subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:00

Deset „giganata” godišnje pojedu do tri milijarde dinara

Neprivatizovana preduzeća opstaju zahvaljujući budžetskom novcu i kreditima Fonda za razvoj. – Mnoga od njih ne plaćaju račune za struju i gas
Autor: A. Teleskovićsreda, 04.10.2017. u 22:00
РТБ Бор послује позитивно, али довођење стратешког партнера не треба одлагати (Фото Танјуг/Н. Милошевић)

Deset neprivatizovanih preduzeća godišnje državnu kasu košta do tri milijarde dinara, pokazuje najnovija analiza Fiskalnog saveta. To su: „Simpo”, „Galenika”, PKB, „Ikarbus”, „Jumko”, „Trajal”, FAP, „Ikarbus”, RTB „Bor” i „Petrohemija”. Neka od njih opstaju isključivo zahvaljujući budžetskom novcu i kreditima Fonda za razvoj. Kako je pre nekoliko dana istakao Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, ove firme koriste  Fond za razvoj, samo kao protočni bojler putem koga vlada sipa novac u neprivatizovana preduzeća. Na ovaj način godišnje se ovim preduzećima da između dve i tri milijarde dinara.

Vrlo često ove firme posluju i na račun drugih državnih kompanija.

Tako „Galenika”, kojoj država ponovo pokušava da nađe vlasnika, godinama nije plaćala gas. Samo u 2016. godini neplaćeni računi „Srbijagasu” iznosili su više od 400 miliona dinara. Time je ukupan dug ove kompanije prema „Srbijagasu” dostigao četiri milijarde dinara.

„Ukoliko možda ’Galenika’ ne bude privatizovana, stečaj ostaje kao jedina opcija”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

U ovom dokumentu naveden je i primer PKB-a, koji iščekuje novi model privatizacije i takođe ne plaća račune za struju. Samo u prvih sedam meseci ove godine ovaj poljoprivredni kombinat EPS-u nije platio 60 miliona dinara. Ukupan dug PKB-a prema ovoj firmi time je dostigao 400 miliona dinara. Od Fonda za razvoj ovo preduzeće je u poslednje dve godine dobilo po 150 miliona dinara.

Vranjski „Simpo” već nekoliko godina dobija veliki novac iz Fonda za razvoj, ali i dalje posluje sa gubitkom. Prema računici Fiskalnog saveta po tom osnovu ova kompanija dobila je oko 900 miliona dinara. Istovremeno, za dve godine poslovanja „Simpo” je napravio dug od oko milijardu dinara.

„Godinama se najavljuje privatizacija, a u međuvremenu

preduzeće nereformisano opstaje kao holding koji je sastavljen od matičnog preduzeće i još 17 zavisnih kompanija, u kome gotovo svi delovi beleže gubitak u poslovanju”, piše u izveštaju saveta.

Još jedna kompanija iz Vranja na spisku je EPS-ovih dužnika. Reč je o „Jumku” koji je samo u toku ove godine napravio dug za struju veći od 60 miliona dinara.

I kompanija „Ikarbus” je i 2016. godinu završila sa gubitkom. Ukoliko se ostvare nagoveštaji da kineski investitor privatizuje preduzeće, to bi bilo jedino održivo

rešenje za ovo preduzeće, navodi se u analizi. Kada je reč o „Lasti”, pozitivno je to što je ova kompanija potpisala desetogodišnji ugovor za prigradski prevoz s Gradom

Beogradom. Ovo preduzeće je jedan od prevoznika u ovom poslu koji vredi 230 miliona evra.

Dva velika preduzeća RTB „Bor i „Petrohemija” beleže pozitivne tekuće rezultate, ali pronalaženje strateškog partnera ne sme da se odlaže, dodaje se. Profitabilno poslovanje omogućilo im je kretanje cena sirovina na međunarodnom tržištu, ali to ne znači da ove dve kompanije mogu da opstanu u pozitivnoj zoni poslovanja bez restrukturiranja i velikih investicija.

RTB „Bor” ove godine ima bolje rezultate poslovanja zahvaljujući povećanju cene bakra i većoj proizvodnji. Cena ove sirovine kontinuirano raste od oktobra 2016. godine kada je iznosila oko 4.700 dolara. Sredinom septembra dostigla je 6.800 dolara. Uz to, na uspešnije poslovanje utiče i to što će količine proizvedenog bakra u 2017. biti veće nego u prethodnim godinama, jer nova topionica praktično tek sada radi punim kapacitetom, piše u ovoj analizi.

„Rast cene i proizvedenih količina bakra povećaće poslovne prihode RTB ’Bora’ 20 do 30 odsto u odnosu na 2016, što bi omogućilo ostvarivanje poslovnog dobitka od oko sedam milijardi dinara”, procena je Fiskalnog saveta.

U analizi je, ipak, napomenuto, da rast cena bakra

kratkoročno smanjuje finansijske pritiske na preduzeće i budžet, ali se time ne umanjuje nužnost reformisanja i privatizacije preduzeća.

„Ne treba gubiti iz vida česte, burne i nepredvidive promene cene ovog berzanskog proizvoda, pa i mogućnost da se ponovo preokrene trend cene bakra. To bi RTB ’Bor’ ponovo vratilo u zonu gubitka”, navodi se.

Potrebne investicije u RTB „Boru” mere se stotinama miliona evra, smatraju autori ove analize. Oni upozoravaju da nisu sprovedene ni najosnovnije predviđene kratkoročne mere, kao što je smanjenje broja zaposlenih ili promena menadžmenta.

„Petrohemija” i u 2017. posluje pozitivno i redovno izmiruje obaveze prema „Srbijagasu”, zahvaljujući niskoj ceni energenata. Ali ovi trendovi mogu da se preokrenu. Prema relevantnim procenama već krajem sledeće godine kada bi pretio rizik da „Petrohemija” ponovo počne da posluje s gubitkom, upozoravaju u Fiskalnom savetu.


Komentari22
d264e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan.R.Tošić
Ne koštaju ta preduzeća državnu vlast ništa, koštaju građane koji pune Budžet, za plate i benificije političke vlasti,koja je zaustavila proces privatizacije,i nema pojma kako da pokrene ekonomski razvoj Srbije osim sa privlačenjem Investitora o trošku građana Srbije a sve radi održavanja socijalnog mira i njihovog ličnog interesa, ostanka na vlasti sa demagoškom ekonomskom pričom o rastu BDP. 150.000 privrednih subjekata i preduzetnika u Srbiji su u blokadi računa od 1 godine do 5 godina,i nisu u stečaju.Sramota,nikada SPS i SNS neće sići sa vlasti mirnim putem,oni ne priznaju ni 5 oktobar,i tu smatraju da su pokradeni,i da su nasilno smenjeni sa vlasti..Znači nema nam spasa,ali nikada nećemo propasti,jer naš radnik radi za min.cenu rada po satu za 1 evro i 8 centi i trpi, to je naša snaga, Šta će nama 8 evra po satu, minimalna dnevnica za Nemačkog radnika ,pa da se još ne daj bože i bunimo. Svi ćutite ! i penzineri,i radnici i studenti i poljoprivrednici i nezaposleni,i tpite !
Trifun
@neko tamo Posao moderne drzave nije da postavlja rukovodstva u preduzecima(osim u spec.slucajevima kao sto je namenska ind.ili javna preduzeca od posebnog znacaja )..Taj manir drzave je vezan za ranije drzavno uredjenje(socijalizam,samoupravljanje i sl.).Mesanje drzave,izmedju ostalog,dovelo do propasti ovih preduzeca:Posle 5.oktobra,krenulo se sa "kriznim stabovima",smenjen je,neselektivno, sav menadzment i dovedeni partijski(DOS-ovi) "strucnjaci"(samozvani experti) Preduzeca,koja su pozitivmo poslovala(u uslovima sankcija,inflacije,ratova)postaju gubitasi,gube trku sa konkurencijom jer se ne ulaze u nove tehnologije,razvoj i sl.Posebna prica je "pljackaska privatizacija" i namerno unistavanje da se preduzeca prodaju "budzasto".Negativna selekcija,od drzave postavljenih kadrova i pljacka su UZROK propasti.Od nekadasnjih giganata ostase ruine.Za njihovo ozivljavanje potreban je svez kapital,nove tehnologije i kvalitetan menadzment.Gde ga naci?Kod dom. tajkuna koji su nas opljackali?
neko tamo
Svaka fabrika "gigant" ima svoje razloge zasto nije rentabilna. Medjutim tesko je verovati da je rec o "losim" fabrikama jer ako je suditi po nedavnim prodajama Kinezima, kada se prodaju onda prorade. Znaci radi se o nekompetentnosti drzavom postavljenog rukovodstva da reformise fabrike i urade ono sto mora. Recimo, zasto je simpo, fabrika namestaja gubitas? Zato sto proizvodni program ne moze kvalitetom i estetikom da se poredi sa inostranom robom. Ali zasto kada se namestaj pravi od drveta i platna? Nikakva visoka tehnologija. Zato sto su estetski ciljevi koji sebi fabrika postavi niski, sirotinjski. Nema to luksuznog namestaja koji zahtreva dobrog strucnog majstora i koji se lakse proda od jevtinog kockasto-coskastog namestaja. Ili recimo zasto se Ikarbus ne sastavi sa IMT u jednu fabriku za traktore i autobuse? Time bi se mogli deliti troskovi aq verovatno i procesi. Drzava previse lako odustaje od borbe da ozivi ove gigante i trci da ih se otarasi.
Aна
Држава једнако политичари, није препознала потребу да реформише фабрике али је учинила све штo треба из перспективе појединаца и интересних група који управљају процесом приватизације и све што је потребно за стране купаце:Преко својих кадрова гурнула је клипове у точкове :развоја фабрика ,исисала капитал у партијске касе ,створила губиташе који су терет за државу и спустила максимално цене за странце.
Preporučujem 10
Petar
Kakva uvertira za privatizaciju svega u ovoj drzavi. Preduzece je gubitas, bolje da se privatizuje itd itd i onda dodje neka po ps-u strana kompanija i kupi to preduzece i drzava joj da nenormalne subvencije i onda to preduzece nije gubitas. Sutra malo. Kako moze to preduzece drugome da pravi pare a nama ne moze? Srbija je odavno okupirana!!!
branko
Pa baš i nisu bila profitabilne u socijalizamu, nego nije bilo konkurencije, pa su mogle da rade.Prodavale su svoje proizvode drugim državnim preduzećima i ustanovama, bez javne nabavke, bez tendera.Opet im je tu bila država koja pomogne kad treba, pa nije bilo zime.Radnika višak, plate velike, korupcija kod direktora ogromna.Ne kažem da je ovo sad bolje, ali nije ni tad bilo dobro.Opet je neko plaćao tu njihovu neefikasnost, jer u ekonomiji nema besplatnog ručka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja