četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Propast banatske Nove Barselone

Pre tri veka pogubni banatski vazduh i najezde komaraca prouzrokovali su naglo i masovno umiranje pridošlica iz Španije
Autor: Ol­ga Jan­ko­vićutorak, 03.10.2017. u 21:33
Ма­па Ба­на­та из 1740. го­ди­не са озна­че­ним на­се­љем Но­ва Бар­се­ло­на

Pan­če­vo – Ka­da je ku­ga 1737. go­di­ne u Pan­če­vu po­ko­si­la 125 Ne­ma­ca, na spi­sko­vi­ma po­koj­ni­ka ni­za­la su se i ime­na po­put Pu­ni­jed, Don Vin­skon­sio Gri­monc, ka­pe­ta­na Ra­fa­e­la Jan­rik­ta i Jo­ha­sa Ibra­ce, pre­zi­me­na Ro­sa, Don Ka­ste­lja­ni, Fran­ce­si… Bi­li su to pri­pad­ni­ci ma­le ko­lo­ni­je Špa­na­ca, ko­ji su se „po na­red­bi sa vi­šeg me­sta” dve go­di­ne ra­ni­je za­pu­ti­li ka Ba­na­tu, pra­vo u grad na Ta­mi­šu. 

Ali ot­ku­da Špan­ci pre rav­no 300 go­di­na baš u Ba­na­tu? Na­me­ra nji­ho­vog na­se­lja­va­nja u di­rekt­noj je ve­zi sa či­nje­ni­com da je Hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja po­čet­kom 18. ve­ka iz­gu­bi­la Špa­ni­ju i Na­pulj, od­go­va­ra ba­nat­ski isto­ri­čar Sreć­ko Mi­le­ker i ob­ja­šnja­va u svo­joj knji­zi „Po­ku­šaj na­se­lja­va­nja Špa­na­ca u Ba­nat”, da mno­ge pri­sta­li­ce Hab­zbur­go­va­ca kre­ću put Be­ča i Bu­di­ma ka­ko bi se tu traj­no na­sta­ni­li.

Sve je za njih kre­nu­lo le­po, ka­da su u pre­sto­ni­ci mo­nar­hi­je po­če­li da pri­ma­ju pen­zi­je i so­ci­jal­na da­va­nja, da bi ubr­zo po­sta­li ne­po­želj­ni, ka­ko Mi­le­ker be­le­ži „jer su po mi­šlje­nju do­ma­ći­na bi­li le­nji i vo­le­li da se ure­ga­nja­ju”. Ta­ko Dvor­ska ko­mo­ra već 14. no­vem­bra 1736. go­di­ne od­lu­ču­je da Špan­ce „ko­ji su ski­ta­li po Be­ču i dru­gim me­sti­ma i bi­li sa­svim bes­ko­ri­sni” pre­se­li u Ba­nat, u Pan­če­vo i ta­mo ih na­te­ra da ra­de.

Za nji­ma je kre­nu­la i na­red­ba Ko­mo­re da sva­kom mu­škar­cu bu­de is­pla­će­no pet, že­ni dve, a de­te­tu po­la fo­rin­te, a da Te­mi­švar­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja do­šlja­ke upo­sli ka­ko bi utro­šen no­vac na njih bio vra­ćen. Špan­skim do­se­lje­ni­ci­ma u Pan­če­vo od­re­đe­na je go­di­šnja po­moć u iz­no­su od 2.586 fo­rin­ti i pla­će­ni svi du­go­vi. U ju­žno­ba­nat­sku pi­to­mi­nu ta­ko su sti­gle 74 po­ro­di­ce pod vođ­stvom tri­ni­tar­skog sve­šte­ni­ka Ho­se Mu­njo­sa iz Ma­dri­da. 

Tran­sport­ni ko­me­sar Jo­zef Hu­ber be­le­ži da ve­ći­na njih ne­ma ni­ka­kvo za­ni­ma­nje i da se ni u šta ne raz­u­me­ju, „da su te­ške na­ra­vi i kav­ga­đi­je”, da že­ne uglav­nom zna­ju da ple­tu i tka­ju, dok o Pje­tru Oli­vi i nje­go­voj že­ni pri­me­ću­je „da pi­ju od ju­tru do uve­če i to pre že­na ne­go muž”. U me­đu­vre­me­nu u Pan­če­vo je Du­na­vom sti­gla i ko­lo­ni­za­ci­o­na eks­pe­di­ci­ja na­sta­vlja­ju­ći put Te­mi­šva­ra, Sta­rim Ma­ju­ri­ma, Vr­šca… 

Iako o špan­skim iz­be­gli­ca­ma u Beč­ke­re­ku (da­na­šnjem Zre­nja­ni­nu) ne­ma ni­ka­kvih po­da­ta­ka upra­vo je u tom kra­ju uoče­no jed­no me­sto na ko­jem bi mo­gao da bu­de po­dig­nut špan­ski grad, ko­ji Fran­če­sko Gri­ze­li­ni, otac ba­nat­ske isto­ri­o­gra­fi­je u svom de­lu „Po­ku­šaj pro­u­ča­va­nja isto­ri­je Ba­na­ta”, na­zi­va No­va Bar­se­lo­na. 

Iza­bra­no me­sto na­la­zi­lo se s one stra­ne mo­sta pre­ko Be­ge­ja, a in­že­njer­ski ka­pe­tan Kaj­zer na­pra­vio je plan ko­ji je Ad­mi­ni­stra­ci­ja pod­ne­la Dvor­skoj ko­mo­ri u Be­ču sa pred­lo­gom za iz­grad­nju ku­ća, po­lja, li­va­da, ba­šta, kao i po­di­za­nja vi­no­gra­da. No, iako je deo po­treb­nog gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la do­pre­mljen iz Austri­je, a od­re­đe­no da bra­va­ri­ju ra­de vr­šač­ki vr­sni maj­sto­ri, iz­grad­nja No­ve Bar­se­lo­ne pla­ni­ra­na za pr­ve da­ne ok­to­bra 1737. go­di­ne, ni­ka­da ni­je ni po­če­la. 

Dvor­ska ko­mo­ra pu­sti­la je da plan pro­pad­ne, ka­ko Mi­le­ker na­vo­di ve­ro­vat­no zbog iz­bi­ja­nja Tur­skog ra­ta (1737–1740), ali i ku­žnog ba­nat­skog va­zdu­ha. Ov­da­šnja kli­ma de­lo­va­la je po­gub­no na ove pri­do­šli­ce i pro­u­zro­ko­va­la nji­ho­vo na­glo i ma­sov­no umi­ra­nje. Ta­ko je za ma­nje od go­di­nu da­na Dvor­ska ko­mo­ra Ad­mi­ni­stra­ci­ji u Te­mi­šva­ru jed­nim do­pi­som da­la na zna­nje da se špan­skim i ita­li­jan­skim pen­zi­o­ne­ri­ma „zbog lo­šeg uti­ca­ja kli­me i na­je­zde ko­ma­ra­ca” do­zvo­lja­va da se od­se­le pre­ma Bu­di­mu i Pe­šti. U već iz­gra­đe­ne ku­će use­lje­no je 30 ne­mač­kih po­ro­di­ca, ko­je su sti­gle iz Be­o­gra­da skla­nja­ju­ći se pred tur­skom opa­sno­šću, ma­li broj osta­lih Špa­na­ca vre­me­nom se uto­pio u Nem­ce ili Ma­đa­re, a Mi­le­ker za­klju­ču­je da se „ta­ko ni­je ostva­rio plan o osni­va­nju jed­ne špan­ske op­šti­ne, ko­ja bi ima­la sta­tus gra­da i bi­la na­zva­na No­va Bar­se­lo­na”.


Komentari15
4e5d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Stanimirovic
Nekoliko dana stizala nam je neka čudna oluja.Potmulo je tutnjalo,samo iz nekog čudnog pravca. . Znali smo-to dolaze Rusi.Kad su stigli negde do Kleka,to je bio urnebes. Raspalili su iz svega što su imali.Znali su da oslobadjaju neki Petrovgrad, ali kao da su zamislili da je to onaj njihov,godinama opkoljen.Kad su nas 41 zauzimali Nemci,oni su svečano protutnjali baš svim ulicama grada,valjda da se predstave.Kad su Rusi stigli u grad,sve je bilo tiho.U malim grupicama,jedan za drugim sa automatima u rukama.Veče je padalo i jedan oficir je svratio da pita mogu li vojnici malo da svrate i ogreju se.Mi smo baš večerali. Mama je negde kupila malo meda,pa smo jeli hleba namazana i čaja. Mama je ponudila i vojnike. Oni su zahvalili.Mi za stolom,na stolu gori sveća, a okolo,do u mrak naziru se lica vojnika.Puncata kuhinja.Tata nešto na staroslovenskom ih pita,oni se smeju i odgovaraju. Onda se začula pištaljka, kao u sportu. Oni su skočili i požurili u mrak.Tako je oslobodjen Petrovgrad.
Petar Stanimirovic
Kako je izgledalo oslobodjenje Petrovgrada . Krajem septembra 44.g. i nama je bilo jasno da se bliži kraj nemačkoj okupaciji i da dolazi sloboda.Prvog oktobra nas je probudila velika buka motora.Shvatili smo da se nešto dogadja "preko pruge ".Na nasipu se već sakupio silan svet i svi su gledali nešto pod sobom,sa one strane pruge i nasipa. Imali smo šta i da vidimo-beskrajna kolona nemačkih vojnih vozila. Nešto se desilo da je nemačka kolona skrenula s puta i prešla na drugu stranu reke/možda u Ečki / i po bespuću i ogromnom blatu /posle zadnjih kiša /,pokušavala da se probije na sever..Snažni motori su zavijali i brektali,boreći se sa blatom,koje je ulazilo u blatobrane i gusenice.Vojnici pod punom opremom i naoružanjem beznadežno su nas gledali. Bil smo na par metara.Celo Berbersko i Mičkai naselje nemo je posmatralo dramu pod svojim nogama.Niko ,ni jednim gestom nije izrazio neki triumf ili žaljenje,naravno.Na nekoliko metara od nas sedeli su neprijateljski vojnici...
Sokol Kostic
Sec'am se da sam jos" nekada sredinom 1970-tih u nekom Politikinom c"lanku o velikom broju narodnosti u Vojvodini c"itao da je u to vreme Vrs"ac imao jednog stanovnika koji je po narodnosti bio S"panac i da je velikom starinom bio Vojvodjanin. Znac"i neko od tih S"panace je ipak prez"iveo barsku vodu i hladne zime.
Petar Stanimirovic
Zima 42. u G.Bečkereku .U kući sam imao nekoliko dužnosti.Jedna od njih bila je da idem po hleb. Trebalo je krenuti vrlo rano,zimi i po mraku,i sa Berbrrskog naselja stići čak na Žitni trg.Na početku Šljivarskog sokaka bila je pekara.. Kad ne uraniš,čekao te je dugačak red i neizvesnost hoće li do tebe u redu biti hleba.U zimsko doba ljudi su se zbijali u redu da im bude toplije. Kad pekar otvori radnju,medju prvima se provučeš i staneš uz tezgu. Preko tezge-kraljica zbivanja : ogromna pekarska peć. Pekar je vredno hrani ogrizinama . Ljudi zamišljeno gledaju u veliki plamen i u očima im ogromne iskre.. Ponekad pekar otvori ona druga vrata, a tamo naši hlebovi u plamenu.Bili su to ogromni petokilaši blagoslovenog banatskog hleba.. Sledi prekrasno vreme čekanja da budu gotovi.Onda pekar svečano saopšti da je kraj . Dolazim na red.Pružam novčanicu,raskopčavam kaput i primam hleb u zagrljaj. Zamotavam ga krajevima kaputa,da se ne hladi i onda brzo ,brzo kući.
Милан Топалов
НАШАО САМ ЕЛЕМИР Картограф је ЗАМЕНИО ЕЛЕМИР И АРАДАЦ!!! Али, нису уцртана слана језера, ОКАЊ-бара и РУСАНДА, сада бања, (од краја 19. века), коју су "открили" насељеници и оснивачи МЕЛЕНАЦА, негде 1751. после "развојачења" границе на Моришу! Успут, ЕЛЕМИР је већ 1752. имао школу, о којој постоје записи из тога времена! Поздрав из Баната!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja