ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.10.2017. u 21:44 J. Rabrenović

Evropa podiže kamate, Srbija ih smanjuje

Od ponedeljka referentna kamata NBS 3,5 odsto što je drugo obaranje u poslednja dva meseca
Смањење референтне камате увек је сигнал да би и друге камате, попут кредитних и депозитних, могле да иду у рикверц. Да ли ће тако и бити видеће се у будућој банкарској понуди (Фото Д. Јевремовић)

Referentna kamata je kao dirigentska palica kojom centralne banke pokazuju komercijalnim bankama u kom pravcu će ići cena novca. I dok se Mario Dragi, Predsednik Evropske centralne banke (ECB), sprema da palicu podigne naviše, ovdašnje monetarne vlasti tržištu su dirigovale da bi kamate mogle da idu naniže.

Međutim, ne treba smetnuti s uma da su evropske referentne kamate i dalje negativne, a da je naša značajno veća.

Narodna banka Srbije (NBS) srezala je referentnu kamatu na 3,5 odsto i to drugi mesec zaredom. Pre mesec dana kamata je smanjena 3,75 odsto, a pre toga je centralna banka više od godinu dana držala ovu kamatu na četiri odsto.

Smanjenje referentne kamate uvek je signal da bi i druge kamate, poput kreditnih i depozitnih, mogle da idu u rikverc. Da li će tako i biti videće se u budućoj bankarskoj ponudi.

Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ne veruje da će banke smanjiti kreditne kamate. Zašto?

– Pa zbog kontradiktornih signala iz Evrope i SAD. Možda će još smanjiti kamate na štednju, a one su već izuzetno niske. Ako ECB počne da povećava kamate, zbog njenog velikog uticaja, i naša centralna banka će to morati da prati – kaže Živković.

Inače, ECB je saopštila da su banke pod njenom jurisdikcijom spremne za više kamatne stope.

Izvršni odbor NBS, prilikom donošenja odluke, imao je pre svega u vidu srednjoročnu projekciju inflacije i kretanje njenih ključnih faktora, navodi centralna banka. Dodatnim smanjenjem referentne kamatne stope u uslovima niskih inflatornih pritisaka, NBS pruža dodatnu podršku kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu. Narodna banka je saopštila da se „međugodišnja inflacija od početka godine kreće u granicama cilja i u avgustu je smanjena na 2,5 odsto. Nastavljeno je smanjenje bazne inflacije na 1,5 procenata međugodišnje, kao i inflacionih očekivanja kako za jednu, tako i za dve godine unapred, što ukazuje na to da su inflatorni pritisci i dalje niski”, predočava NBS.

Takođe, negativni efekti suše na cene hrane bili su manji od očekivanih. U odnosu na avgustovsku projekciju, u pravcu niže inflacije deluju i manje uvozne cene izražene u dinarima i pad premije rizika zemlje na najniži nivo od kada se prati za Srbiju.

Dodatno, fiskalna kretanja su povoljnija od očekivanih, što potvrđuje ostvaren suficit na konsolidovanom nivou od oko dva procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u osam meseci, konstatuje se u saopštenju.

Izvršni odbor, kako se dodaje, i za naredni period očekuje da će se inflacija kretati u granicama cilja od tri odsto plus, minus 1,5 procentnih poena.

Pored pomenutih faktora, inflaciju će usporavati i visoka baza kod cena naftnih derivata, a početkom 2018. i izlazak ovogodišnjih jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz međugodišnjeg obračuna.

U srednjem roku, u suprotnom smeru, delovaće postepen rast svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i agregatne tražnje u Srbiji, smatra NBS.

Izvršni odbor je ocenio da kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje karakteriše neizvesnost. Neizvesno je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, o čemu svedoči i volatilnost cena nafte tokom septembra.

Na međunarodnom finansijskom tržištu, neizvesnost u najvećoj meri, kako ukazuju iz NBS, i dalje proističe iz različitih monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke, što može da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

Međutim, činjenica je da uprkos globalnom ekonomskom oporavku, za sada nema signala da rastu inflatorni pritisci na strani tražnje i da bi zaoštravanje monetarne politike vodećih centralnih banaka moglo biti brže od najavljenog.

Takođe, izvršni odbor ističe da je, zahvaljujući povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, Srbija danas otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Komеntari7
06445
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svetlana miletic
Kakvo smanjenje kamatnih stopa u nasim bankama! Pogledajte kod Komercijalne banke Beograd, kamate na nedozvoljeno prekoracenje: januara i februara 2017.g 40,30% ; od marta do avgusta 41,60% , a od 01.09.17g. 43,60%, a na depozite 0,19% na godisnjem nivou. Nije ova banka usamljen slucaj. Gde ovoga u svetu jos ima?! Sta radi guvernerka i IO NBS?
Joca Ekonomista
"Evropa dize kamate, Srbija ih spusta', Mi ovde govorimo o "babama i zabama". Vecito neko u Srbiji pokusava da uvede dezinformacije. Evropa je do sada imala najnize kamate u istoriji Finansija, dok je Srbija imala najvise kamate u svetu - pljacka Srba za koju niko ne odgovara jos. Zato je normalno da Srbija snizi kamate dok Evropa mora da podize Kamate. To je istina.
Dejan.R.Tošić
Sad kreće ekonomski potop,evro i dolar kreću da jačaju,a Srpski Javni dug počinje da raste,radi servisiranja Javnog duga,država će morati da se zadužuje,ali po većim kamatnim stopama,odosmo sa 25 na 35 milijardi dolara do 2021.god.Tako je to kada imate ministra finansija koji uvodi akcizu na struju kao osnovicu za obračun PDV na cenu potrošene struje,porez na porez.Znači 2021.god.Javni dug Srbije jednak BDP.Vidi li to neko od vrsnih ekonomista ili gleda i ćuti sa svoje katedre ?
Д. Збиљић
НЕ ПОМАЖЕ ДОКАЗИВАЊЕ. Све то што малопре овде укратко предочисмо, објашњавамо лингвистима двадесет година у 20 књига, али они и даље задржавају своје мудрости а српског писма све је мање у јавности. А, уз то, измишљају разлику између "службене" и "јавне употребе писма", као да јавно није службено, него да је службено само нешто "тајно". (Опет ће неко рећи: није ћирилица тема. Још како је ћирилица непрекидна и свуда тема српског трајања и рада. Зашто, уосталом, ниједна српска банка не користи српско писмо у језику Срба, него увек и свуда само хрватску гајицу. Замислимо да у Хрватско свака банка, уместо хрватске латинице, користи српску ћирилицу. Таква глупост немогуће је да се догоди Хрватима. Али и било којем другом народу.)
Драгољуб Збиљић
А како ни могло да буде у Србији, до да не буде као код свих других. Пример је српско писмо ћирилица. Сви лингвисти у Европи и свету не уводе два писма као супарничка у свој језик, а само српски лингвисти нормирају свој језик тако да је туђе писмо у предности и задржава своју 90-шпроцентну надређеност. АЉ онда, с времена на време говоре о "заштити ћирилице". Ми им из ћирилице доказујемо да тако као они не ради нико други у свету, доказујемо им да је смишљена замена српског писма довела ћирилицу до нестајања, а они на то ћуте и вербално се, у ваздуху, без икаквог нормалног практичног поступка "залажу за очување ћирилице". Уз то, поједини од њих лажу да је "и латиница српско писмо", а заборављају да је латиница први пут у Србију 1916. године уведена као окупаторско писмо уместо од непријатеља забрањене ћирилице. Уз то, никада нису објаснили да је Новосадски договор о српскохрватском језику и писмима разбио српски језик, а ћирилицу довео до затирања. И данас га се готово у свему држе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja