utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.10.2017. u 09:45 Branka Vasiljević
KALEMEGDAN

Pri kraju radovi na česmi i turbetu

Uskoro treba da bude završeno uređenje dva spomenika osmanlijske istorije.- Biće popravljeno i stepenište koje je projektovala Jelisaveta Načić
Пашино турбе (фото Д. Јевремовић)

Obnova dva spomenika na Beogradskoj tvrđavi – česme Mehmed-paše Sokolovića i Damad Ali-pašinog turbeta, koja je počela 29. maja, privodi se kraju. Najveći deo radova već je završen i očekuje se da će turbe i česma na Kalemegdanu, uz prisustvo visokih zvanica iz Turske i Srbije, svečano biti otvoreni u oktobru.

Projekte i izvođenje radova finansira TIKA (Turska agencija za međunarodni razvoj i saradnju), koja je do sada u obnovu ova dva spomenika iz osmanlijske prošlosti uložila više od 497.000 evra. Grad Beograd i Gradski zavod za zaštitu spomenika, u saradnji sa TIKA-om i projektantskom kućom iz Republike Turske „Ekol mimarlik”, uključeni su u posao i izradu planova po kojima se izvode radovi.

Česma Mehmed-paše Sokolovića nalazi se na Gornjem gradu Beogradske tvrđave i smeštena je pored kaldrmisane staze koja vodi kroz Defterdarevu kapiju u Donji grad. Ova uspomena na velikog vezira dugo je bila zatrpana zemljom i van funkcije. Deo njene lepote posetioci Kalemegdana mogli su da vide tek od osamdesetih godina prošlog veka. Sada se ona obnavlja kako bi joj bio vraćen stari sjaj.

– Poslovi u vezi sa česmom su pri kraju. Ovih dana očekujemo da iz Turske stigne i metalni zid od takozvanog korten čelika. On će imati dve funkcije, prva je estetska, jer pruža izgled patine, a druga statička. Zid je dugačak dvadesetak metara, a visok dva metra. Kraj česme će biti postavljene i klupe kako bi posetioci mogli da sednu, odmore i uživaju u pogledu – kažu iz kancelarije TIKA-e u Beogradu. Ova agencija je pre nekoliko godina obnovila i Šeik-Mustafino turbe, ispod Akademskog parka.

Osim česme, pri kraju je i uređenje Damad Ali-pašinog turbeta, koje je nedaleko od česme. Već su promenjene sve elektroinstalacije u objektu, urađena je drenaža, izmenjen krov, obavljena unutrašnja i spoljna konzervacija.

– Najveći problem u turbetu bila je vlaga. Krov izrađen od ćeramide je popucao pa se vlaga slivala u unutrašnjost objekta. Kako nije bila urađena drenaža, voda nije oticala, već se sakupljala i uništila drveni pod. Zbog toga smo uklonili ćeramidu, koja i nije bila originalni pokrivač, i umesto nje postavili olovnu pokrivku. Umesto drvenog poda, ugrađene su kocke od cigle, a zamenili smo i drvenu prekrivku na grobu – objašnjavaju u TIKA-i. Ostalo je da se urede pristupne staze, posadi cveće i postavi svetlosna dekoracija koja će turbe obasjavati i sa krova i sa zemlje.

Osim što je finansirala obnovu dva spomenika iz osmanlijske istorije na ovim prostorima, TIKA će uložiti novac i u uređenje zapuštenog Malog stepeništa preko puta francuske ambasade koje je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji.

– Za stepenište smo saznali prilikom saradnje sa nadležnima iz Osnovne škole „Kralj Petar”, gde smo učestvovali u obnovi informatičkih kabineta. Pogledali smo ga i odlučili da finansiramo njegovo uređenje. Projektna dokumentacija je već gotova, na redu je odabir izvođača, pa se nadamo da će i stepenište biti završeno kada turbe i česma. Tako će se dobiti lepo uređena istorijska celina na Kalemegdanu – rekli su u kancelariji TIKA-e.

Za uređenje stepeništa ova turska agencija izdvojila je oko 145.000 evra.

– Naš cilj nije da ulažemo i obnavljamo samo osmanlijske spomenike, već da pomognemo uređenje i srpskog kulturnog nasleđa. Na taj način porašće i turistička poseta, a samim tim i ekonomska dobit će biti veća. A broj turista raste. Prema podacima Turističke organizacije Srbije, u poslednje tri godine turisti iz Turske najbrojniji su kada je reč o poseti Srbiji – ističu u TIKA-i.

 

Jedina preostala vezirova zadužbina

Česma Mehmed-paše Sokolovića podignuta je 1576/67. godine i predstavlja jedinu zadužbinu ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu. Smeštena je neposredno uz ostatke unutrašnjeg utvrđenja pored kaldrmisane staze koja vodi kroz kapiju ka Donjem gradu. Objekat je pravougaone osnove. Eksterijer je urađen od pravilno obrađenog kamena. Na centralnoj i jugozapadnoj strani nalaze se tri niše i korito od kamenih ploča sa vencem.

Mehmed - pašina česma (Foto Željko Jovanović)

Mehmed-pašina česma bila je zatrpana do 1938. godine kada su na njoj izvedeni prvi konzervatorski radovi. U toku 1960. godine izvršeni su dodatni radovi. Prilikom arheoloških iskopavanja 1979. godine otkrivena je fasada na kojoj su u potpunosti sačuvane ukrasne kamene ploče. Tom prilikom otkriveno je i kameno korito za vodu. Međutim, treća strana česme nije predstavljena, već ponovo zatrpana. Detaljni istraživački radovi obavljeni su u oktobru 2015. godine.

Defterdarova kapija i česma Mehmed-paše Sokolovića nalaze se nasuprot Sahat kapije, gotovo na sredini severozapadnog bedema Gornjeg grada. Kapija je dobila naziv u 18. veku prema reči turskog porekla kojom se označava regionalni zapovednik finansija. Pašino turbeDamad Ali-pašino turbe nalazi se na platou Gornjeg grada i jedan je od malobrojnih sačuvanih spomenika islamske arhitekture u Beogradu. Turbe je dobilo naziv po velikom veziru sultanu Ahmedu Trećem, Damad Ali-paši. Mauzolej je nastao 1784. godine nad grobom beogradskog muhafisa Izmet Mehmed-paše. Pošto je turbe znatno oštećeno u Prvom srpskom ustanku, Marašli Ali-paša ga je obnovio 1818. i 1819. godine i posvetio Damad Ali-paši. Kasnije su tu sahranjena i dva muhafisa (zapovednika) Beogradske tvrđave: Selim-paša (1847) i Hasan-paša (1850).

Reč turbe potiče iz turskog jezika i predstavlja mauzolej koji je podignut za nekog istaknutog, bogatijeg čoveka. Turbe na Kalemegdanu visoko je sedam metara, građeno je od kamena, sa pravilnom šestougaonom osnovom, sa dužinom strana četiri metra i prečnikom opisanog kruga od osam metara.

 

Komentari8
e6370
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

у ствари
Није ми јасно шта цело лето раде на турбету, а толико је туриста било, и чему "свечано отварање" нечега што није изменило спољашњост - рађено је махом на темељима. Све време имам утисак да су измислили потребу за радовима да би узели паре од Турске.
Стефан
Могли би мало и наши да обнове сећање на великог светог деспота Стефана Лазаревића,оснивача Београда и онога који је град посветио Пресветој Богородици. Мало да се обнове хришћански и српски споменици.
Божидар
Пре доласка Турака, на подручју данашње Турске живели су антички Срби и други народи. Турци су их свирепо прогањали и уништавали. Нико у Турској данас не размишља о очувању успомене на велике српске владаре тог времена и на њихове градове и споменике. Трагови античких Срба и других народа у Малој Азији су одавно избрисани, чак и у нашем колективном памћењу. Те трагове би требало истраживати и обнављати успомену на античке Србе, јер су и они део нашег корена. Чему "враћање старог сјаја"пашином турбету и везировој чесми? Шта ако Ердоган саопшти да жели финансирати споменике београдским дахијама? Ко то у савременом свету обнавља спомен обележја својим некадашњим тиранима? Да се разумемо, обнављање и изградња Беогрдске тврђаве је нешто сасвим друго.
Милош Лазић
У Цариграду постоји истоветна чесма коју је такође подигао Соколи Мехмед-паша, како тамо памте Мехмед-пашу Соколовића, једног од тринаест великих везира српског порекла. Занимљиво је да се Турци никада нису побунили што паша диже чесме и гради мостове у свом родном крају државним парама или, што је још горе, уводи српски у употребу (уз турски, арапски и новолатински) и то као језик војске и дипломатије. Мало тога знамо о Турцима, а изгледа и о сопственој историји.
proleter
Nadam se da ce posle tih intervencija, objekti i dalje ostati spomenici kulture.
Muradin Rebronja
@ Krme: Kažu da istoriju pišu pobednici. Veličaju ono što su oni radili a kriju ono što su drugi radili, osim lošeg, koji uvećavaju. Istina ima dva kraja i zbog toga i imamo tužioce i advokate. Zbog toga i javna glasila moraju da čuju obe strane. Jednostavno, falsifikat nije original. Istorija je prepuna primera a sada, zahvaljujući TV-eu, vidimo kako su političari govorili pre a kako sada. Mada, na primeru "našeg" Sulja, koji jedno govori kada je na vlasti a drugo kada je u opoziciji, možemo da vidimo kako se pravi blesav, kao da to nije govorio, a pritom ni da trepne. A da kaže "Jeste to sam tada hesapio (mislio) i govorio nego sam se sada popišmanio pa mislim ovako...". Kad mogu sportisti da prave "greške u koracima", mogu i političari da prave greške u svojoj profesiji, zar ne? U mojoj profesiji, kada napravimo neko jelo koje se gostu ne sviđa, mi kažemo "Izvinite, donećemo vam nešto drugo i/ili vam to nećemo naplatiti". Uzgred, naša najveća greška je kada gost ode nezadovoljan.
Krme
Naravno Muradine, Istorija ne počinje od nas i ona se ne može menjati (može se falsifikovati ali ne za dugo, po sistemu da su u lažima kratke noge). Bas me zanima sta sve mislite kad kazete podrazumeva pod time falsifikovati!
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja