subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.10.2017. u 21:58 Goran Kozić
ZAŠTO MRZIM PONEDELjAK

Ne miriše svako more

Нема приче о летовању без сећања на људе (Фото Пиксабеј)

Katalonija i Kosovo realnost i presedan, Las Vegas i metastaze razvijenog društva, Major Tepić protiv NDH ideologije, Srbi fudbaleri protiv Austrije i protiv Srbije... To su teme koje sam beležio da bih ih sada razglabao, ali (uvek to „ali”, rekao bi Čehov) šta je Katalonija, Kosovo, Tramp i neki Gaćinović: „Igrali smo loše, realno, ali niko nije umro...” (osim fudbala, dečače) i „migovi” prema sagi o porodici Marjanović?

Aman, bre, ljudi, skinite nam se više ako znate za boga. Još jednom ako vidim naslovnu stranu „Blica” i sličnih s „novim detaljima ubistva stoleća” otići ću na taj nasip da odtrčim poslednju trku svoga života.

***

 

Pohodio sam većinu, Srbima poznatih, ostrva na svim grčkim morima. Neka imaju bogatu istoriju, neka nemaju već nekoliko „ruševina” a neka su lepa i ugodna. Udobna, svakako.

Klinac sam bio kada sam pre četrdeset godina stigao na Skopelos kada su svi drugi išli na „tri prsta”.

Ono što može da privuče nekoga ko voli toplu i čistu morsku vodu i relativno gostoljubive domaćine, naći će ovde u arhipelagu Sporadi.

Sada se stiže i avionom za jedan sat pa je magija poništena, ali ko traži mir ovde može da ga nađe, mora da bude uporan. Mora da se trudi da mu tih nekoliko dana bude bolje nego kod kuće što ne znači da mu kod kuće nije dobro.

Da li vam je na odmoru bolje nego inače ne odlučuje niko drugi nego vi sami. Dakle ni čistoća sobe, ni cincarska priroda domaćina, ni priroda koja ne miriše kao na Hvaru, Lastovu ili u Cavtatu na primer.

***

Tri rođena brata iz Cavtata oženila su tri Srpkinje i upisale FON u Beogradu. Pre 40 godina to i nije bilo neobično. Neobično je bilo, a to život uredi ne pitajući, jedino što je jedna od snajki bila moja drugarica J. s kojom sam delio klupu u Šestoj (muškoj) gimnaziji. J. ni blizu nije ličila na muškarca, bila je vitka, uskih kukova i vesela i pristajalo joj je da se uda u Primorje.

I drugo neobično je bilo što je njen budući muž bio student moga oca na FON-u, osnivača i dekana u dva mandata ove cenjene ustanove.

Na Lionu a između Gimnazije i, danas, Zvezdara teatra ima parkić. Okolo su kuće bolje stojećih Beograđana, Institut za plućne bolesti, pa Gradska bolnica a niže niz Slavujev potok sve do Bulbudera i nadvožnjaka u Grobljanskoj, na početku Cvijićeve, u dvorišnim zajednicama sa zajedničkom česmom i toaletom žive obični ljudi.

Ali tu gore, kod pomenutog parka, po moju drugaricu je dolazio mladić koji je ličio na američkog glumca i imao majicu s bizonima koju mu je poslao stric iz Amerike, pa smo ga zvali – Bizon. Momka a ne strica. U stvari, bili smo ljubomorni, vidimo, ode Jaca.

On je nju čekao u parkiću a posle škole. I, samo bi nestali. Nije nam bilo pravo, ali Đ. taj Cavtaćanin, svima nam je bio simpatičan. Mislim, usvojili smo ga. Oni bi nestali u vrevi Bulevara a mi, u odnosu na njega klinci, nagađali smo šta li sada rade. To niko nije znao. Šta su radili i gde su se kretali nije mogao da ustanovi i jedan drug iz razreda koji je živeo tu na obodu parka u samačkom hotelu, na vrhu solitera, te je nesrećan zbog toga skočio. Uspešno...

Ovo je priča o letovanju, o moru, ali nema tih priča bez ljudi te oni izviru iz sećanja a plaže, talasi i brodice su dobre kulise za sećanja i melodramu.

***

Završili smo gimnaziju. Beše to leto pred studije, sada mi se čini nevino vreme. Ili je sve bilo lakše ili smo mi bili mladi i bezbrižni, nešto jeste, ili i jedno i drugo. Venčaše se i ode Jaca u Cavtat. Ostali smo mi da gluvarimo od Liona preko Bulbudera do Taša razmišljajući šta da upišemo i šta sa sobom da radimo. Fudbal smo igrali gore iznad Medicinske škole dok su nas gledale buduće sestrice i laborantkinje, a na ćevape smo išli u „Sjaj” pored perionice, gde se i danas opijaju doktori iz Gradske bolnice.

Mi, gradska deca, sa strogim roditeljima i zbrinuta, nismo patili u doba adolescencije osim detalja koje priroda nalaže a J. smo voleli i brinuli o njoj jer nije imala roditelje. Poginuli su u nekoj nesreći a odgajila je baka. I sada odlazi za Bizona. Ma, i njega smo zavoleli zbog nje.

Bio je korektan: venčali su se i u našoj crkvi i u njihovoj. Prezimena su im se razlikovala u nekoliko slova pa niko nije primetio da je uzela njegovo. On je bio, kako se danas kaže, IT menager (fonovac) u hotelu „Kroacija”, ona je bila atrakcija seoceta koje je postajalo svet. Cavtat je osamdesetih postajao Kan. Nasmejani samo u očima kao da znaju istinu, odakle god da uđete u gradić čekali su vas ozbiljni Valtazar Bogišić i Vlaho Bukovac. Ali ovaj potonji u zavičajnom muzeju ostavio je sliku svoje porodice, samo njihove odsečene glave kako vise na klatnu, na užetu života, preteći nam prolaznošću. Koliko je njegova slika bila realna, iskrena i vidovita videćemo tek nastupajućih godina. Tada, sve je bilo savršeno. Nije nam se činilo da treba nečega da se plašimo.

Avaj...

***

Uđoše predstavnici drugog oka u Cavtat i porušiše lepu sliku u paramparčad te se ona sada akterima vraća u san kao odlomci ogledala iz kojih se kezimo sami sebi.

***

Spavali smo s neprijateljem, rekao mi je veliki Milovan Danojlić u intervjuu za cenjeni „Pečat” – svi znamo šta nas je zadesilo... Nevolja je u tome što ljudski duh ne podnosi prejake doze istine pa se zavarava jadnim utehama i samoobmanama. U proteklom veku nismo imali ni pameti ni sreće, ni vremena da išta što je dobro započeto privedemo kraju...

***

Dakle, u nekoliko ratova izgubili smo cvet potomstva, da na kraju, pod poplavom pogrda i poniženja, izgubismo i samopouzdanje što je, uz pogoršane uslove života, pojačalo demografsku krizu. Mogućnost našeg fizičkog nestajanja s lica zemlje sasvim je osnovana. Dakako, nisu isključena čuda i srećni obrti, ali oni retko dolaze sami od sebe, njih treba pripremati. Velike sile Zapada, u ostvarivanju svojih samoživih planova, poništile su rezultate naših oslobodilačkih i odbrambenih ratova i vratile nas u stanje od pre Berlinskog kongresa. Dva najveća projekta naše moderne istorije, izgradnja zajedničke države Južnih Slovena i uspostava pravednijeg društvenog poretka – Jugoslavija i socijalizam – doživela su žalostan kraj – rekao je pisac.

***

Ovakvi udarci poljuljali bi mnogo veće i jače narode od našeg.

Zbog navedenog ljutim se na kritizere aktuelnog trenutka koji se ne može sagledavati bez sagledavanja okolnosti. Polako s kritikom vlasti, polako s kritikom Premijerke jer Srbiju nam, opet, dave sa svih strana.

Uživao sam u prilogu TV Pink i anketi u kojoj su akteri bili velikani naše istorije: to je bilo senzacionalno jer se videlo da bi na budućnost Srbije hteli da utiču anegdote od ljudi koji misle da je Uroš Predić zamenik ministra za tehnološki razvoj.

Da umreš od sramote. Ma, da umreš od straha!

Komentari4
71258
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

straja
Ne citam redovno samo povremeno i povrsno...ali vidim da dosta njih nervira i verovatno pogadja......znaci POSTIZE SVRHU SVOG PISANJA ...uvek se nadje neko ko sebe vidi u njegovom tekstu.....
Banja
Ovaj poslednji pasus je stvarno smešan, Lav Pajkić i grupa "slučajnih" prolaznika prave "aknetu" u kojoj bi trebalo da ismeju nekoga, valjda onih nekoliko miliona koji nisu naklonjeni vlasti ili bar one koji se bune i kao pisac to ne zna.
straja
"nekoliko miliona"....da se nisi malo prebacio...na stotine miliona...ali ne ljudi NEGO POKRADENIH PARA OD STRANE TVOJIH!!!
geras
evo ga opet ! hvala što ne objavljujete kompletan tekst, manje se nerviramo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja