nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:06

Seoske kuće za 30 izbegličkih porodica

Kuća je malo starija – šta ću, morao sam pristati na sve, a dalje od grada da idem nisam hteo zbog dece, kaže Lazar Gavrilović koji je pre 22 godine izbegao iz Ključa i stigao u Kać kod Novog Sada, a uskoro se seli u Kovilj
Autor: Snežana Kovačevićutorak, 10.10.2017. u 15:41
Лазар Гавриловић (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Posle 22 godine života u izbeglištvu u Novom Sadu, Lazar Gavrilović (64) i njegova porodica ponovo će imati svoju kuću. Ona neće biti ni nova, ni tako velika kakvu su imali u Ključu u BiH, odakle su tokom ratne 1995. godine izbegli. Seosku kuću sa okućnicom u koju bi trebalo uskoro da se usele, i za čiju kupovinu su dobili novčanu pomoć kroz Regionalni stambeni projekat, pronašli su u Kovilju, u okolini Novog Sada. Bespovratna pomoć koju su dobili za njenu kupovinu iznosi 9.500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

„Kuća je malo starija – šta ću, morao sam pristati na sve, a dalje od grada da idem nisam hteo zbog dece. Gledaću tu nešto da radim oko kuće, videću još šta, ali nešto ću krenuti sigurno. Evo 22 godine patnje, što ono kažu, do nekog krova ću doći”, priča Lazar za naš list.

Gavrilovići su jedna od 30 izbegličkih porodica kojima je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević juče u Gradskoj kući uručio ugovore o stambenoj pomoći, po kojima će oni dobiti i 1.500 evra za nabavku građevinskog materijala. Trideset porodica, priznaje, nije mnogo i predstoji rešavanje još puno problema, ali te porodice „od danas imaju svoj novi dom, više nisu podstanari, nezbrinute osobe, nisu socijalni slučajevi”.

Napomenuo je da je grad, zahvaljujući Komesarijatu za izbeglice i međunarodnim donatorima, bio u prilici da obezbedi novi dom za ove porodice. Gradonačelnik je naglasio i da je Novi Sad svojevremeno širom otvorio vrata tim ljudima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta da bi spasavali život svojih porodica.

Lazar Gavrilović je izbegao sa dvoje dece, sa kojima je došao kod rođaka u Kać, u okolinu Novog Sada, gde i danas živi.

„Bili su mali – stariji sin je bio peti razred, ovaj mlađi četiri godine. Tu su oni i sad u Novom Sadu, obojica rade u „Vitorogu”, u proizvodnji nameštaja”, ispričao je Lazar.

Sledeće godine napuniće 65 i čeka penziju. Svojevremeno je radio u Sloveniji, u železnici: „Ali u javnom preduzeću nisam mogao da radim ako ne uzmem njihovo državljanstvo, pa sam se vratio u BiH 1992, jer nisam hteo slovenačko državljanstvo.”

I supruga mu je radila u Sloveniji, ali ju je „poslao kući” 1991, kad je tamo izbio rat. Zajedno su u Ključu bili napravili veliku kuću koju su, međutim, napustili 1995. i od tada nije ni razmišljao o povratku u to mesto.

„Tu su bili najveći ekstremi, na ključkoj opštini kod nas. Dvaput su mi kuću palili i na kraju ništa nisu mogli da urade, nego su je minirali. Poravnato je sve, kao da nikad nije ni postojalo”, priča.

Kao izbeglice, Gavrilovići u Novom Sadu nisu lako živeli. Lazar je radio poslove na građevini, a posebno pamti jednog investitora koji mu je ostao dužan 8.500 evra. „Eno ga, u zatvoru, u Mitrovici, ’svira klavir’, već trinaest godina je tamo”, dodaje.

Gleda se na svaki dinar u kućnom budžetu, pa trenutno Lazareva supruga bere voće u Italiji. Satnica za te poslove, priča njen suprug, iznosi pet evra.

Uprkos svim starim i novim nevoljama, borbi za goli život, sreća nije zaobišla ovu porodicu u koju u decembru stiže prinova – drugo Lazarevo unuče od starijeg sina i snaje. „I ovaj mlađi, koji ima 25 godina, treba – bože pomozi, da se oženi”, dodaje njegov otac.


Komentari2
bde8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maxim
Bitno je da se ima za obnovu kuće bana jelačića, a srbe u sopstvenoj zemlji ko šiša..
Andra
- Neki od nas smo izbeglice vec generacije. Od 1945 mi smo proterani iz svojih kuca, ali se komunisticki sinovi i unuci i dalje prave nevesti. Kada ce nama vratiti, kupiti seoske kuce kohje su opljackali i u kojima zive...???

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja