nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:59

Internet ne može da bude apoteka

Kazna za registrovana preduzeća koja trguju lekovima preko portala kreće se od 100.000 do 300.000 dinara
Autor: Jelena Popadićsreda, 04.10.2017. u 22:00
Oнлајн апотеке не покрећу власници регистрованих апотека и фармацеути, већ углавном особе које немају везе са овим послом (Фото Пиксабеј)

Kupovina leka preko interneta može imati pogubne posledice, a u toku ove godine na adresu Ministarstva zdravlja stiglo je samo pet prijava protiv osoba koje su se bavile onlajn prodajom lekova. Sve prijave prosleđene su Ministarstvu unutrašnjih poslova, tačnije Odeljenju za visokotehnološki kriminal, koje ima zadatak da otkrije pokretače sajtova i da ih procesuira pred nadležnim sudom.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, osobe koje su pokrenule sajtove za onlajn trgovinu lekovima nemaju dozvolu za promet ovom robom. Podrazumeva se da skrivaju i adresu sa koje posluju, tako da je uključivanje MUP-a neophodno.

– Takvi slučajevi se službenim dopisom prijavljuju MUP-u, čiji su stručnjaci obučeni za takvu vrstu aktivnosti i otkrivanje mesta sa kojeg se vrši prodaja. Moramo da napomenemo da se na internetu najčešće prodaju neregistrovani lekovi i medicinska sredstva, za koje ne postoje dokazi o poreklu i kvalitetu– objašnjavaju stručni saradnici Ministarstva zdravlja.

Na onlajn tržištu prodaju se i lažni preparati, kao i švercovani lekovi koji nisu čuvani na odgovarajući način, pa se njihova lekovita svojstva gube, a dolazi i do kontaminacije.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, do sada nije utvrđeno da lekove preko interneta prodaju preduzeća koja imaju dozvolu za promet ovom vrstom robe. To znači da onlajn apoteke ne pokreću vlasnici registrovanih apoteka ili farmaceuti, već uglavnom osobe koje nemaju veze sa ovim poslom.

Kazna za registrovana preduzeća koja trguju lekovima preko interneta kreće se od 100.000 do 300.000 dinara, a farmaceuti koji su uhvaćeni u ovom prekršaju biće kažnjeni iznosom od 30.000 do 50.000 dinara.

– U slučaju da se konstatuje da lekove prodaje određeno preduzeće, donosi se mera zabrane obavljanja takve vrste prometa, a protiv pravnog i odgovornog lica podnosi se prijava za privredni prestup. Protiv zdravstvenog radnika podnosi se prekršajna prijava – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja, uz napomenu da tržište lekova nadziru nadležni inspektori za lekove i medicinska sredstva.

Oni objašnjavaju da ovi inspektori, na poziv kolega iz MUP-a, vrše uvid u oduzete lekove koji se mogu kupiti u virtuelnim apotekama. Tužilaštvo, po prijavi policije, pred nadležnim sudom pokreće kazneni postupak protiv lica kod koga su lekovi zatečeni.

U Ministarstvo zdravlja, kako kažu u ovoj ustanovi, svake godine stiže od četiri do osam prijava protiv osoba koje prodaju lekove i medicinska sredstva na internetu.

Reč je o gotovo zanemarljivom broju prijava, jer postoje desetine portala i fejsbuk stranica čiji pokretači nude ovu vrstu robe, ali većina građana izbegava da prijavi negativna iskustva. Najčešće i sami građani znaju da nemaju nikakva prava jer su, zarad minimalne uštede, pazarili u sivoj zoni.

– Nismo nadležni za ove vrste prijava, tako da ih ne beležimo, ali dobijamo mnogo telefonskih poziva građana koji se žale na sumnjiv kvalitet medicinskih sredstava, lekova ili raznih suplemenata. Žale se i na razne kvazimedicinske uređaje za koje prodavci tvrde da leče gotovo sva oboljenja – ističe Goran Papović, direktor Nacionalne organizacije potrošača.

Mali broj prijava u vezi je i sa sve češćim skrivanjem identiteta pošiljaoca određene robe.

– Građani su nam se nedavno požalili da je kao pošiljalac određene narudžbine naveden Miki Maus. Reč je propustu službenika brze pošte. Oni sigurno znaju kome, nakon isporuke pošiljke, moraju da proslede novac. To ne može biti Miki Maus. Na ovaj način gubi se bilo kakva šansa da građanin povrati novac ukoliko je nezadovoljan ili da prijavi osobu koja ga je prevarila – upozorava Papović, čija organizacija godinama apeluje da se onlajn kupovina obavlja isključivo od registrovanih preduzeća.

 

Falsifikati najisplativiji

Ministarstvo zdravlja, MUP Srbije i Uprava carine deo su međunarodne operacije „Pangea”, koja se sprovodi svake godine i koja je usmerena na borbu protiv falsifikovanih proizvoda i sličnih krivičnih dela, otkrivanjem nelegalnih sajtova preko kojih se vrši prodaja. Tokom ovih godina zaplenjena je velika količina lekova, internet stranice širom sveta su ugašene, a više od 500 osoba je bilo predmet istrage. Zaplenjena je roba vrednosti nekoliko desetina miliona evra. Inače, prodaja falsifikovanih lekova je 25 puta isplativija od trgovine heroinom, a pet puta od trgovine cigaretama.


Komentari0
f229a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja