subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:26

​Noć u kojoj je Katalonija dobila i izgubila nezavisnost

„Politikin” hroničar je zabeležio kako je tokom noći 6/7. oktobra 1934. godine u krvi ugušen poslednji pokušaj katalonskog proglašenja nezavisnosti
Autor: Biljana Mitrinovićponedeljak, 09.10.2017. u 22:00
Како помирити непомирљиво: Ка­та­ло­ни­ја је до са­да че­ти­ри пу­та про­гла­ша­ва­ла не­за­ви­сност (Фото Ројтерс)

Još je neizvesno da li će na sednici katalonski parlament proglasiti nezavisnost posle referenduma, kako je to najavio katalonski lider Karles Puđdemont. Mediji tvrde da katalonski politički vrh pomalo okleva da proglasi nezavisnost i da su među njima nastupile podele izazvane oprečnim stavovima.

Za takvu situaciju nisu odgovorni samo masovni protesti za očuvanje zajedničke države koji su poslednjih dana održani u Barseloni i Madridu. Osim velikog pritiska unionista na ulicama i snažnih pretnji administracije EU iz Brisela, današnji katalonski lideri na svojim plećima nose teret činjenice da je Katalonija do sada četiri puta proglašavala nezavisnost i da nije uspela da je očuva.

U svojoj dugoj istoriji nije uspela da zadrži državnost ni po cenu prolivene krvi.

Fak­si­mil stra­ni­ce „Po­li­ti­ki­nog” iz­da­nja od 12. ok­to­bra 1934. go­di­ne
(Fotodokumentacija „Politike”)

 

„Politika” od 12. oktobra 1934. godine detaljno je zabeležila poslednji pokušaj proglašenja nezavisnosti Katalonije. Pod naslovom „Kako je Katalonija za jednu noć izvojevala i izgubila nezavisnost” opisane su „masovne demonstracije”, koje je te godine činilo oko 2.000 okupljenih ljudi. Ove godine, dva dana posle referenduma održanog 1. oktobra, na ulicama Barselone okupilo se više stotina hiljada ljudi (procene su različite i kreću se do čak milion), protestujući zbog teškog nasilja španske policije u vreme održavanja referenduma koji su vlasti proglasile nelegalnim.

I te 1934. godine na ulicama Barselone uzvikivano je „Živela Katalonska Republika”, ali je razliku činilo to što su se te godine zagovornici samostalnosti pokrajine uzdali u narodnu vojsku i na trgu ispred palate autonomne katalonske vlade uzvikivali i „Živela narodna vojska!”.

Na balkonu zgrade vlade tog 6. oktobra pojavio se predsednik Generaliteta Luis Kompanis, koji je proglasio Katalonsku Republiku unutar Španske Federalne Republike. Specifičnost tog proglašenja nezavisnosti, za razliku od današnjeg nezadovoljstva centralnom vlašću, bio je pokušaj katalonske levice da se suprotstavi novoj španskoj desničarskoj vladi, u kojoj su sedele i profašističke partije.

„Katalonci, monarhističke i fašističke sile dočepale su se vlasti da bi uništile republiku. Ta činjenica daje nam utisak da se republika nalazi u velikoj opasnosti... Katalonija prekida sve veze s institucijama španske vlade. Autonomna vlada proklamuje katalonsku državu federalne španske republike. U ovom svečanom času narod, katalonski parlament i katalonska vlada uzimaju svu vlast u Kataloniji u svoje ruke.” Proklamaciju nezavisnosti okupljeni narod je dočekao s oduševljenjem, „bučno bacajući prema nebu svoje vatrene uzvike”.

Proglašenje nezavisnosti Kompanis je te noći podupirao neprekidnim obraćanjem preko radio-talasa, pozivajući narod da „ustane na oružje” i brani svoju slobodu i nezavisnost. Hroničar „Politike” zabeležio je da je Kompanis „s uzbuđenjem govorio čas na španjolskom, čas na katalonskom, jer je hteo po svaku cenu da ga svi razumeju u tome odlučnom času”.

Međutim, danas, kada poznavaoci istorijskih prilika upozoravaju da čak i nije pitanje da li će Katalonija proglasiti nezavisnost, nego da li bi uopšte uspela da je sačuva – ta upozorenja počivaju na prethodnim bezuspešnim pokušajima. Te noći 1934. godine presudnu odluku za propast proglašene nezavisnosti doneo je Katalonac, general Domenek Batet, koji je pod svojom komandom u Barseloni imao 10.000 vojnika.

„Politikin” novinar je taj prelomni trenutak od nekoliko sati iščekivanja opisao rečenicom: „U generalu je vojnički duh, vojnik, pobedio Katalonca”.

Epilog je bio da su pobunjenici kroz špalir vojnika sprovedeni u mrtvačnicu, koja je poslužila kao zatvor. Kompanis je uhapšen i zatvoren, a Generalitet suspendovan. U Francuskoj su ga kasnije fašisti uhapsili i izručili Frankovoj Španiji, a 1940. godine je streljan, postavši jedini demokratski izabrani predsednik koji je osuđen na smrt u Evropi. Njegov protivnik iz noći 6. oktobra general Batet, nakon što su ga podređeni izdali u španskom građanskom ratu, zatočen je i posle nekoliko meseci, po Frankovom naređenju, takođe streljan, 1937. godine.

Za Katalonce tvrde da spadaju u evropske narode „bolesne od istorije”. Treća nezavisnost izvojevana je tri godine ranije, 1931, kada je Fransesk Masija, takođe sa balkona, proglasio nezavisnost, ali je vlada u Madridu očuvala jedinstvo države tako što je sa katalonskim republikancima postigla sporazum da se republika preimenuje u Generalitet Katalonije i postane autonomna vlada unutar jedinstvene Španske republike.

U Barseloni se i danas nalazi spomenik Pau Klarisu, čoveku koji je pokrenuo ustanak i 1641. godine proglasio Katalonsku Republiku. Kasnije je propalo još jedno proglašenje nezavisnosti – u vreme Prve španske republike 1873. godine.


Komentari7
3b5b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljilja K.
U svetu postoji nekoliko zemalja koje se smatraju kolonijalnim silama zato što su uspevale da sačuvaju velike teritorije u prošlosti. Španija je jedna od njih. A pod 2: Katalonija se oduvek otcepljuje i nikad da se otcepi. Tako je otkad su potpali pod vlast Kastilje i Aragona. I političari vole svako malo da mašu otcepljenjem i da prete. U pitanju je vredan i marljiv narod, pošten i disciplinovan, imaju svoje institucije. Šta bi im uopšte značila ta nezavisnost? Uostalom, zašto niko ne naglašava činjenicu da je na referendum izašlo manje od 50% ljudi. Kako se onda rezultat može smatrati validnim? Samo zanimacije i zanimacije za medije.
Sasa Trajkovic
Katalonija je nažalost kao i Srbija žrtva licemerja velikih i moćnih koji se ne libe ni nasilja ni represije ni dvostrukih standarda kako bi ostvatarili svoje ciljeve. Verujem da većina građana ima simpatije prema Barseloni ali nažalost naš intees je da očuvamo saveznike u EU i borimo se protiv nelegalne i nelegitimne secesije Kosova .
Milena Gvozdić
Katalonci i Španci su dva različita naroda (nacije), s različitim jezikom, kulturom, istorijom i s vrlo različitim "mentalnim sklopom"! Jedno je sigurno....kad - tad Katalonci će ostvariti nezavisnost i će tragično ako to bude okupano krvlju!
Коста
@Mir -- нису то "козметичке разлике" у језицима. Разлика је као између шпанског (кастељанског) и португалског, или између словеначког или бугарског и српског. Потребни су преводиоци. И није све у језику. Американци и Канађани говоре истим језиком (сем где се говори француски) па су две нације. Шпанки се говори у Мексику и Никарагви па су две државе. А и Срби и Хрвати говоре мање више истим језиком, као и Немци и Аустријанци. Према томе, Каталонија има много више резлика од Шпаније, која је Каталонцима вечито одузимала право на сопствену државу већ осам пута! Шпанија је одувек била колонизатор и хегемон.
Preporučujem 7
Ana Jovanovic
@Mir A znate li Vi onu pricu o muzu i zeni, koji su proveli recimo 10 godina u braku i imaju dvoje dece? Zena radi, zaradjuje vise od muza, podize decu, vodi ih u obdaniste i skolu, kuva za celu porodicu, pere prljav ves svima... Muz za to vreme ima tamo neki posao, ne zna se sta, voli da ide na utakmice sa drustvom, da sedi u kaficu u kraju ili ispred ulaza u zgradu svako vece do ponoci... Na zenu se dere kad stigne, ponekad je i cusne ako mu nesto kaze... Spaja puno toga te supruznike, kazete, treba da ostanu u braku. Imaju i zlatnu decu koja mogu da uzivaju u tatinim nestaslucima. Na kraju price, on je taj koji im kupi sladoled, cak iako su na antibioticima zbog upale grla. Zna tata sta deca vole, i sta im treba, zar ne? Prijatelju dragi, svaka zajednica treba i moze da opstane samo ako je to u interesu svih clanova zajednice, a ne samo misicavog Tarzana koji ce da koristi samare ili policiju sa pendrecima ili vojsku sa tenkovima kao metod ubedjivanja. Ljubav se silom ne stice.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja