sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:19
KALEMEGDAN

Pri kraju radovi na česmi i turbetu

Uskoro treba da bude završeno uređenje dva spomenika osmanlijske istorije.- Biće popravljeno i stepenište koje je projektovala Jelisaveta Načić
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 02.10.2017. u 09:45
Пашино турбе (фото Д. Јевремовић)

Obnova dva spomenika na Beogradskoj tvrđavi – česme Mehmed-paše Sokolovića i Damad Ali-pašinog turbeta, koja je počela 29. maja, privodi se kraju. Najveći deo radova već je završen i očekuje se da će turbe i česma na Kalemegdanu, uz prisustvo visokih zvanica iz Turske i Srbije, svečano biti otvoreni u oktobru.

Projekte i izvođenje radova finansira TIKA (Turska agencija za međunarodni razvoj i saradnju), koja je do sada u obnovu ova dva spomenika iz osmanlijske prošlosti uložila više od 497.000 evra. Grad Beograd i Gradski zavod za zaštitu spomenika, u saradnji sa TIKA-om i projektantskom kućom iz Republike Turske „Ekol mimarlik”, uključeni su u posao i izradu planova po kojima se izvode radovi.

Česma Mehmed-paše Sokolovića nalazi se na Gornjem gradu Beogradske tvrđave i smeštena je pored kaldrmisane staze koja vodi kroz Defterdarevu kapiju u Donji grad. Ova uspomena na velikog vezira dugo je bila zatrpana zemljom i van funkcije. Deo njene lepote posetioci Kalemegdana mogli su da vide tek od osamdesetih godina prošlog veka. Sada se ona obnavlja kako bi joj bio vraćen stari sjaj.

– Poslovi u vezi sa česmom su pri kraju. Ovih dana očekujemo da iz Turske stigne i metalni zid od takozvanog korten čelika. On će imati dve funkcije, prva je estetska, jer pruža izgled patine, a druga statička. Zid je dugačak dvadesetak metara, a visok dva metra. Kraj česme će biti postavljene i klupe kako bi posetioci mogli da sednu, odmore i uživaju u pogledu – kažu iz kancelarije TIKA-e u Beogradu. Ova agencija je pre nekoliko godina obnovila i Šeik-Mustafino turbe, ispod Akademskog parka.

Osim česme, pri kraju je i uređenje Damad Ali-pašinog turbeta, koje je nedaleko od česme. Već su promenjene sve elektroinstalacije u objektu, urađena je drenaža, izmenjen krov, obavljena unutrašnja i spoljna konzervacija.

– Najveći problem u turbetu bila je vlaga. Krov izrađen od ćeramide je popucao pa se vlaga slivala u unutrašnjost objekta. Kako nije bila urađena drenaža, voda nije oticala, već se sakupljala i uništila drveni pod. Zbog toga smo uklonili ćeramidu, koja i nije bila originalni pokrivač, i umesto nje postavili olovnu pokrivku. Umesto drvenog poda, ugrađene su kocke od cigle, a zamenili smo i drvenu prekrivku na grobu – objašnjavaju u TIKA-i. Ostalo je da se urede pristupne staze, posadi cveće i postavi svetlosna dekoracija koja će turbe obasjavati i sa krova i sa zemlje.

Osim što je finansirala obnovu dva spomenika iz osmanlijske istorije na ovim prostorima, TIKA će uložiti novac i u uređenje zapuštenog Malog stepeništa preko puta francuske ambasade koje je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji.

– Za stepenište smo saznali prilikom saradnje sa nadležnima iz Osnovne škole „Kralj Petar”, gde smo učestvovali u obnovi informatičkih kabineta. Pogledali smo ga i odlučili da finansiramo njegovo uređenje. Projektna dokumentacija je već gotova, na redu je odabir izvođača, pa se nadamo da će i stepenište biti završeno kada turbe i česma. Tako će se dobiti lepo uređena istorijska celina na Kalemegdanu – rekli su u kancelariji TIKA-e.

Za uređenje stepeništa ova turska agencija izdvojila je oko 145.000 evra.

– Naš cilj nije da ulažemo i obnavljamo samo osmanlijske spomenike, već da pomognemo uređenje i srpskog kulturnog nasleđa. Na taj način porašće i turistička poseta, a samim tim i ekonomska dobit će biti veća. A broj turista raste. Prema podacima Turističke organizacije Srbije, u poslednje tri godine turisti iz Turske najbrojniji su kada je reč o poseti Srbiji – ističu u TIKA-i.

 

Jedina preostala vezirova zadužbina

Česma Mehmed-paše Sokolovića podignuta je 1576/67. godine i predstavlja jedinu zadužbinu ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu. Smeštena je neposredno uz ostatke unutrašnjeg utvrđenja pored kaldrmisane staze koja vodi kroz kapiju ka Donjem gradu. Objekat je pravougaone osnove. Eksterijer je urađen od pravilno obrađenog kamena. Na centralnoj i jugozapadnoj strani nalaze se tri niše i korito od kamenih ploča sa vencem.

Mehmed - pašina česma (Foto Željko Jovanović)

Mehmed-pašina česma bila je zatrpana do 1938. godine kada su na njoj izvedeni prvi konzervatorski radovi. U toku 1960. godine izvršeni su dodatni radovi. Prilikom arheoloških iskopavanja 1979. godine otkrivena je fasada na kojoj su u potpunosti sačuvane ukrasne kamene ploče. Tom prilikom otkriveno je i kameno korito za vodu. Međutim, treća strana česme nije predstavljena, već ponovo zatrpana. Detaljni istraživački radovi obavljeni su u oktobru 2015. godine.

Defterdarova kapija i česma Mehmed-paše Sokolovića nalaze se nasuprot Sahat kapije, gotovo na sredini severozapadnog bedema Gornjeg grada. Kapija je dobila naziv u 18. veku prema reči turskog porekla kojom se označava regionalni zapovednik finansija. Pašino turbeDamad Ali-pašino turbe nalazi se na platou Gornjeg grada i jedan je od malobrojnih sačuvanih spomenika islamske arhitekture u Beogradu. Turbe je dobilo naziv po velikom veziru sultanu Ahmedu Trećem, Damad Ali-paši. Mauzolej je nastao 1784. godine nad grobom beogradskog muhafisa Izmet Mehmed-paše. Pošto je turbe znatno oštećeno u Prvom srpskom ustanku, Marašli Ali-paša ga je obnovio 1818. i 1819. godine i posvetio Damad Ali-paši. Kasnije su tu sahranjena i dva muhafisa (zapovednika) Beogradske tvrđave: Selim-paša (1847) i Hasan-paša (1850).

Reč turbe potiče iz turskog jezika i predstavlja mauzolej koji je podignut za nekog istaknutog, bogatijeg čoveka. Turbe na Kalemegdanu visoko je sedam metara, građeno je od kamena, sa pravilnom šestougaonom osnovom, sa dužinom strana četiri metra i prečnikom opisanog kruga od osam metara.

 


Komentari8
bf0a6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

у ствари
Није ми јасно шта цело лето раде на турбету, а толико је туриста било, и чему "свечано отварање" нечега што није изменило спољашњост - рађено је махом на темељима. Све време имам утисак да су измислили потребу за радовима да би узели паре од Турске.
Стефан
Могли би мало и наши да обнове сећање на великог светог деспота Стефана Лазаревића,оснивача Београда и онога који је град посветио Пресветој Богородици. Мало да се обнове хришћански и српски споменици.
Божидар
Пре доласка Турака, на подручју данашње Турске живели су антички Срби и други народи. Турци су их свирепо прогањали и уништавали. Нико у Турској данас не размишља о очувању успомене на велике српске владаре тог времена и на њихове градове и споменике. Трагови античких Срба и других народа у Малој Азији су одавно избрисани, чак и у нашем колективном памћењу. Те трагове би требало истраживати и обнављати успомену на античке Србе, јер су и они део нашег корена. Чему "враћање старог сјаја"пашином турбету и везировој чесми? Шта ако Ердоган саопшти да жели финансирати споменике београдским дахијама? Ко то у савременом свету обнавља спомен обележја својим некадашњим тиранима? Да се разумемо, обнављање и изградња Беогрдске тврђаве је нешто сасвим друго.
Милош Лазић
У Цариграду постоји истоветна чесма коју је такође подигао Соколи Мехмед-паша, како тамо памте Мехмед-пашу Соколовића, једног од тринаест великих везира српског порекла. Занимљиво је да се Турци никада нису побунили што паша диже чесме и гради мостове у свом родном крају државним парама или, што је још горе, уводи српски у употребу (уз турски, арапски и новолатински) и то као језик војске и дипломатије. Мало тога знамо о Турцима, а изгледа и о сопственој историји.
Preporučujem 27
proleter
Nadam se da ce posle tih intervencija, objekti i dalje ostati spomenici kulture.
Muradin Rebronja
@ Krme: Kažu da istoriju pišu pobednici. Veličaju ono što su oni radili a kriju ono što su drugi radili, osim lošeg, koji uvećavaju. Istina ima dva kraja i zbog toga i imamo tužioce i advokate. Zbog toga i javna glasila moraju da čuju obe strane. Jednostavno, falsifikat nije original. Istorija je prepuna primera a sada, zahvaljujući TV-eu, vidimo kako su političari govorili pre a kako sada. Mada, na primeru "našeg" Sulja, koji jedno govori kada je na vlasti a drugo kada je u opoziciji, možemo da vidimo kako se pravi blesav, kao da to nije govorio, a pritom ni da trepne. A da kaže "Jeste to sam tada hesapio (mislio) i govorio nego sam se sada popišmanio pa mislim ovako...". Kad mogu sportisti da prave "greške u koracima", mogu i političari da prave greške u svojoj profesiji, zar ne? U mojoj profesiji, kada napravimo neko jelo koje se gostu ne sviđa, mi kažemo "Izvinite, donećemo vam nešto drugo i/ili vam to nećemo naplatiti". Uzgred, naša najveća greška je kada gost ode nezadovoljan.
Preporučujem 3
Krme
Naravno Muradine, Istorija ne počinje od nas i ona se ne može menjati (može se falsifikovati ali ne za dugo, po sistemu da su u lažima kratke noge). Bas me zanima sta sve mislite kad kazete podrazumeva pod time falsifikovati!
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja