sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55

Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Iako izgleda da se Nobelov komitet „vraća na pravi put”, i ova odluka čini se kao svojevrsno iznenađenje
Autor: Marina Vulićevićčetvrtak, 05.10.2017. u 13:28
Казуо Ишигуро (Фото АП)

 

Pisac istančane istočnjačke osećajnosti i britanske odmerenosti Kazuo Išiguro dobitnik je Nobelove nagrade za književnost, a Švedska akademija ukazala mu je počast rečima da njegovi romani imaju veliku emotivnu snagu, „koja otkriva ponor iza naše varljive veze sa svetom”. Laureat i Bukerove nagrade, Išiguro će sada, uz Nobelovu nagradu za književnost, dobiti devet miliona švedskih kruna. U njegovom stvaralaštvu i u romanima: „Slikar prolaznog sveta”, u onom najpopularnijem „Ostaci dana”, zatim u „Ne daj mi nikada da odem” i „Zakopani džin”, Nobelova akademija uočila je suzdržanu ekspresiju, bez obzira na to kakve događaje opisuje.

​Književnost sa velikim K
Aleksandar Šurbatović, književni kritičar i urednik „Derete”, koja je objavila većinu Išigurovih romana, za naš list kaže:– Ove godine nagrada je došla u prave ruke, zbog toga što je Kazuo Išiguro verovatno jedan od najznačajnijih pisaca današnjice. On je i jedan od najautentičnijih autora, pre svega zbog toga što je rođeni Japanac, da bi se, kao i Nabokov svojevremeno, preselio na englesko govorno područje i posle jedne knjige na japanskom počeo da piše na engleskom jeziku. Neki ga upoređuju sa Henrijem Džejmsom, iako engleski nije njegov maternji jezik. Nobelov komitet je shvatio da prošlogodišnja nagrada za književnost nije bila najsrećnije rešenje, već da je težište bilo na pukom marketingu i skretanju pažnje na samo priznanje. Ovog puta odlučili su se za književnost sa velikim „K”.

Iako izgleda da se Nobelov komitet „vraća na pravi put”, nagrađivanjem romanopisca Išigura posle prošlogodišnjeg priznanja dodeljenog kantautoru Bobu Dilanu, i ova odluka čini se kao svojevrsno iznenađenje, zbog toga što su u kladionicama veći favoriti bili Margaret Atvud, Ngugi Va Tiong, kao i „kladioničarska legenda” Haruki Murakami. Stalna sekretarka Akademije Sara Danijus uporedila je Išigura sa Džejn Ostin i Francom Kafkom, čak i sa Marselom Prustom, dok ga Aleksandar Šurbatović, urednik u izdavačkoj kući „Dereta” (koja je objavila većinu romana upravo nagrađenog pisca), poredi sa Henrijem Džejmsom.

„Reč je o piscu velikog integriteta. On ne skreće pogled, razvio je sopstveni univerzum”, kazala je Sara Danijus, izdvajajući „Zakopanog džina” kao svoj omiljeni Išigurov roman, dok je „Ostatke dana” nazvala istinskim remek-delom. „Išiguro teži tome da spozna prošlost, ali ne u prustovskom smislu, on je ne iskupljuje, već istražuje ono što je moralo da bude zaboravljeno kako bi pojedinci ili čitava društva mogli da opstanu”, primetila je Sara Danijus, izrazivši nadu da je ovogodišnji izbor usrećio svet, za razliku od prošlogodišnje larme.

„Nije moje da sudim. Smatramo da smo upravo izabrali briljantnog pisca”, kazala je.

Kazuo Išiguro je britanski pisac japanskog porekla, poreklom je iz samurajske porodice, a rođen je u Nagasakiju 1954. godine. Nije imao ni šest godina kad je napustio Japan, kada ga je očeva profesija okeanologa odvela u Veliku Britaniju, gde se i formirao kao pisac, posle studija engleske književnosti i filozofije. U Japan se vratio tek posle skoro trideset godina, a u međuvremenu je putovao Amerikom i Kanadom, slušao Dilana i Koena, zanosio se hipi pokretom. Inače, Išiguro je, uz saksofonistu Džima Tomlinsona, koautor nekoliko kompozicija džez pevačice Stejsi Kent.

Svaka knjiga Kazua Išigura je drugačija. O kosmopolitskom Šangaju iz tridesetih godina 20. veka pisao je u romanu „Kada smo bili siročići”. U futurističkom delu „Ne daj mi nikada da odem” („Plato”) postavio je pitanje o tome šta znači biti ljudsko biće, šta je duša, gradeći zbivanja oko naizgled običnih mladih ljudi u internatu. Slika se produbljuje kada saznajemo da je reč o klonovima ljudi, koji žive samo da bi zamenili svoje originale, ali koji takođe imaju želju za ljubavlju i pripadnošću. U kontroverznom romanu „Neutešni”, kafkijanske atmosfere, Išiguro je posegnuo za logikom sna i sećanja, diktatom podsvesti.

U Nobelovoj akademiji pomenuta Išigurova osećajnost u stvari je vrednosna kategorija njegove proze, koja odvaja ideje i stavove opstale po istinitosti od onih opovrgnutih u vremenu. Jezik njegovih romana je engleski, a ne dajući prednost ni britanskoj ni japanskoj kulturi, rekao je: „Ljudi ne mogu da budu dve trećine jedne nacionalnosti, a u ostatku neke druge. Temperament, ličnost ili izgled ne mogu tek tako da se podele. Pre će biti da sve to zajedno ispada duhovita homogena mešavina. Tako nešto biće sve više uobičajeno u budućnosti – preovladavaće ljudi mešovitog kulturnog i rasnog porekla.”

 Reč je o piscu velikog integriteta. On ne skreće pogled, razvio je sopstveni univerzum 

Svoje prve pripovetke i roman „Nejasna slika bregova” (iz 1982. godine, o ženi koja se posle samoubistva ćerke iz prvog braka seća njenog rođenja u Nagasakiju, dok se grad oporavlja od katastrofalnog bombardovanja), kao i delo „Slikar prolaznog sveta”, posvetio je Japanu iz vremena Drugog svetskog rata, jer mu je, kako je jednom izjavio, ovaj period privlačan upravo zbog tog ideološkog testa.

„Kad ostarim i kad se budem osvrnuo na svoj život pa vidim da sam ga posvetio nastojanju da uhvatim jedinstvenu lepotu tog sveta, verujem da ću biti sasvim zadovoljan”, reči su lika učitelja u romanu „Slikar prolaznog sveta”. Ovaj stav  pojačan je još jednom primedbom koja govori u prilog veze između etičkog i estetskog principa u Išigurovoj prozi: „Teško je proceniti lepotu jednog sveta ukoliko čovek sumnja u njenu valjanost.” Slikar Ono preispituje svoje mladalačke ideje, formirane uoči i u toku Drugog svetskog rata, zalaganje za militantni režim koji je mnoge oterao u smrt, i zaključuje da je bio na pogrešnom putu, da njegova ideja nije izdržala probu vremena. Iako je u mladosti smatrao da u svom stvaralaštvu mora da ovekoveči ideju progresa, tradicije i čvrstine, ne želeći da podržava dekadentne i „zavodljive stvari koje iščezavaju s jutarnjim svetlom”, u starosti skuplja hrabrost da sebi prizna da je lepota upravo u onom trenutku na izmaku, čak i u činjenici da će stare, prelepe, kuće zameniti novi stanovi, a umetničke kvartove svet poslovnih ljudi.

Majstor u građenju karaktera i u nepretencioznom nagoveštaju njihove skrivene emotivnosti, Išiguro ističe da za njega nije toliko važno žaljenje zbog nečega što je čovek učinio, već način na koji ličnosti izlaze s tim na kraj, posežući za iskrenošću, ali i za samoobmanom, da bi u poziciji sećanja sačuvali samopoštovanje.

Kao poštovalac detektivskog romana, kao i „punokrvne” literature pisaca kao što su Dostojevski, Džejn Ostin, Šarlot Bronte, Džordž Eliot, Dikens, ali i sokratovske majeutičke veštine porađanja istine, Išiguro je vrlo slikovito primetio: „Sviđa mi se situacija u kojoj Sokrat nailazi na momka koji misli da sve zna, i onda ga uveri upravo u suprotno. To može da deluje destruktivno, ali važno je saznanje o tome da su ideje neuhvatljive. Ponekad ljudi zasnuju čitav svoj život na uverenjima koja se napokon pokažu kao pogrešna. Moje prve knjige govore o tome, o ljudima koji misle da sve znaju, a onda u sebi pronađu Sokrata i otkriju da je potraga teška i da nikad ne prestaje.”

U središtu trećeg Išigurovog romana „Ostaci dana” (1989), po kojem je snimljen sjajni film sa Entoni Hopkinsom i Emom Tompson, nalazi se ostareli batler Stivens, koji se seća nekadašnjeg „sjaja” Darlington hola, kuće koja je bila čitav njegov svet u doba Drugog svetskog rata. Bilo je to i mesto susreta domaćina lorda Darlingtona sa vodećim političarima tadašnje Evrope, a kasnije i sa nacistima. Slepa poslušnost gospodaru i nemogućnost da ideološki vrednuje postupke lorda Darlingtona, kao i batlerova nesposobnost da se prepusti emocijama i pokaže ljubav gospođici Kenton, pokazuju njegovu gotovo samurajsku tvrdu prirodu, ali i poslovičnu britansku hladnoću. Upravo je Išiguro ovog svog junaka uporedio sa „cerebralnim” likom Šerloka Holmsa, koji se nikad ne prepušta emocijama.

Roman „Zakopani džin” nastao je posle višegodišnje piščeve pauze, pod uticajem Tolkinove fantastične proze, a jednostavnim jezikom bajke govori o načinima na koje zaboravljaju pojedinci i kolektivi. Družina koja se probija kroz izmaglicu zaborava bori se protiv kletve zlog zmaja.


Komentari7
b3441
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dejan sakovic
Isiguro je sjajan pisac,prosto je neverovatno sta ljudi komentarisu.Da li je podrzao bombardovanje,da li je Anglosaksonac,mozda bi pink vlasnik bio kandidat za Nobela?
Bane
Opet Nobelova nagrada anglosaksoncima.
Сава
Да ли је истина да је овај "писац" подржавао НАТО агресију на Србију 1999? Зашто се о томе ћути?
Nebojsa Joveljic
@ Sava. Ako je je Išigurova književnost "sa velikim K" to ne znači da je i ovaj pisac čovjek "sa velikim K", tako da lako može biti da je kao i hiljade drugih pisaca iz neznanja ili kukavičluka podržao zločinačku agresiju Nato pakta na Srbiju. Jedno je sigurno, da je otvoreno bio protivnik te vojne intervencije danas se vjerovatno ne bi kitio Nobelovom nagradom. Ipak on nije Harold Pinter, da mu se to oprosti.
Preporučujem 11
Орах
@Milivoje Radaković Харолд Пинтер, на пример, један од најбитнијих британских писаца ХХ века, добитник Нобелове награде за 2005. годину.
Preporučujem 26
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja