sreda, 28.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 01.10.2017. u 22:00 Goran Kozić
ZAŠTO MRZIM PONEDELjAK

Srljamo u demokratiju: žene voze kola, dever ih sapunja, žene, ne kola...

До сада су могле само да гурају колица (Фото Ројтерс)

Ame­ri, ko­ji su ču­do, lo­ko­mo­ti­va de­mo­krat­skog na­pret­ka sve­ta, za­pre­ti­li Sa­u­dij­ci­ma i (rod­na rav­no­prav­nost) Sa­u­dij­ka­ma da ove po­to­nje ima da sa­me vo­ze ko­la i tač­ka!

Ne baš od ove go­di­ne, ka­žu, ne­go da se ve­žu vi­še za da­tum ula­ska Sr­bi­je u EU, usko­ro zna­či.

One mo­gu sa­me da vo­ze ako se u ko­li­ma na­la­zi i mu­ška­rac, ali i bez prat­nje ako pret­hod­no pi­ta­ju ne­kog mu­škar­ca a on im to do­zvo­li. To mo­že da bu­de otac, brat, de­ver, sin... Naj­lak­še im ide s naj­mla­đim si­nom, ako je be­ba, na­rav­no, i, ako je sa­ma, mi­slim be­ba sin-mu­ško bre...

– El mo­ze ma­mi­ca da se plo­vo­za ta­ti­nim ojs-oj­som, oko­lo?

– Gu-gu! 

– Mo­ze? Lu­bi ma­mi­ca, do­ne­cu ti se­cer­nu vu­nu i pruč­ku (še­ćer­ni šta­pić što bi re­kli u Pi­rot) – re­če že­na u cr­nom.

***

De­mo­kra­ti­ja, a, da, da... ka­že mo­ja biv­ša de­voj­ka od ka­da su je oslo­bo­di­li za ga­že­nje trud­ni­ce van pe­šač­kog pre­la­za... ko­la mi ni­ka­da ni­je vra­ti­la... „ba­ci­la se, bra­te...” Br­zi­ne u H, ka­ko je ob­ja­snio Ga­gi u „Na­ci­o­nal­noj kla­si”, sa­vla­da­la je u pr­voj de­ka­di mi­le­ni­ju­ma, sa­da H-ara... ta de­voj­ka... Ne­go ni­sam to hteo, već – de­mo­kra­ti­ja i vo­žnja, kop­ka me to.

Ako Sa­u­dij­ke ni­su mo­gle da vo­ze ko­la do ju­če zar to ni­je ugnje­ta­va­nje? Mi­slim, za­što njih ni­su bom­bar­do­va­li? Ka­ko se ne po­bu­ni­še ame­rič­ke že­ne, ka­ko ne re­ko­še stop di­vlja­štvu, za­što da Sa­u­dij­ke pro­pu­ste pre­div­ne pri­zo­re skve­ro­va gde, dok na na­šim svi­ra mu­zi­ka, na nji­ho­vim, sa­u­dij­skim, ne ame­rič­kim, brč­ka­ju se od­se­če­ne žen­ske gla­ve ko­ji­ma sin ni­je dao do­zvo­lu da se vo­ze oko vo­do­sko­ka.

 

***

– Mi ne vo­di­mo evi­den­ci­ju o po­gi­nu­lim ci­vi­li­ma – re­kao je ono­mad ge­ne­ral To­mi Frenks, ko­man­dant ame­rič­kih sna­ga u Av­ga­ni­sta­nu i u Ira­ku i okol­nim ze­mlja­ma.

E sa­da, za­mi­sli­te u ka­kvoj opa­sno­sti se na­la­zi pla­ne­ta kad ta­kvoj bu­da­li da­te neo­gra­ni­če­nu vlast!

Upr­kos to­me što Ame­ri­ka ne­ma ni vo­lje ni vre­me­na da bro­ji ci­vil­ne žr­tve, one zbog to­ga ni­su ne­sta­le.

Na­pro­tiv, sva­ko­ga da­na u oslo­bo­đe­nom i de­mo­krat­skom Ira­ku de­se­ti­ne lju­di se raz­ba­ška­ri na ne­kom grad­skom tr­gu. Ba­ška ru­ke, ba­ška no­ge...

Eto, pre­kju­če u dve eks­plo­zi­je tri­sta mr­tvih, pet­sto ra­nje­nih!

Ne­što se mi­slim, taj Sa­dam Hu­se­in, smrad, ubi­ca, dik­ta­tor, ka­sa­pin, ipak ni­je po­sti­zao ta­kav dnev­ni pro­sek. Ho­ću da ka­žem, da je živ, imao bi šta da na­u­či od oslo­bo­di­la­ca...

A oslo­bo­di­o­ci odo­še ku­ći!

Oslo­bo­di­li su Irak od naf­te, od­ne­li su iz ko­lev­ke ci­vi­li­za­ci­je to što se za­te­klo po mu­ze­ji­ma, po­ne­sta­lo je i zla­ta, ne­ka­ko sa­ma pla­ti­ca ni­je do­volj­na da bi se bra­nio in­te­res Ame­ri­ke na dva­de­set hi­lja­da ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no­sti od ne­ke se­len­dre u Tek­sa­su.

Svet je do­bio no­vu de­mo­krat­sku i uni­šte­nu ze­mlju, s per­spek­tiv­nim gra­đan­skim ra­tom, SAD pre­sti­žno li­der­stvo u bro­ju ubi­je­nih lju­di bez raz­lo­ga a ame­rič­ki gra­đa­ni sto­ti­nak no­vih se­rij­skih ubi­ca s vi­jet­nam­skim sin­dro­mom. To su oni sla­bi­ći što po­sle ubi­ja­nja ne mo­gu da spa­va­ju.

Ah, da, i de­set hi­lja­da „po­vrat­ni­ka” u li­me­nom san­du­ku uvi­je­nom u na­ci­o­nal­nu za­sta­vu.

Ali, o mr­tvim (Ame­ri­kan­ci­ma), sve naj­bo­lje!

 

***

Kud li sam ja od­lu­tao!? A, u če­tvr­tak je pe­ti ok­to­bar.

A, da, ja da vam ka­žem. 

Šte­to­či­ne, to ste vi, šte­to­či­ne, a znam da ste šte­to­či­ne gde god da ste pip­nu­li. Mno­ge um­ne lju­de ko­ji su zna­li put vi ste za­tr­li. I sa­da vi­di­te šan­su, be­o­grad­ske iz­bo­re. Ne za­to što je vlast sme­nji­va, to je u re­du, već ni­jed­na vlast ne­će bi­ti sme­nje­na va­šom vo­ljom a va­šom sna­gom sva­ka­ko ne.

Vi ste ološ to je ja­sno, ’ajd zdra­vo.

 

***

Naj­bo­lji đa­ci ame­rič­kih i dru­gih voj­nih aka­de­mi­ja bom­bar­do­va­li su Sr­bi­ju ono­ga da­na ka­da su išli na po­sao dok su na­ši mu­škar­ci išli na po­sao a že­ne na pi­ja­cu, ta­da još ni­smo mo­ra­li da se oba­zi­re­mo na rod­ne raz­li­ke a ni­ste ni vi za­to što su bom­be bi­le svi­ma na­me­nje­ne, zar ne, Be­o­grad i Sr­bi­ju te u ak­ci­ji mi­lo­sr­đa ubi­li oko se­dam i po hi­lja­da lju­di, a lju­di su i mu­škar­ci i že­ne. To im je bio kao di­plom­ski, za­vr­šni rad, kao pred­sta­va stu­de­na­ta fa­kul­te­ta le­pih umet­no­sti.

Za tak­ti­ku su do­bi­li či­stu de­set­ku jer su se opre­de­li­li za ba­ca­nje bom­bi iz ve­li­kih vi­si­na pa di­plom­ci ni­su ima­li gu­bi­ta­ka. Gu­bi­ci me­đu ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom svr­sta­ni su pod ko­la­te­ral­nu šte­tu pa su se i tu iz­vu­kli bez ne­ga­tiv­nog bro­ja­nja.

Što se stra­te­gi­je ti­če opet de­set­ka, iza­bra­li su Be­o­grad, otvo­re­ni grad, evrop­ski grad i pra­te­ćim ra­za­ra­nji­ma vi­še upla­ši­li Fran­cu­ze i Nem­ce ne­go Šu­ma­din­ce i Ju­žno­pru­ga­še...

Po­gi­nu­lo je lju­di ko­li­ko je po­gi­nu­lo, sru­še­no je to što je sru­še­no, od ka­set­nih bom­bi i da­nas gi­nu se­lja­ci po nji­va­ma oko Alek­sin­ca i ski­ja­ši na Ko­pa­o­ni­ku, a u Sr­bi­ji kad ne­ko umre od ra­ka ka­že se da je umro pri­rod­nom smr­ću.

Sr­bi­ja gr­ca u be­di a pod vla­šću vi­zi­o­na­ra ko­ji pred zah­te­vi­ma prag­ma­tič­ne po­li­ti­ke štan­cu­ju opro­štaj­ni­ce gre­ho­va i uz po­ljup­ce ih de­le am­ba­sa­do­ri­ma šatl di­plo­ma­ti­je, no­be­lov­ci­ma...

Ali šta je to na­spram sre­će šip­tar­ske de­či­ce ko­ja sa­da mo­gu ne­sme­ta­no da se igra­ju u svom pro­ši­re­nom dvo­ri­štu, šta je pat­nja pre­ma osme­hu knin­skog do­mo­lju­ba dok je puc­nja­vom is­pra­ćao ko­lo­ne svo­jih kom­ši­ja ko­ji su vra­ća­li Sr­bi­ji bla­to ko­je su ne­ka­da dav­no u Li­je­pu nji­ho­vu na opan­ci­ma une­li...

I če­mu i se oni ko­ji se ra­du­ju ra­du­ju...¶

Komentari3
b5d25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Iako lično preferiram stil pisanja autora mislim da je forma humoreske ipak NE adekvatna jer vređa verska ali i ženska osećanja ljudi koji ne pripadaju hrišćanskoj civilizaciji i kulturi, to je ipak stvar vaspitanja i lične kulture da moramo poštovati drugačije stavove bez obzira na svoje mišljenje.
Сале Земунац
@Sasa Trajkovic Сада ћу ја као што је у школи: ''Шта је писац хтео да каже?''. Није поента како живе људи у Саудијској Арабији, нити је неко од нас одавде то потенцирао, већ какав је однос ''нама драгих демократских земаља'' на челу са САД према свему у Саудијској Арабији и према ''ситницама'' код других. Двоструки стандарди за пример!
lazar
pa nije ni jedna od njih kriva sto se rodila kao zena u takvom naopakom drustvu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja