Uoči početka svake grejne sezone, osim brige da li će toplane dobro grejati, većina onih koji su priključeni na daljinski sistem sve više brine da im u stanu ne popucaju radijatori. Ne samo zbog činjenice da će im napraviti štetu, već i zato što je teško utvrditi ko je odgovoran za ovaj propust. Toplana, investitor, ili domaćin koji je, renovirajući stan, svojevoljno promenio mesto instalacija, a da za to prethodno nije dobio dozvolu.
Iako radijatori ne pucaju često, kako tvrde u toplanama, čitalac iz Zemuna javio se redakciji, požalivši se da mu se prošle zime upravo to dogodilo i da strahuje da mu se ova nezgoda ne ponovi. Kaže da troškove štete nije uspeo da naplati, jer ne može da se utvrdi ko je odgovoran za pucanje radijatora i štetu, a potopljen je ne samo njegov, već i komšijski stan. Tvrdi da ranije nije imao problema s grejanjem, osim što je pre 10 godina stare gusane radijatore zamenio novim aluminijumskim, zbog čega sumnja da je razlog PH vrednost vode koja ne odgovara ovoj vrsti grejnih tela.
Upitani šta može biti razlog pucanja radijatora i ko je kriv kada do toga dođe, u JPK „Beogradske elektrane” za „Politiku” odgovaraju da ima više razloga. Može se dogoditi da je radijator dotrajao, i u tom slučaju odgovornost za pucanje snosi vlasnik. Kao uzrok se navodi i nedozvoljeni pritisak u kućnoj grejnoj instalaciji, za šta odgovornost snose elektrane.
Nedozvoljeni pritisak, dodaju, u kućnoj grejnoj instalaciji ne može se pojaviti u slučaju instalacija sa indirektnim načinom napajanja, odnosno ako se u njihovom sastavu nalazi izmenjivač toplote. Jedino grejno područje na kome to može da se dogodi jeste toplana Novi Beograd, koja ima direktan sistem napajanja.
Za neusklađenost materijala od koga su napravljeni aluminijumski radijatori sa hemijskim sastavom vode, ukoliko je razlog curenja na grejnim telima ugradnja neodgovarajućeg radijatora, odgovornost snosi investitor ili fizičko lice – vlasnik stana ili poslovnog prostora. Dešava se da stanari, bez saglasnosti „Beogradskih elektrana” i ne poštujući projektnu dokumentaciju, obavljaju prepravke na unutrašnjim instalacijama. U takvim slučajevima elektrane na mogu da obezbede naknadu štete nastale prilikom curenja iz unutrašnjih instalacija. Kad je reč o kvalitetu vode, on je jasno definisan pravilima o radu distributivnog sistema.
U okviru ovih pravila, koja je usvojila Skupština grada (tehnički uslovi za mašinsko projektovanje unutrašnjih instalacija), definisano je da se radijatori izrađeni od aluminijuma mogu koristiti samo ako imaju odgovarajući atest proizvođača kojim se garantuje njihova otpornost na koroziju pri određenoj PH vrednosti vode. Ukoliko je razlog curenja na grejnim telima ugradnja neadekvatnog radijatora, odgovornost snosi investitor ili fizičko lice, vlasnik stana ili poslovnog prostora koji je ugradio grejno telo neodgovarajućih karakteristika.
Napominju da investitor ima obavezu da ugradi unutrašnje instalacije u objektu koji se priključuje na distributivni sistem „Beogradskih elektrana” u skladu sa projektnom dokumentacijom usklađenom sa tehničkim uslovima za priključenje.
Vladimir Janković, bivši radnik preduzeća „Janko Lisjak”, koji je uveo radijatore u više od 200 zgrada, kaže da je glavni uzrok pucanja radijatora upravo to što PH vrednost vode ne odgovara svakom radijatoru, pogotovo ne aluminijumskim, koji se poslednjih godina ugrađuju. U „Službenom glasniku” od 23. juna 2014. stoji da propisana PH vrednost vode može da ide od 8,5 do 10, što je u suprotnosti s praksom, jer taj kvalitet ne odgovara radijatorima koji jedini mogu da se kupe na tržištu.
