utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:53

Izloženo 12 antologijskih vajarskih portreta

Postavkom iz svog bogatog umetničkog fonda Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu počinje obeležavanje osamdeset godina postojanja
Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 09.10.2017. u 22:00
Портрет Оље Ивањицки, рад Николе Коке Јанковића (Фото: Б. Раковић)

U jednoj kasi na Akademiji likovnih umetnosti, nakon bombardovanja do kojih je došlo tokom Drugog svetskog rata, nađena je sačuvana skulptura Tome Rosandića – portret arheologa Momčila Živanovića. To je jedan od prvih artefakata koji se čuvaju u umetničkoj zbirci najstarije visokoškolske ustanove ovog u tipa u Srbiji, osnovane 1937. (ona 1973. menja ime u Fakultet likovnih umetnosti), čiji je upravo Rosandić bio jedan od osnivača i prvi rektor. Vizionarska ideja da se u ovoj instituciji formira galerija u širem smislu, koja će baštiniti radove profesora koji na njoj predaju (i ne samo njih, već i ostalih viđenih stvaralaca), postojala je od samog početka i negovana je decenijama.

Izložbom portreta iz fonda koji danas ima više od 250 slika i vajarskih dela, kao i nekoliko desetina hiljada grafičkih listova, koja se otvara večeras u Galeriji Kolarčeve zadužbine, ova kuća počinje da obeležava osamdeset godina postojanja.

Kako nam priča Bojana Burić, istoričar umetnosti, doskorašnji umetnički direktor Fakulteta likovnih umetnosti i jedan od autora tekstova u katalogu koji prati godišnjicu, kolekcija skulptura formirana je vremenom od poklona predavača, zatim darovanjem porodica poznatih autora, kao i otkupima najuspešnijih studentskih dostignuća tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Ona broji više od četrdeset radova, portreta ima blizu dvadesetak, ne računajući one koji su u vreme devedesetih i posle 2000. godine, uvođenjem značajne nagrade „Livnice Kuzmanović” za najbolji portret izveden u toku školske godine, počeli da obogaćuju ovu zbirku.

– Ovom prilikom odlučili smo da kroz dvanaest radova predstavimo publici najstariji deo kolekcije, počev od dela prvog srpskog akademskog vajara Đorđa Jovanovića, čiji portret Marka Stojanovića, vlasnika centralne zgrade fakulteta u Knez Mihailovoj i nekadašnjeg guvernera Narodne banke, čuvamo i kao dragoceni poklon potomaka porodice Stojanović, i kao veoma značajno ostvarenje, uspešno realizovano u duhu akademskog realizma. Portreti Tome Rosandića i Sretena Stojanovića, a posebno njegova predstava Mila Milunovića, nisu samo antologijska dela naše vajarske baštine, već su i svedočanstva o temeljima moderne skulpture u nas koja se formirala kroz prožimanje njihova dva različita stila. Rani radovi Jovana Kratohvila i Aleksandra Zarina, koji je uradio lik profesora Stojana Ćelića, ukazuju ne samo na zrelost i talenat nekih od prvih posleratnih studenata, već i na uspešne pedagoške metode koje usmeravaju i neguju različite individualnosti, što će zauvek ostati osnovni princip školovanja. Posebna dragocenost je portret Olje Ivanjicki, čije autorstvo potpisuje akademik Nikola Koka Janković. Reč je o delu koje je izvajao na raspustu posle druge godine studija. Ono pokazuje svu umetnikovu zrelost, veštinu, zanatsku pre svega, kao i psihološku pronicljivost u analizi osobe koju prikazuje, po kojoj je bio prepoznatljiv – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe i to da su sve fakultetske zbirke zajedno deo baštine koja se čuva, i istovremeno koristi kao značajno nastavno sredstvo za izučavanje istorije umetnosti, ali i za praktičnu nastavu, odnosno pristup određenim likovnim problemima. Od 2015. godine traje digitalizacija ovog nasleđa, što će omogućiti njegovu dostupnost i najširoj javnosti, kao i njegovo povezivanje sa evropskim i svetskim univerzitetima.

 

Značaj poklona Uroša Predića

Poseban podstrek stvaranju zbirki dao je Uroš Predić, koji je 1948. ovoj ustanovi poklonio 23 svoja kuriozitetna crteža, nastala na njegovim studijama u Beču krajem 19. veka, kao i znatan broj knjiga. Veliki umetnik je fakultetu ostavio i tri slike, koje su tu dospele nakon njegove smrti. Ovaj materijal je izlagan u galeriji FLU u decembru 2016.

– On je, inače, često dolazio na akademiju i sa Tomom Rosandićem razmenjivao lična iskustva i razgovarao sa studentima. Obojica su tada bili u dubokoj starosti, o tome postoji i foto-dokumentacija – kaže Bojana Burić.


Komentari2
3f0c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stojan misic
postavljam pitanje a to je, gde su eminentni sadasnji profesori vajari,gabrijel glid,zeljka momirov,arnaut djordje,joksimovic zdravko?jel to njih neko gura u zapecak?imamo mi cime da se dicimo i sta da predstavimo..
Sasa Trajkovic
Kada u Srbiji postanemo svesni kakvo istorijsko ali i umetničko blago imamo dok ono čami u mračnim depoima zatvorenih muzeja shvatićemo da smo makar u kulturi bogata nacija. Nažalost više decenijskom degradacijom kulture dodirnuli smo samo dno Evrope kojoj geografski i istorijski pripadamo ali kulturološki decenijski stagniramo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja