no, do­bi­li bi no­vi iden­ti­tet i mo­gli su da za­poč­nu no­vi ži­vot.

Po­sled­njih go­di­na u ovu je­di­ni­cu, ko­ja je deo fran­cu­ske ar­mi­je i ima 8.000 voj­ni­ka, naj­vi­še se pri­ja­vlju­ju Ju­žno­a­me­ri­kan­ci, Ki­ne­zi, a po­tom Bal­kan­ci.

Le­gi­ja je od­u­vek pri­vla­či­la na­še lju­de. Ne­ki su u nju be­ža­li pred za­ko­nom, dru­gi su od­la­zi­li da ra­tu­ju zbog nov­ca, ne­ke vu­če avan­tu­ri­zam… Naj­ja­či su op­sta­ja­li i od­ra­đi­va­li ugo­vor ko­ji le­gi­o­na­ru do­no­si i fran­cu­sko dr­ža­vljan­stvo.

Pr­ve dve go­di­ne le­gi­o­nar mo­že da stig­ne do či­na de­se­ta­ra, ima bes­plat­nu hra­nu, sta­no­va­nje i obla­če­nje a me­seč­na pla­ta za to vre­me je 1.280 evra.

Sajt na in­ter­ne­tu ove re­gi­men­te pru­ža po­dat­ke o uslo­vi­ma, na­či­nu pri­je­ma, pra­vi­li­ma i de­lo­va­nju. Iz­me­đu osta­lih je­zi­ka, sajt mo­že da se či­ta i na srp­skom je­zi­ku. Ne­zva­nič­no, tre­nut­no je u nje­nim re­do­vi­ma oko 500 voj­ni­ka po­re­klom s ovih pro­sto­ra.

 

Komentari5
08750
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Uki
Potpisati ugovor je veoma ozbiljna stvar...a potom preziveti u ratu...zbogom
nedeljko Australia
To su jednostavno profesionalne ubice jer svaki ko hoće da bude član te terorističke organizacije svesno zna kuda ide i zašto ide, dok svaki koji dođe tamo dobija oružje i opremu za ubijanje a ne dobija alat da sadi cveće to znači da je ubijanje slabijih i neposlušnih glavni cilj i zadatak da u ime države ili nekog moćnika čije interese treba štititi. obave krvavi i prljavi zadatak i prema tome to je glavna svrha postojanja. Kakva je to čast i dostojanstvo kada se ide po celom sveto i časno ubijati narod na njihovoj zemlji to je zločin ma ko da bijo i ma kako da se zvao. Na našu veliku žalost živimo po pravilima džungle gde vlada zakon jačeg pravde nikada nije bilo i naće je ni biti
Petar Petrovic
Svaka cast za komentar! Autor je propustio da pomene i njihovu ulogu u agresiji na SRJ '99. gdje su osim navodjenja albanske artiljerije i sami ucestvovali u kopnenim napadima na nase granicare...
Rada Gagic
Romansirana verzija za novine. U praksi, najobicnija patoolska grupa ubica bez savesti koji cak nemaju hrabrosti da nesto urade na sopstvenu odgovornost vec se skrivaju iza plasta drzave koja im daje imunitet za zverstva i izivljavanja. Ono "angazovanje u Indokini" je bila najobicnija osvajacka misija, porobljavanja male nezavisne drzave, sto je istorija pokazala. U Bosni su obucavali mudzahedine. U Africi obezbeđuju otimanje urana za Arevu. Organizuju drzavne udare i dovođenje korumpiranih vladara koji ce vazalisati Francuskoj. Sta reci za firmu koja je stvorila takve moralne gromade poput Ulemeka i Gotovine??? Prosto da se zadivis, zar ne? Placenicka horda.
Milivoje Radaković
Koje "male nazavisne države"?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja