U Sr­bi­ji Ban­ka In­te­za je pri­sut­na od 2005. i ve­o­ma smo za­do­volj­ni po­slo­va­njem. U me­đu­vre­me­nu je ban­ka, kao vo­de­ća u ze­mlji, ko­ja ser­vi­si­ra vi­še od 1,4 mi­li­o­na kli­je­na­ta i ima tr­ži­šni udeo po osno­vu ukup­ne ak­ti­ve od 17 od­sto, za­be­le­ži­la iz­u­ze­tan uči­nak ne sa­mo u smi­slu po­slov­nih re­zul­ta­ta, već i po spo­sob­no­sti da po­dr­ži raz­voj re­al­nog sek­to­ra. Sma­tram da je Ban­ka In­te­za uzor na tr­ži­štu Sr­bi­je u po­gle­du iz­u­zet­nog kva­li­te­ta uslu­ga ko­je pru­ža gra­đa­ni­ma i pri­vre­di. Osim to­ga, za­hva­lju­ju­ći spe­ci­ja­li­zo­va­nom pri­stu­pu ban­ka je i po­u­zdan part­ner ita­li­jan­skim kom­pa­ni­ja­ma ko­je in­ve­sti­ra­ju u Sr­bi­ji i uče­snik u broj­nim ini­ci­ja­ti­va­ma či­ji je cilj raz­voj eko­nom­skih od­no­sa iz­me­đu Ita­li­je i Sr­bi­je, ka­že u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra gru­pe In­te­ze San­pa­o­lo Đan Ma­ri­ja Gros Pje­tro.

Da li vi­di­te mo­guć­no­sti za da­lji rast i ši­re­nje ban­ke i u kom sme­ru? Da li će to bi­ti or­gan­ski rast ili mo­žda pla­ni­ra­te da ku­pi­te još ne­ku ban­ku u Sr­bi­ji?

Tre­nut­no ne pla­ni­ra­mo da ši­ri­mo po­slo­va­nje u Sr­bi­ji kroz spa­ja­nja ili pri­pa­ja­nja dru­gih ba­na­ka. Na­rav­no, mo­guć­nost za da­lji rast po­sto­ji za­hva­lju­ju­ći po­zi­tiv­nim prog­no­za­ma u ve­zi sa eko­nom­skim ci­klu­som Sr­bi­je, kao i pro­gre­siv­nom raz­vo­ju tr­ži­šnog pri­stu­pa ban­ke u po­gle­du pro­iz­vo­da, ser­vi­snog mo­de­la, di­stri­bu­tiv­nih ka­na­la. U tom smi­slu, tre­ba po­me­nu­ti pla­ni­ra­ni po­če­tak ra­da no­vog dru­štva za upra­vlja­nje in­ve­sti­ci­o­nim fon­do­vi­ma. 

Da li po­sto­ji po­ten­ci­jal za da­lje ši­re­nje srp­skog ban­kar­skog tr­ži­šta?

Srp­sko ban­kar­sko i fi­nan­sij­sko tr­ži­šte sva­ka­ko ima po­ten­ci­jal za da­lji rast u po­re­đe­nju sa ne­kim zre­li­jim tr­ži­šti­ma. Na pri­mer, ni­vo za­stu­plje­no­sti ban­kar­skih uslu­ga, is­ka­zan kroz od­nos kre­di­ta i BDP-a, u Sr­bi­ji iz­no­si is­pod 50 od­sto. Sva­ka­ko sma­tra­mo da je ključ­na ulo­ga Ban­ke In­te­za da pod­sti­če fi­nan­sij­ski i eko­nom­ski raz­voj.

Ka­ko oce­nju­je­te ukup­nu si­tu­a­ci­ju u ban­kar­skom sek­to­ru u evro­zo­ni i uti­caj mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke? Da li oče­ku­je­te da će ECB usko­ro pre­sta­ti da pri­me­nju­je pro­gram kvan­ti­ta­tiv­nih olak­ši­ca s ob­zi­rom na br­ži rast i po­ve­ća­nje in­fla­ci­je?

Ban­kar­ski sek­tor evro­zo­ne je u znat­no bo­ljem sta­nju u od­no­su na pe­ri­od ka­da je fi­nan­sij­ska kri­za bi­la na vr­hun­cu. Po­li­ti­ka ECB-a je omo­gu­ći­la re­fi­nan­si­ra­nje oba­ve­za i po­bolj­ša­nje li­kvid­no­sti po­je­di­nih de­lo­va ban­kar­skog si­ste­ma po­čev od 2012. go­di­ne. Uz to, osno­va­ni su Ban­kar­ska uni­ja i Je­din­stve­ni nad­zor­ni me­ha­ni­zam ko­ji su po­ve­ća­li po­ve­re­nje u ban­kar­ski si­stem či­ji je cilj da oja­ča­ju nje­go­vu du­go­roč­nu ot­por­nost na kri­zu. Na­čel­no, po­zi­tiv­ni efek­ti ECB po­li­ti­ke kroz kvan­ti­ta­tiv­ne olak­ši­ce i ne­ga­tiv­ne sto­pe još uvek pre­ma­šu­ju tro­ško­ve na­sta­le po ovom osno­vu. Ipak, iako je sma­nje­nje ka­mat­nih sto­pa do­pri­ne­lo zna­čaj­nom sni­ža­va­nju ni­voa ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za po osno­vu kre­di­ta ši­rom evro­zo­ne, neo­p­hod­no je da ban­kar­ski sek­tor pro­na­đe re­še­nje za pro­ble­ma­tič­nu ak­ti­vu iz pe­ri­o­da kri­ze i vra­ti se svo­joj pri­mar­noj funk­ci­ji. U tom smi­slu, uni­ver­zal­no re­še­nje tek tre­ba da bu­de do­go­vo­re­no. Ka­da je reč o za­vr­šet­ku Pro­du­že­nog pro­gra­ma ku­po­vi­ne har­ti­ja od vred­no­sti ECB-a, oče­ku­je­mo da će to bi­ti du­go­tra­jan pro­ces i da će bi­ti okon­čan do kra­ja 2018. go­di­ne. Za­pra­vo, plan je da se pro­gram za­vr­ši do je­se­ni na­red­ne go­di­ne, uz mo­guć­nost pro­me­ne kraj­njeg da­tu­ma u za­vi­sno­sti od ma­kro­e­ko­nom­skih i in­fla­tor­nih pro­jek­ci­ja. 

In­te­za San­pa­o­lo je ne­dav­no ku­pi­la sred­stva dve ban­ke ko­je su pro­pa­le – Ban­ke Po­po­la­re di Vi­ćen­ca i Ve­ne­to Ban­ke, što je opi­sa­no kao va­žan po­tez za sta­bi­li­za­ci­ju ita­li­jan­skog ban­kar­skog sek­to­ra. Da li se ban­kar­ski sek­tor u Ita­li­ji opo­ra­vlja na­kon što su se vla­sti po­za­ba­vi­le pro­ble­mi­ma ne­ko­li­ko ba­na­ka ko­je su bi­le u kri­zi?

Ban­kar­ski si­stem u Ita­li­ji se opo­ra­vlja ne sa­mo za­hva­lju­ju­ći to­me što su re­še­ni pro­ble­mi ne­ko­li­ko ba­na­ka ko­je su bi­le u kri­zi, već i za­to što je vla­da in­ter­ve­ni­sa­la po osno­vu vi­še pi­ta­nja ve­za­nih za ban­ke, kao što je du­ži­na pra­vo­sud­nih po­stu­pa­ka, što je pod­sta­klo opo­ra­vak BDP-a. Ban­ke su ta­ko­đe da­le svoj do­pri­nos kroz po­di­za­nje ni­voa ka­pi­ta­la, ra­ci­o­na­li­za­ci­ju or­ga­ni­za­ci­je i bo­lje upra­vlja­nje pro­ble­ma­tič­nim kre­di­ti­ma.