četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 03.10.2017. u 22:00 Ani­ca Te­le­sko­vić / Ma­ri­ja­na Ava­ku­mo­vić

Mali biznis je „Ahilova peta” srpskog ekonomskog rasta

Bespovratna državna pomoć prošle godine iznosila od 300.000 do milion dinara. – U Nemačkoj i Irskoj podrška početnicima značajnija
Бизнис кампус у Суботици (Фото Танјуг/Д. Гол)

Ako ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća ne poč­nu da ra­stu, vi ne mo­že­te da se raz­vi­ja­te da­lje. Mo­ra­te mo­ti­vi­sa­ti gra­đa­ne da bu­du pri­vat­ni­ci, da ne če­ka­ju po­sao u jav­nom sek­to­ru. Ovu po­ru­ku je To­ni Ver­he­i­jen, biv­ši šef kan­ce­la­ri­je Svet­ske ban­ke u Be­o­gra­du, osta­vio kre­a­to­ri­ma srp­ske eko­nom­ske po­li­ti­ke pri od­la­sku iz Sr­bi­je. Pre ne­go što je spa­ko­vao ko­fe­re i oti­šao na no­vi rad­ni za­da­tak u Tu­nis, is­ta­kao je ka­ko pri­vred­ni rast Sr­bi­je do­bi­ja ubr­za­nje, ali da su raz­voj ma­log i sred­njeg bi­zni­sa „Ahi­lo­va pe­ta” ov­da­šnje pri­vre­de. 

Ovo je po pra­vi­lu iz­go­va­rao i sva­ki srp­ski pre­mi­jer pri do­la­sku u vla­du.

Od dve­hi­lja­di­te u eks­po­zeu sva­kog od njih raz­voj ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća de­fi­ni­san je kao pri­o­ri­te­t eko­nom­ske po­li­ti­ke. Po to­me se ni­je raz­li­ko­va­la ni pred­sed­ni­ca vla­de Ana Br­na­bić. Ona je is­ta­kla da su pred­u­zet­ni­ci ve­li­ki po­ten­ci­jal za pri­vred­ni rast i ova vla­da na­me­ra­va da ih u to­me mak­si­mal­no po­dr­ži. 

Da li je po­dr­ška dr­ža­ve ma­lom i sred­njem bi­zni­su sa­mo de­kla­ra­tiv­na i šta kon­kret­no vla­sni­ci ovih kom­pa­ni­ja mo­gu da do­bi­ju?

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva pri­vre­de, vla­da je sa­mo u ovoj go­di­ni iz­dvo­ji­la 18,2 mi­li­jar­de di­na­ra za početnike u biznisu. Od to­ga je čak 7,6 mi­li­jar­di bes­po­vrat­nih sred­sta­va, dok je vi­še od 500 mi­li­o­na evra po­volj­nih kre­di­ta.

Sa­mo u to­ku pro­šle go­di­ne, ko­ja je pro­gla­še­na „Go­di­nom pred­u­zet­ni­štva”, 7.850 pri­vred­ni­ka po­dr­ža­no je sa 10,5 mi­li­jar­di di­na­ra, po­da­ci su Mi­ni­star­stva pri­vre­de. Do­dat­no, 377 pri­vred­ni­ka do­bi­lo je 548 mi­li­o­na di­na­ra za na­bav­ku opre­me, a 160 po­čet­ni­ka u po­slo­va­nju do­bi­lo je kre­dit­nu po­dr­šku. 

Mla­di pred­u­zet­ni­ci, ko­ji po­či­nju pri­vat­ni bi­znis kao naj­ve­ću pre­pre­ku na­vo­de ad­mi­ni­stra­tiv­ne pro­ce­du­re i ne­do­sta­tak po­volj­nog ka­pi­ta­la. Dr­ža­va je, uz part­ner­stvo sa Pri­vred­nom ko­mo­rom Sr­bi­je po­kre­nu­la raz­li­či­te pro­gra­me fi­nan­sij­ske po­dr­ške, a po­seb­no za star­tap kom­pa­ni­je. U 2016. sklo­plje­no je 116 ugo­vo­ra za za­po­či­nja­nje sop­stve­nog po­sla. U okvi­ru tog pro­gra­ma mi­ni­mal­ni iz­nos bes­po­vrat­nog nov­ca bio je 300.000 di­na­ra, a mak­si­ma­lan mi­li­on di­na­ra, što je 50 od­sto od ukup­ne in­ve­sti­ci­je.

Mi­lan Kne­že­vić, vla­snik kon­fek­ci­je „Mo­dus”, ka­že da je je­dan od pro­ble­ma i to što je na­še tr­ži­šte plit­ko. 

– U Ne­mač­koj po­čet­ni­ci u po­slu ima­ju tr­ži­šte ko­je mo­že da po­vu­če ma­li bi­znis. Dr­ža­va bi po­seb­no pa­žlji­vo tre­ba­lo da kro­ji pri­vred­ni am­bi­jent za po­čet­ni­ke, jer ti lju­di svo­jom lič­nom imo­vi­nom ga­ran­tu­ju za svoj bi­znis – ka­že Kne­že­vić. 

Ka­ko to za­i­sta iz­gle­da u Ne­mač­koj za „Po­li­ti­ku” go­vo­ri Oli­ver Šve­bel, di­rek­tor Agen­ci­je za eko­nom­ski raz­voj Frank­fur­ta. Is­ti­če da po­čet­ni­ci u bi­zni­su do­bi­ja­ju bes­pla­tan pro­stor, mar­ke­ting i po­čet­ni ka­pi­tal. Frank­furt ima ka­su za po­čet­ni­ke u bi­zni­su i sva­ko­me sle­du­je od 5.000 do 50.000 evra. Uko­li­ko ne­ko že­li 100.000 evra mo­ra da po­lo­ži i ga­ran­ci­ju, jer je su­šti­na ne­mač­ke eko­no­mi­je u so­li­dar­no­sti, re­zi­mi­ra Šve­bel. Ve­li­ka pred­u­ze­ća pla­ća­ju čak jed­nu vr­stu po­re­za da bi na taj na­čin po­ma­ga­la ma­la. Sa­mo grad Frank­furt po tom osno­vu od 70.000 kom­pa­ni­ja ube­re 1,8 mi­li­jar­di evra go­di­šnje i pre­u­sme­ri ih kao po­dr­šku ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma.

 – Sko­ro 90 od­sto fir­mi, ko­je za­poč­nu bi­znis i pre­ži­vi. Pro­šle go­di­ne je osno­va­no 7.200 star­tap kom­pa­ni­ja iz naj­ra­zli­či­ti­jih obla­sti. Jed­nom go­di­šnje bi­ra­mo naj­bo­lju. Po­bed­nik do­bi­ja 13.000 evra, dru­gi 10.000, a tre­ći 7.000 evra – ka­že Šve­bel. 

Sa­mo u po­kra­ji­ni He­sen po­slu­je 283.000 ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća sa ukup­nim pro­me­tom od 160 mi­li­jar­di evra. 

Raz­voj­na agen­ci­ja Ir­ske, sa dru­ge stra­ne, svo­ju po­dr­šku usme­ra­va ka iz­vo­zno ori­jen­ti­sa­nom bi­zni­su. Ova dr­žav­na agen­ci­ja ras­po­la­že fon­dom od oko 60 mi­li­o­na evra. U za­vi­sno­sti od to­ga o ka­kvim pro­jek­ti­ma je reč, kom­pa­ni­je mo­gu da do­bi­ju od 50.000 pa do čak pet mi­li­o­na evra. Isti­na, do­na­ci­ju od dva do pet mi­li­o­na evra mo­gu da do­bi­ju mul­ti­na­ci­o­nal­ne i mul­ti­re­gi­o­nal­ne kom­pa­ni­je, ali i ma­la lo­kal­na pred­u­ze­ća mo­gu da do­bi­ju zna­čaj­nu nov­ča­nu po­dr­šku ko­ja se kre­će od 50.000 do 250.000 evra. 

Komеntari4
e30b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
To jeste kljucni problem srpske ekonomije, ali kao u prici o carevom novom odelu, to treba da stranac saopsti. Vlada se obavezala na reformu javnog sektora, za otpremnine se u budzetu planiraju sredstva, ali malo ko iz javnog sektora, gde se malo radi i dobro zaradjuje, nije spreman da otpocne sopstveni biznis. Podsticaji za mala i srednja preduzeca su mali, a za strane ulagace su visestruko veci. Na taj nacin prodajemo jeftino radnu snagu, mali privatnici gase biznis ili beze u sivu zonu, a mladi skolovani odlaze u inostranstvo. Kako izgleda podsticanje domacih lica osetio sam na svojoj kozi kada sam regisrovao poljprivredno gazdinstvo i prijavio ga u sistem PDV. Obecani podsticaji za stocarsku proizvodnju se ne isplacuju i po godinu dana, povracaj PDV-a traje isto toliko, a obaveze po istom osnovu dospevaju odmah uz pretnju prinudne naplate. Vrhunac osionosti poreznika je pokusaj da se naplati PIO doprinos za poljoprivrednike, iako placate po drugom osnovu i bez obzira na zakon.
Ljupca65
A politiccari posle nemogu da gule drzavu stacemo onda
Milisav
Gazda je rasprodao dedovinu stranim korporacijama za sitan novac, uz katastrofalne uslove za Srbiju. Sada oni koji zaradjuju po 300 eur mesecno u njegovim 'investicijama', treba da zapocnu svoj privatni biznis? Kako? Da prestanu da jedu?!
Aleksandar
Niko nije rekao da je jednostavno. Privatni biznis je kocka, a gde se coveka kladi na samog sebe i na svoju poslovnu ideju. Ne moze svako da bude privatnik, jer ne zeli svako da rizikuje, da se stresira, da ugrozi svoju imovinu, tj nasledstvo koje treba deci da ostavi. Moj otac je svoj privatni posao zapoceo tako sto je prodao sve sto je imao od njiva i poljoprivredne mehanizacije i ulozio u posao. Zbog te odluke rodjena majka nije govorila sa njim godinu dana. Rizikovao je, ali njemu se isplatilo. Mnogima nije. U sustini - vrzino kolo: treba vam privatnik da privredjuje i zaposli ljude, koji rizikuje sve sto ima, sa jedne strane, i relativno pristojna plata od koje taj isti privatnik moze da zivi, u slucaju da posao propadne. Posto su plate nikakve, rizik je veoma visok za vecinu ljudi, i radije biraju drzavi posao i sigurnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja