ponedeljak, 15.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:23

Hitlerova vlada u Nemačkoj

Senzacionalan eksperiment u Berlinu. – Karakter nove vlade
Autor: Predrag Milojevićnedelja, 08.10.2017. u 10:41
Предраг Милојевић (Фотодокументација Политике)

Berlin, 30. januara (telefonom)

Današnji dan u nemačkoj politici, i ne samo nemačkoj, ostaće istoriski: Adolf Hitler je postao kancelar Nemačkog Rajha. Bivši moler, pučista i docniji vođ nemačkog fašističkog pokreta, postao je šef vlade Rajha u jednom od najsudbonosnijih trenutaka po Nemačku! Dugogodišnja borba o vlast, koja je, ustvari, bila borba protiv demokratskog uređenja i Vajmarske republike, završila se tako Hitlerovim dolaskom na vlast.

Međutim, borba za diktaturu i protiv nje produžiće se i dalje i biće možda još ogorčenija nego dosada. Kriza vlade je rešena; nemačka politička kriza međutim ostala je otvorena. Hitler je samo jedan nov eksperimenat u njenom rešavanju. Eksperimenat je izgledao neodložan, ali njegov rezultat ostao je potpuno neizvestan. Sve užasne pometnje za poslednje tri godine u nemačkoj politici potekle su usled eksperimentisanja sa „hitlerovskim pitanjem“, koje je silovita najezda nacionalista nametala državnoj politici.

Tri poslednja nemačka kancelara: Briking, Papen i Šlajher postali su kancelari sa zadatkom da to pitanje reše, a padali su na tome pitanju, jer je ono bilo nerešljivo. Sad je došao red na Hitlera da ga on rešava, jer samim faktom što je postao pretsednik vlade nikako još nije rešeno u njegovu korist.

„Harcburški front“

Pre svega sama vlast, koju Hitler sada ima, nije onolika i onakva kakvu su hitlerovci tražili i priželjkivali. Hitler je postao kancelar Rajha, ali ne diktator Nemačke, bar još ne. Zasada on čak nije ni apsolutni gospodar u svojoj vladi. Franc fon Papen, koji je ovu kombinaciju napravio, ima položaj potkancelara vlade i, što je daleko važnije, u svojstvu pruskog komesara, i svu vlast u Pruskoj, dakle u tri petine Nemačke.

Sem Hitlera, u vladi su samo još dva njegova čoveka, ministar unutrašnjih dela g. Frik i ministar bez portfelja i komesar za vazduhoplovstvo Gering. Dr Hugenberg, čiji je čovek i Papen, postao je ministar dva najvažnija privredna resora, koja su ujedinjena. Vođ štalhelma, bivši kapetan Solte, ima resor rada. 

Ministar Rajhsvera je aktivni general, baron fon Blomber. O ovome generalu se malo zna. Veruje se da on ulazi u vladu samo kao vojnik i da će u njoj ostati vojnik. Ostali resori su u rukama ministara Šlajherove vlade. Resor pravde ostaje nepopunjen. On je rezervisan za pretstavnika Centruma ako katolici pristanu da uđu u vladu.

Hitler sa oficirima 1924. godine (Foto Vikipedija)

Prema tome, dok se pitanje ulaska Centruma ne reši, i kad se izuzme ministarstvo Rajhsvera, koje je nepolitičko, kabinet je uglavnom vlada takozvanog „Harcburškog fronta“, to jest udruženje desničarske opozicije, odnosno Hitlerove i Hugenbergove partije, „Štalhelma“ i još nekih nacionalističkih organizacija. To je front koji je napravljen protiv republikanske demokratije i marksizma. U toliko, on je jedinstven, ali samo u toliko. U svima principijelnim pitanjima nacionalne i socijalne politike, kao i državnog preuređenja, i forme države, između Hitlera, s jedne, i Hugenberga i Papena, s druge strane, postoje duboka razmimoilaženja, koja su često dovodila do žučne borbe u okviru samog „Harcburškog fronta“. Hitler, prema tome, ima da izdrži ne samo snažan nalet ujedinjenog demokratskog i radničkog fronta, čiju snagu on ni najmanje ne potcenjuje, već da se bori i sa suprotnim stremljenjima u krilu svoga kabineta.

Hitlerovci su sasvim drukčije zamišljali prvu vladu „Trećeg Rajha“. Oni imaju, ipak, veliku veru u svoga vođa i jedno opravdanje: i prva  Musolinijeva vlada nije bila diktatorska, već isto ovako kompromisna, kao Hitlerova. Skori događaji pokazaće da li je Nemačka od danas isto što i Italija od pre deset godina. 

Kako je došlo do Hitlerove vlade

Iako se sa Hitlerovim naimenovanjem moglo unapred da računa, ipak, brzina kojom je kriza rešena i Hitlerova vlada sastavljena izazvala je ne malo iznenađenje u javnosti. U toku jučerašnjeg dana Papen je, u svojstvu Hindenburgovog opunomoćenika, neprestano vodio pregovore sa Hitlerom i vođom „dojč-nacionala“, Hugenbergom. Pregovori su produženi i danas pre podne. Današnji podnevni berlinski listovi imali su obaveštenja da pregovori, istina, nisu sasvim beznadni, ali da još uvek postoje krupne teškoće. Sem podele resora, mišljenja su bila podeljena i u pogledu karaktera, i u pogledu političkih ciljeva nove vlade.

Hitler je tražio garantije da njegova vlada bude dužeg roka, bez obzira na političke događaje koji u Nemačkoj nastupe. U podne, Papen je bio primljen u audijenciju kod Hindenburga. Politički krugovi smatrali su da se radi samo o referatu i traženju instrukcija za produženje pregovora. Međutim, audijencija se pretvorila u konstituisanje vlade. U palatu Pretsednika Republike odmah za Papenom došli su Hitler, Hugenberg i drugi glavni činioci u rešavanju krize.

Tu, u prisustvu Hindenburgovom, sastavljena je lista vlade i potpisan ukaz o njenom naimenovanju. U jedan sat po podne izdato je zvanično saopštenje koje su vanredna izdanja listova i sve nemačke radiostanice razneli u javnost.

Stavljanje pred svršen čin

Tako je javnost stavljena pred svršen čin. O karakteru i mandatu koji Hitlerova vlada ima, ni sada se ništa pozitivno ne zna. Papen je imao ovlašćenje da pripremi teren za parlamentarnu vladu. Međutim, parlamentarna većina bez učešća Centruma nije moguća. Sa Centrumom, pak, Papen uopšte nije vodio zvanične pregovore. To znači da je i Centrum stavljen pred svršen čin. Jedno mesto u vladi, istina, ostalo je rezervisano za pretstavnika Katoličke stranke. Od Centruma sada zavisi da li će ući u vladu ili ne. S time se ne računa mnogo.

Smatra se, ipak, da će, iako ne bude zastupljen u kabinetu, katolički Centrum tolerirati Hitlerovu vladu u parlamentu. Njegova štampa poslednjih dana to je prilično otvoreno nagoveštavala. Da bi izbegla rasturanje Rajhstaga i ustavnu krizu, koja bi mogla da se pretvori i u pretsedničku, Katolička stranka pokazuje gotovost da Hitlera toleriše u Rajhstagu.

Parlamentarna vlada ili vlada protiv parlamenta?

Htelo se prema tome da se odgovornost za dalji politički razvoj prebaci na Centrum. Od njegovog držanja zavisiće karakter Hitlerove vlade. Pristane li Centrum na toleranciju, Hitlerova vlada radiće sa parlamentom, bar izvesno vreme. Otkaže li to, raspuštanje Rajhstaga je neminovno.

Smatra se da je Hitlerova vlada spremna na oba slučaja. Da li će sa raspuštanjem Rajhstaga biti odmah raspisani i novi izbori, kao što to ustav propisuje, ili će izbori biti odloženi na duže vreme, što pretstavlja kršenje Ustava, za sada se apsolutno ne vidi. Hugenberg je, sudeći po pisanju njegove štampe, odlučno protiv novih izbora. Hitlerovci, izgleda, opet da su raspoloženi za izbore, jer im se čini da bi sa vlasti požnjeli znatne uspehe u narodu.

Sem saopštenja o naimenovanju, sa zvanične strane dosada nije dato nikakvo objašnjenje ni o programu, ni o karakteru, ni o ciljevima nove vlade. Smatra se zbog toga da sva ta pitanja ni u samoj vladi nisu još definitivno prečišćena i utvrđena. Tako je sve u znaku neizvesnosti. Već i zbog toga večerašnji listovi drže se veoma rezervisano prema vladi.

Adolf Hitler u Rajstagu (Foto Vikipedija)

Levica spremna na odlučan otpor Hitlerova vlada, ako se ograniči na parlamentarnu bazu, neće naići na veliki politički otpor. Situacija u Nemačkoj zaista se lomila između Hitlerove parlamentarne vlade i državnog udara. Za Hitlera je pledirala čak i demokratska štampa. Način, međutim, na koji je vlada obrazovana i potpuna neizvesnost u pogledu njenih ciljeva čini da bojazan od državnog udara i dalje postoji. Opoziciona levica užurbano se sprema na otpor. Ta užurbanost se najjače opaža kod radničkih partija, jer se pronose glasovi da će Hitler zabraniti i staviti van snage Komunističku stranku.

Govori se i o poništavanju komunističkih poslaničkih mandata. U tome slučaju „Harcburški front“ imao bi većinu u Rajhstagu i bez Centruma. Samo, zakonsku podršku za sprovođenje ovih mera vlada nema. One bi značile kršenje Ustava. Sav je problem, međutim, u tome da li će se Hitlerova vlada držati ustavnih granica, ili će preći preko njih.

Socijalisti su sinoć u Berlinu priredili veliku demonstraciju, koja je bila jedna od najuspelijih koju je Berlin u poslednje vreme video. Oko dvesta hiljada nemačkih radnika oduševljeno su manifestovali za demokratiju a protiv reakcije. Upućene su oštre pretnje na adresu vlastodržaca. Raspoloženje radnika je vrlo borbeno. I socijalisti i komunisti agituju za ujedinjenje radničke klase za odlučnu borbu protiv reakcije. Komunisti potajno šire parolu generalnog štrajka.

Za večeras „šturm-bataljoni“ spremaju velike manifestacije sa bakljadom pred Pretsedništvom vlade u Hitlerovu čast. Hitler je odmah po naimenovanju položio pred Hindenburgom zakletvu na Ustav i primio kancelarske dužnosti od generala Šlajhera.

 

Politika, 31. januar  1933. godine 

 


Komentari9
c1b97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dule
Da li novoj vladi predstoji mukotrpan put procesuranja poglavlja za prijem u EU ili ce krenuti "precicom" do Brisela i sire.
Vladija Sarac
Bez lazne skromnosti mozemo da kazemo da su jugoslovenski novinari i diplomati tridesetih godina proslog veka mnogo bolje procitali stanje u Nemackoj i moguce posledice nego mnogi izvikani evropski drzavnici toga vremena. Treba procitati "Iris Berlina" Crnjanskoga, ili prouciti aktivnosti jugoslovenskog vojnog atasea u Berlinu Vladimira Vauhnika, koji je vrlo precizno predvideo koliko vojnika i tehnike Nemacka moze da pripremi za rat. Ne zaboravimo da je u celom btitanskom parlamentu samo Cercil uzimao Hitlera ozbiljno dok nije dogorelo do noktiju.
Simon
dakle istorija se ponavlja. I u nemackoj i joj koje kude. Strasno me asocira na politicka desavanja danas u Hrvatskoj i Srbiji.
Katarina
Pored Hrvatske , mozete slobodno da dodate Ameriku sa Trampovom vladom. Evropa tj. Nemacka je u istom "loncu". Srpski politicari moraju biti mudri i obazrivi da ne padnu pod Americki pritisak. Tramp nam nije prijatelj.....vec je tu da "zavadi pa vlada".
Preporučujem 4
predo
Mislis u hrvatskoj...
Preporučujem 3
Valsimot
Причи легендарног и генијалног новинара Предеага Милојевића, чије сам бриљантне текстове помно читао, недостаје "детаљ". Био је урдник Недићевог "Новог времена".
Милош Лазић
Увек сам се питао откуд она надмена изјава да је некада сваки новинар или дописник спољнополитичке рубрике "Политике" истог часа могао да седне у фотељу министра иностраних послова? Текст чика Предрага Милојевића "из млађих дана" који сте објавили нуди потпун одговор.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja