sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 07.10.2017. u 22:00 Nikola Belić
KOLUMNA NEDELjE

Za Špance Prodi, za Srbe zaključak

Može li protivustavno otcepljena teritorija da postane članica EU

​Dolazak šest „migova 29” koji su iz Rusije transportovani na vojni aerodrom Batajnica, a biće prikazani na obeležavanju godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, 20. oktobra, obeležio je početak ovog meseca. Avioni koje je donirala Moskva uskoro bi trebalo da postanu i operativni, kao i četiri letelice istog tipa koje naša zemlja poseduje od ranije. Kada ovaj posao bude okončan, Srbija će posedovati eskadrilu od deset „migova 29”, što će prema izjavama predstavnika Beograda, u poređenju s regionom, značiti veliku prednost na nebu.

Takve najave i ovoga puta su, kao i prethodnih meseci, kada god bi ova tema postala aktuelna, izazvali pažnju u pojedinim susednim zemljama, od kojih su neke i članice NATO-a. Jedna do njih je i Hrvatska u kojoj se tek odlučuje o tome na koji način i kojim borbenim avionima bi trebalo da bude osnaženo tamošnje ratno vazduhoplovstvo, čiju glavninu sada čine „migovi 21”. Razmatraju se ponude iz Izraela, Švedske i SAD.

Sve to dešava se u momentu dok se priprema poseta hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović ruskom lideru Vladimiru Putinu. Ovaj susret sada je zvanično najavljen za 18. oktobar, a mediji u Srbiji, ali u susednim zemljama, uveliko analiziraju šta bi mogle da budu teme razgovora. Tako je pominjano i da će Grabar Kitarović, između ostalog, od šefa ruske države tražiti da obustavi vojno-tehničku saradnju sa Srbijom. I sama je potvrdila da će rusko-srpska saradnja biti jedna od tema. Moguće da je i to pokrenulo spekulacije da u Rusiju odlazi kako bi prenela Kremlju „poruke NATO-a”, budući da je svojevremeno i obavljala dužnost pomoćnika generalnog sekretara Alijanse za javnu diplomatiju. Ali, razlog posete možda pre treba tražiti u zabrinutosti hrvatskog vrha za sudbinu koncerna „Agrokor”, čiji je jedan od suvlasnika, kako se nedavno pokazalo – i ruska Sberbanka.

Ukoliko znamo da su „migovi 29” već sleteli na batajnički aerodrom, planove Grabar Kitarović da utiče na dogovore Beograda i Moskve trebalo bi, najblaže rečeno, posmatrati kao zakasnele. Novo zaoštravanje između Srbije i Hrvatske proteklih dana dovelo je do otkazivanja posete predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu. Tamošnje vlasti i javnost žučno su reagovali na otkrivanje spomenika heroju Milanu Tepiću u Beogradu, uz tvrdnje da je odluka majora JNA da žrtvuje svoj život u svojoj kasarni punoj municije koja se našla pod naletom hrvatskih paravojnih formacija deo nekakve velikosrpske agresije.

Na žestoku reakciju Zagreba, kakva je tek u tragovima viđena kada je nedavno zapaljen srpski nedeljnik „Novosti”, ili prilikom podizanja spomenik Miru Barešiću, pravosnažno osuđenom u Švedskoj zbog atentata na jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića, odgovorili su zvaničnici Srbije. Tako se javnost još jednom prisetila vremena kada su se pojedine republike otcepljivale od SFRJ – što se vremenski poklopilo s dramatičnim danima kada je Evropa zaokupljena posledicama referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Zbivanja u severoistočnoj španskoj pokrajini nesumnjivo podsećaju na ono što se u Jugoslaviji dešavalo krajem osamdesetih i na samom početku devedesetih godina prošlog veka. Ali mnoge je to najpre asociralo na slučaj Kosova i Metohije. Do te mere da je i Evropska komisija prethodnih dana u dva navrata pokušavala da obrazloži zašto ima različite aršine u tumačenju kosovskog i katalonskog separatizma.

Kada je predsednik Vučić upitao, kako da građanima Srbije obrazloži evrointegracije kada Brisel ne priznaje katalonski referendum o nezavisnosti, a na KiM su i bez referenduma 22 zemlje EU „legalizovale otcepljenje, rušeći evropsko pravo i temelje evropskog prava”, iz EK je stigao brzi odgovor. Kažu, ova dva slučaja nisu uporediva. „Kosovo je sui generis slučaj”, saopštila je portparolka Maja Kocijančić, uveravajući da „ne postoje dvostruki standardi”.

Kasnije je Evropska komisija dala i dodatno obrazloženje. A ono je glasilo da se po pitanju zemalja članica, odnosno Španije, EK rukovodi Prodijevom doktrinom, koja podrazumeva da otcepljena teritorija može da napusti državu članicu EU i da postane ponovo deo unije – samo ako je nezavisnost stečena u skladu sa ustavom zemlje iz čijeg je sastava izašla. A oko Kosova, Brisel se pridržava zaključka Saveta ministara EU iz 2008. godine, kada je Priština proglasila jednostranu nezavisnost.

Tako je, po tumačenjima EU, ustavno pitanje Srbije i njena južna pokrajina, koja je to bila i 1999. kada su zemlje EU učestvovale u NATO bombardovanju SRJ, razdvojeno od ustavnog pitanja Španije i odnosa Madrida prema svojoj pokrajini. Ovom tematikom se u svojoj analizi pozabavila i nemačka državna medijska agencija Dojče vele. Kako pojašnjavaju, pristalice katalonske nezavisnosti neće moći da se pozovu ni na međunarodno, ni na evropsko pravo, kao što ni Kosovo nije „postalo nezavisno pravno, već politički”.

Dojče vele upozorava da „ne postoji pravo ne separatizam”. Nasuprot ovakvoj analizi, baš je to „pravo” Albanaca na Kosovu potvrđeno priznanjem takozvane nezavisnosti 2008. godine. Prethodno potkrepljeno oružanim delovanjem NATO-a po srpskim gradovima 1999. godine. Niko u Briselu tada nije pominjao „unutrašnja ustavna pitanja SRJ”, već su se svi utrkivali da pronađu „međunarodno rešenje kosovskog pitanja”.

Komеntari3
1b176
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Секулић
Русија није и неће никада разговарати са трећом земљом о билатералним односима Русије. Китаровићка о Србији у Кремљу не сме ни да писне, а камоли да нешто тражи од Русије против нас. Руски принципијелни став знају и врапци на грани, само се политички дурдубаци праве Тоше. Она тамо иде да тражи да Русија ипак попусти санкције хрватској привреди, јер је Хрватска ушла у привредни, економски и социјални ћорсокак. Отуда бујање хрватског шовинизма код сиротиње. И одмах да јој поручим - нема од тога ништа. Ни педаљ попуштања неће добити у Москви, јер основни услов за тако нешто је - нека Хрватска укине санкције према Русији, па ће онда тек о ублажавању рускох контрасанкција да се разговара. Хрватска не сме да укине санкицје и ту је крај приче. А приче око Агрокора су депласирине, поготово што је Хрватска самовољним законима оштетила руски капитал у Хрватској и то не једном. Китаревићка ће да види Црвени трг и то је све.
Ante
Mozda. Samo, da je tako, onda bi isli i najvazniji ministri Hrv. Vlade, a ne neki lijevi. Jasno je da predsjednica Kitarovic ide s nekim posebnim zadatkom u Moskvu, i da Putina jako zanima taj posjet, posto je i sam najavio posjet Kolinde, sto rijetko cini. A vidim neslaganje Vlade i predsjednice u vezi te posjete. Nazalost, ocito glavna tema sastanka nije za javnost, steta.
Sasa Trajkovic
I posle ZAKLJUČKA zaključak i zaključak se može drugačije zakljuključiti... uostalom zaključak će svako tumačiti kako im to odgovara. Bojim se da mišljenje i zaključak neće promeniti ništa Katalonija će i dalje težiti samostalnosti a Srbija će se boriti da pravno dobije status Kosova u Srbiji ovo nije ni mišljenje a još manje zaključak to je samo jedna konstatacija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja