Od našeg dopisnika
Atina – Situacija u prihvatnim centrima za migrante na grčkim ostrvima sve je dramatičnija. Na Lezbosu, Samosu i Hiosu kampovi su pretrpani, migranti su bez adekvatne medicinske pomoći, trudnice bez lekarskog nadzora, kaže se u zaključcima lokalnih vlasti i predstavnika međunarodnih organizacija na terenu.
Smrt petogodišnje devojčice, izbeglice iz Sirije, koja je pre nedelju dana sa roditeljima stigla sa turske obale u kamp na Lezbosu uznemirila je javnost. Porodica se na neizvesni put odlučila upravo da bi bolesnom detetu našla odgovarajuću lekarsku pomoć u Evropi. Nju devojčica nije dočekala, već je preminula u bolnici na Lezbosu.
Međunarodna organizacija lekara ukazuje na činjenicu da dodatno zabrinjava podatak da je samo 47 procenata trudnica među izbeglicama imalo mogućnost da dobije adekvatnu prenatalnu lekarsku pomoć. Migranti mogu da se u bolnicama obrate za besplatnu pomoć, ali u praksi se to teško realizuje jer se kompletan zdravstveni sistem u Grčkoj nalazi u krizi. U prenatrpanim kampovima među migrantima je sve više i psiholoških problema koje nema ko da tretira, pa su tako desetine hiljade onih koji su ušli u Grčku prepušteni sami sebi.
Prema poslednjim podacima, ozbiljan problem za Grčku predstavlja i kašnjenje Nemačke u ispunjavanju svoje obaveze da primi 4.950 izbeglica koje ispunjavaju uslov da se pridruže svojim porodicama koje tamo već žive. Do sada je samo 322 njih ušlo u Nemačku jer, kako kažu u ministarstvu unutrašnjih poslova u Berlinu, kašnjenje je izazvala komplikovana koordinacija sa Atinom i ograničen broj mesta u nemačkim prihvatnim centrima. Još je u maju od grčkog ministarstva za migracije nemačka vlada zatražila da se slanje izbeglica „malo odloži” iako prema Dablinskom sporazumu ujedinjenje porodica koje su u dve zemlje EU mora da bude realizovano u roku od šest meseci. Prema grčkim medijima, od ukupnog broja izbeglica koje imaju pravo da uđu u Nemačku, 60 odsto su deca.
S obzirom na to da u nemačkim kampovima „nema mesta”, više od 60.000 migranata ostaju na teritoriji Grčke. Priliv novih izbeglica se ne smanjuje i samo prošlog meseca ih je sa turske obale stiglo više od 3.500. Svi oni stižu na Lezbos, Samos i Hios, gde su smeštajni kapaciteti tri puta manji od ukupnog broja migranata koji na njima već borave. Na Samosu, gde ima mesta za njih 700, trenutno je tri hiljade ljudi, a na Lezbosu, gde su smeštajni kapaciteti za 2.500, sada je 4.700 migranata. Loši uslovi života, neizvesnost i očaj sve češće su uzrok međusobnih sukoba i izliva besa koji se neretko reflektuju na lokalno stanovništvo i njegovu imovinu.
Ministar za migracije Janis Muzalas ukazuje na to da je sporazum između Turske i EU o zaustavljanju migranta u očiglednom kolapsu i da loši odnosi na relaciji Ankara–Berlin otežavaju migrantsku krizu. Stiče se utisak, čulo se i sa skupštinske govornice, da migranti apsolutno više nisu ničiji sem – grčki problem.
U praksi je tako od samog početka, s tim što niko nema odgovor šta će biti sa više od 60.000 migranata „zarobljenih” u Grčkoj. Iz evropskih fondova odvajaju se sredstva kako bi se Grčkoj donekle olakšao položaj, a deca migranti uključila u proces obrazovanja. I pored toga, grčka privreda, koja je u krizi, i država opterećena ogromnim dugom teško da može da i dalje sama snosi odgovornost i prihvata sve one koji sa turske obale stižu u Grčku.
