ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:38

Istorija među zidovima glavne železničke stanice

sreda, 04.10.2017. u 08:00
Главна железничка станица у Београду почетком 20. века била најпрометнија у овом делу Европе (Фото: Д. Јевремовић)

Za poslednjih desetak godina često su mi objavljivani dopisi iz oblasti železničkog saobraćaja, posebno železničke stanice Beograd. Tako mi je 8. avgusta 2009. objavljen članak „Železničku stanicu pretvoriti u muzej”. Povod je bila 125. godišnjica od njenog puštanja u saobraćaj. U tekstu sam, između ostalog izneo ideju da se zgrada stanice, kada prestane njena aktuelna funkcija, pretvori u jedan od najboljih strukovnih muzeja u ovom delu Evrope. Pored eksponata u vezi sa železnicom u njoj bi mogle da se organizuju i izložbe druge vrste.

I sada pre nekoliko dana „Politika” je objavila izjavu gradonačelnika Beograda Siniše Malog da železničku stanicu treba pretvoriti u muzej ili galeriju, a da o tome odluče građani. Ova izjava gradonačelnika me je, blago rečeno, prijatno iznenadila.

Stanična zgrada je velika, u njoj ima oko stotinu prostorija, u prizemlju i na spratu, raznih dimenzija, i moguće je, uz adaptaciju, pretvoriti ih u prostor za razna kulturna i umetnička dešavanja.

Pariz je sedamdesetih godina 19. veka imao šest železničkih stanica, a glavna je bila Sent Lazar, koja je u ono doba bila stecište umetnika i pisaca. Ta stanica bila je omiljeni motiv impresionista. Godine 1879, čuveni pisac Emil Zola je radnju svog popularnog romana „Čovek zver” smestio i u ovu stanicu.

Glavna železnička stanica u Beogradu služila je sve vreme svojoj nameni, za prijem i odlazak putnika i robe. Krajem 19. veka bila je veoma popularna u Evropi, tako da je 15. septembra 1884. godine u Londonu održan banket u čast polaska prvog voza sa beogradske stanice. Željno se iščekivalo probijanje Simplonskog tunela u Švajcarskoj 1906. da bi potom najslavniji voz u istorije železnice – „Orijent ekspres” saobraćao preko Beograda za Istanbul, a ne preko Beča.

Kada je u Srbiji krenuo železnički saobraćaj 1884. godine, Evropa je uveliko imala više stotina hiljada kilometara pruge, ali je Srbija, prema istorijskim podacima bila na čelu po organizovanosti i urednosti, u čemu je prednjačila Beogradska železnička stanica. Po svim podacima od 1889. godine do Prvog svetskog rata bila je najprometnija u ovom delu Evrope. Takođe po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovila kapacitete i konsolidovala se, postala je najprometnija u Evropi.

Na žalost, poslednjih 15 godina nismo dostojno obeležavali rođendan železničke stanice. Izuzetak je prošla godina, kada je obeležena 132. godina od polaska prvog voza sa Beogradske železničke stanice.

Udruženje penzionera Železničkog čvora Beograd obeležilo je 133 godine od uvođenja u saobraćaj železnice u Srbiji i od polaska prvog voza sa Beogradske železničke stanice.

Dragoljub Lazić,
penzioner železnice, Beograd 


Komentari3
041ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

david
DRUGAČIJI POGLED - BOLJA IDEJA!!!* Uvažavajući sve dosad iznete ideje o bu dućnosti Železničke stanice u Beogradu, iznosim ovom prilikom najbolji predlog!!! Bivajući da se o budućnosi iste odlučuje sada i da rešenja dosad iznešena podrazu mevaju ukidanje železničkih koloseka u potpunosti, ističem svoj predlog koji za raz liku od drugih, predviđa ovu stanicu kao živi muzej!!!* To znači da ova zgrada post aje muzej ali funkcioniše i dalje kao aktivna, što znači da ostaju dva ili četiri kolose koji će omogućavati putnicima dolazak u stro gi Centar Beograda!!!* Nije mala stvar imati mogućnost da i dalje u 21. veku mo žete doputovati i izaći uz Balkansku ulicu do Terazija kao pre 133 godine, svratiti u Muzej ili pak, kao glavnu turističku atrakciju, učestvovati u putovanju sa kralje vom svitom do Beča, Istambula...u spec. prilagođenoj kompoziciji iz 19. veka!!!* Dva koloseka su i dalje neophodna Beogradskom sajmu, pa bi sve to itekako kori stilo Beogradu!!!* 21. okt. 2017.
Петар Ј акшић
Поздрављам идеју г.Лазића и саопштавам да у депоима Железничке ложионице у Зрењанину стоји десетак парних локомотива уског и нормалног колосека различитих типова и серија.Господин Гарибовић,директор ЖТП Србије би могао оформити стручну комисију која би извршила увид у огромни железнички мобиилијар стављен ван функције,одабрала експонате за музеолошку збирку и заштитила од девастације .колико видим локомотива серије о33 је већ добро очерупана.
Raca Milosavljevic
... eto jedna institucija grada trebalo bi da nastavi svoj zivot i bude mesto okupljanja,ponos i da i dalje zivi svoj zivot ..a lokacija je centralna i zato je treba pazljivo cuvati i oplemeniti ...nadajmo se da ce grad smoci snage da to na pravi nacin uradi ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja