ponedeljak, 20.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:56
Formule življenja

Neodlučnost

Što je važnija odluka koju treba doneti, to se više ljudi suočava sa problemom odlučivanja, a glavni razlog je u izbegavanju odgovornosti
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 09.10.2017. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Šta ćete raditi večeras? Šta ćete večerati? Ova pitanja su primeri nekih od brojnih odluka koje donosimo tokom dana, često da toga nismo ni svesni. Mnoge od njih nisu naročito važne, ali povremeno se suočavamo sa životnim situacijama u kojima treba da donesemo neku važnu odluku. Što je važnija odluka koju treba doneti, to se više ljudi suočava sa problemom odlučivanja – neodlučnošću.

Ono što ljude sprečava da donesu odluku jeste to što nisu sigurni koja je od mogućnosti koje su im na raspolaganju bolja, tako da se plaše da će pogrešiti, da će pogrešno izabrati. Problem neodlučnosti se ne pojavljuje kada ljudi biraju između očigledno dobre i očigledno loše mogućnosti, već onda kada im se obe mogućnosti čine dobrim ili im se obe čine lošim. Tada imaju teškoća da odrede koja je bolja, odnosno koja je manje loša.

Psihološke igre prebacivanja

Kada neko odlučuje o nečemu, on je odgovoran za posledice svoje odluke. Ukoliko je dobro odlučio, tada je zaslužan, a ukoliko je pogrešio, tada je kriv za nastale negativne posledice. Izbegavanje odgovornosti, to jest mogućnosti da će biti napravljena greška u odlučivanju, da će biti kriv jeste glavni razlog za neodlučnost.

Problem je što u situaciji kada mora da donese neku odluku osoba ne može izbeći odgovornost: ili je odgovorna za odluku koju je donela ili je odgovorna što nije donela nikakvu odluku. Ako je odlučila da neće donositi odluku, ona je odgovorna za posledice nedonošenja odluke.

Upravo zbog straha od preuzimanja odgovornosti neodlučni igraju različite psihološke igre kako bi odgovornost za odlučivanje „prebacili” na nekog drugog. Na primer, savetuju se sa drugima, postupe po savetu, pa ako bude pogrešno, optuže druge da su im dali pogrešni savet, da su ih „ubedili” da donesu pogrešnu odluku. Osoba koja želi da ode iz emotivne veze, ali se koleba, može početi da se ponaša iritirajuće, tako da na kraju njen partner bude taj koji donosi odluku da vezu treba okončati.

Mnogi svoje odlučivanje prepuštaju svojim osećanjima. Oni kažu da je dobra odluka ona sa kojom se osećaju dobro. To znači da su odlučivanje prepustili svojoj intuiciji. Kako je intuicija proces obrade informacija koga ljudi nisu svesni, već su svesni samo njegovog rezultata, to znači da su odlučivanje prepustili svom nesvesnom. Tu postoje dva problema. Prvi je što i nesvesno greši, pa je intuicija takođe pogrešna. Drugi je što je teško doći do dobrog osećanja kada se bira između dve dobre ili između dve loše mogućnosti.

Kada se bira između dve loše ili dve dobre mogućnosti, ili kada je izbor još kompleksniji, tada su u prednosti oni kod kojih je proces odlučivanja svestan. Kako uvek ocenjujemo da li je nešto dobro ili loše na osnovu nekih kriterijuma, tako moraju postojati kriterijumi na osnovu kojih ocenjujemo da li je nešto dobra ili loša odluka. Kada neko postavi nekoliko jasnih kriterijuma, on može analitično sagledati izbore koje ima. Ako neko kupuje stan, na primer, on treba prvo da definiše kriterijume koji su mu važni, a koje budući stan treba da zadovolji. Tek tada on treba da na osnovu tih kriterijuma proceni stanove koji mu se nude i da se odluči za onaj koji ih najviše zadovoljava.

Veština odlučivanja se uči

Ovo svesno upravljanje procesom odlučivanja se nekada naziva veštinom odlučivanja. To je veština koja se može naučiti i uvežbavati.

Nekada ljudi kažu da je dobra odluka ona koja je kasnije dovela do pozitivnog rezultata. Problem sa ovom definicijom jeste što se odlučuje u jednom vremenskom trenutku, a rezultati uslede u nekom drugom vremenu koje može biti udaljeno mesecima ili godinama od trenutka odlučivanja. Takve dobre odluke bi mogli da donose samo vidoviti ljudi. Osoba koja odlučuje u jednom trenutku, treba da odlučuje na osnovu informacija koje ima u tom vremenu. Kako se kasnije razne okolnosti mogu neočekivano promeniti, dobra odluka može nekada imati loš rezultat.

Kada neko shvati da je doneo pogrešnu odluku, tada treba da donese novu odluku u skladu sa novim informacijama. Najveća greška je ne priznavati grešku i braniti pogrešnu odluku.


Komentari5
ccfd3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
Odluka se moze doneti za sebe licno,za grupu razlicitih vrasta delovanja i aktivnosti,za posao itd.U svakom slucaju su,u principu, odluke nesto sto nije lako,ali se lako pogresi.Vrlo vazna osobina kod ponosenja odluke je sposobnost predvidjanja rezultata i posledica donete,ali ne samo za onoga koji odluku donosi nego iza one koje doneta odluka, iako nisu vezani za nju, moze ostetiti.Prosto receneno:"Njemu dobro, a zasto je meni lose kad nemam veze sa tim."Pokusao sam da kazem,da dvoumljenje ne postoji samo zbog greske prema sebi,vec i zbog moguce greske prema drugima,ni krivima ni duznima.Nazalost ovo je redje ali se desava.Izvinjavam se,ali je za mene prilicno teska tema.Lakse bih je ispricao,nego napisao.
Valentina
Uhhh ta neodlucnost. Ne bih se slozila u vezi i intuicije. Intuicija je glas nase duse to je nase vise ja koje nepogresivo zna sta je najbolje .Zato pazljivo pratimo znakove koje nam nase ja salje u vidu dogadaja,susreta sa ljudima,tekstovima ,k njigama,kako mislimo o tome u cemu smo neodlucni jer misli su produkt ega a ego nas tera na strah i izmisljanju razloga zasto nesto ne bi trebali i tako u nedogled jer je svrha mozga da nas stiti od svake zivotne ugrozenosti . A dusa uvek zna i to nepogresivo jer je visom inteligencijom vodena i nije tezultat preradenih misli. Uostalom samo licno iskustvo je put sve ostalo je tude znanje .Nama je potrebno licno iskustvo.Uvek donosimo odluke najbolje sto u datom trenutku znamo zato nema pogresnih odluka, sve je put. Ne krivimo sebe jer smo radili najbolje sto smo znali. Najbolje je ne traziti savet od svojih strahova.Jer ce nas navesti na neodlucnost.Bez obzira koliko da je nesto hitno ne zurimo da donesemo odluku odmah to nije neodlucnost.
Petar V. Terzic
Poznata je prica o Buradenovom magarcu koji je svoju neodlucnost glavom platio. Naime, nalazeci se tacno izmedju dva plasta sena, on bi ktenuo ka levom misleci da je ovaj blizi od plasta koji se nalazio desno od njega. Zatim bi se brzo predomislio i krenuo ka desnom, da bi opet naizmenicno menjao odluke i tako neodlucni jadnicak- ne mogavsi doneti konacnu odluku-umro je od gladi! Tako mnoge mlade devojke i momci - dvoumeci se izmedju "dva dobra koja ne mogu sastaviti" - ostanu neudate i neozenjeni. Prica druga kazuje nam da neodlucnost moze coveka da ostavi bez posla. Naime, farmer je imao povecu gomilu krompira. Pozvao je radnika, koji je bio poznat kao disciplinovan i vredan. Njegov zadatak je bio da izdvojiti krompire u 3 grupe koju cine veliki, srednji i mali krompiri. Posle 5-6 minuta radnik se "predao"! Pitao ga je farmer: "Zasto si odustao, mladicu?" " Ubijala me je neodlucnost. Strahovao sam da nisam pravilno odmerio velicinu krompira, zato otkazujem posao!", rece mladic i ode.
Вукица
У стара, добра времена“, када је „психобрижника“ било мало, родитељи су нас, као и свему осталом, учили како да одлучујемо и како да прихватамо одговорност за последице донете одлуке. Савет мога оца, када су важне одлуке биле у питању, није се много разликовао од оног који нам даје аутор: „Седи, добро размисли, узми папир и оловку, па на једној половини папира испиши све добре стране одлуке, а на другој лоше. Папир ће ти, кад завршиш, сам показати како да одлучиш, а да се не кајеш“. (Мог оца одавно нема, а ја и даље, кад сам у великој дилеми, узимам папир у руке...)
dan
Ko potpuno prizna grešku gotov je (propao), barem kod nas Srba. Kako da branite svoje kada pravite greške? Ako je priznate nemate više adute! Jedino vađenje je da bi i svi drugi u toj sizuaciji naptravili sličnu grešku pa to u stvari i nije vaša greška!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja