petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:30

Srbija rekorder po „stopi prenatrpanosti”

Za razliku od EU kod nas nije retkost da pod jednim krovom živi više generacija. Niske prosečne zarade razlog nedovoljne stambene izgradnje kod nas, smatra Ivan Nikolić, urednik „Makroekonomskih analiza i trendova”
Autor: A. Mikavicasreda, 11.10.2017. u 22:00
За куповину стана од око 60 квадрата треба издвојити 16 годишњих просечних плата (Фото А. Васиљевић)

Iako veliki broj građana Srbije živi u vlastitoj kući ili stanu, njihov dom se u većini ne odlikuju naročitim komforom. Evropski smo rekorderi po takozvanoj „stopi prenatrpanosti”, što je pokazatelj da više generacija živi pod jednim krovom.

„Stopa prenatrpanosti” u Srbiji na ukupnoj populaciji iznosi 53,4 odsto, a kad se isključe jednočlana domaćinstva dostiže 55,6 procenata. Evropski prosek je 16,7, odnosno 17,8 procenata. Uz to i kvalitet stanova je izuzetno nizak – 23,4 odsto građana izjavilo je da im krov prokišnjava, a žalili su se i na vlagu.

Uz rast od oko pet odsto u prethodne dve godine, investicije u Srbiji u 2016. dostigle su oko 17,7 procenata bruto domaćeg proizvoda, što je nedovoljno.

Za postizanje dugoročnog održivog privrednog rasta, zaposlenosti i standarda neophodno je da godišnja vrednost investicija dostigne 25 odsto BDP-a.

– To se može postići samo s jakim građevinarstvom – kad četvrtina investicija potiče od stanogradnje, stav je Ivana Nikolića, urednika „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT) Ekonomskog instituta. Predstavljajući svoje istraživanje u novom broju biltena ukazao je da je od 2013. „puno toga promenjeno nabolje, ali stanogradnja u Srbiji još ne daje doprinos privrednom rastu”, kao što je to slučaj u uporedivim zemljama. Smatra da su niske prosečne zarade razlog nedovoljne stambene izgradnje u Srbiji.

– U Velikoj Britaniji nekretnine su skupe, ali je za prosečan stan prošle godine trebalo izdvojiti 5,2 prosečne godišnje zarade. Dok u Srbiji za novoizgrađeni stan površine 57 kvadratnih metara, čija je prosečna cena po kvadratu u 2016. bila 156.600 dinara, treba 16,1 godišnja prosečna plata – kaže autor.

Četvrtinu svih investicija u prosperitetnim zemljama Evropske unije, odnosno pet odsto bruto domaćeg proizvoda, čini stanogradnja. U Srbiji se u izgradnju stanova godišnje ulaže oko jedan odsto svega stvorenog, ukazao je Nikolić, dodajući da je prošle godine ulaganje u stanogradnju činilo samo 5,5 bruto fiksnih investicija. Od zemalja EU jedino Grčka, relativno posmatrano, manje investira u izgradnju stanova od Srbije.

Prema podacima „Eurostata”, 81 odsto stanovništva naše zemlje živi u vlastitom stanu, što je više od evropskog proseka koji iznosi 69,4 odsto. Ali to nije razlog što se stanovi u Srbiji malo grade. Po tome prednjače Rumuni sa čak 96,5 odsto, slede Hrvati – 90,5, Litvanci – 89,4 i Slovaci – 89,2 odsto. I pored toga, u ovim zemljama stanogradnja se ne gasi.

Nikolić smatra da ukupne bruto investicije moraju biti ravnomerno raspoređene na građevinarstvo, ulaganje u mašine, opremu i ostalo. U poslednjih deset godina Srbija je dostigla ovaj poželjni udeo građevinskih radova u ukupnim investicijama samo u periodu od 2009. do 2011. On se tada kretao oko 48 odsto ukupnih investicija i bio je posledica masovnog programa subvencionisanja stambenih kredita kao odgovor države na negativne posledice svetske krize. Brzim rastom budžetskog deficita i javnog duga ove aktivne mere stambene politike ustupaju mesto štednji.

Već 2012. udeo građevinskih radova svodi se na 40,2 odsto ukupnih investicija, naredne 2013. na 37,1 odsto i na tom nivou se zadržava do danas. Nikolić primećuje da se kvarenje rezultata građevinarstva isključivo duguje stanogradnji, jer se ostali građevinski radovi, još od sredine devedesetih godina, uporno održavaju na oko trećine ukupnih investicija.


Komentari12
26ad2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milutin
Trebalo bi uporediti sa južnom Evropom, pošto je na jugu češće da više generacija bude pod istim krovom. A i nezaposlenost je sličnija.
Sergey Sergejevich
Iskreno ne mogu a da ne budem iznenađen ovom informacijom. Koliko znam iz stručnih literatura po broju kvadrata po broju stanovnika, Srbija je apsolutni rekorder ne samo u Evropi već i u Svetu. Samo za prošlu godinu mi smo na prvom mestu pa deset praznik pa sledeći. E sad ,o funkcionalnosti tog prostora možemo da vodimo polemike. Nije istina da sa samo kod nas više generacija živi pod jednim krovom. Pogledajte samo Italiju, Francusku , Španiju pa će vam biti sve jasno. Čak upravo i primer Velike Britanije nije tačan već je izvučen iz konteksta , gde upravo većina Britanaca zivi pod istim krovom.Svi oni svoja sredstva koriste na neki pametniji način za razliku od nas koji čim napunimo 18 godina počinjemo da gradimo sve ispočetka. Nije greška autora već je gospodin Nikolić predstavio na način koji njemu odgovara. Doduše odgovaralo bi svima nama da su neki bolji uslovi. Ovako ....
Сале Земунац
Као прво Србија је једина у земља у Европи у којој се у собност стана урачунава и дневна соба, затим ваљда једина која је укинула минимум квадрата по члану домаћинства. Наиме до скоро су плаћања пореза били ослобођени они који имају мање квадрата по члану домаћинства од законског минимума. Сада ист порез плаћају и они који живе сами и који живе претрпани. Што се тиче станоградње истина је да нема више изградње ламела и солитера са пар стотина станова, али зато цвета изградња зграда од 10 - 20 станова. Земунске куће са баштом се претварају у такве зграде, а како не би јер изградња квадрата кошта од 300 до 500 евра, а продаја истих од 1000 до 1500 па чак и више евра. Видите сами ко ту губи, а ко добија. А што се тиче банака оне тек ''деру'' каматама за стамбене кредите које су превелике и далеко од реалних, па ипак станови се продају, а како и ко их купује то истражите.
bata
jeste... umesto da živite sa roditeljima koji su vas othranili bolje je da podignete kredit na 30 godina i punite džepove bankarima kroz kamate...
u pravu ste
Kad bogati žive sa roditeljima u vilama to je ok, ali kad mi ćivimo u stanovima onda nije normalno. Ali je normalno da živimo u iznajmljenim sa gomilom cimera koje ni ne poznajemo. Svako priča ono što mu je u interesu, pa tako i graditelji stanova hoće da nam prodaju preskupe stanove a plate nam minimalne.
Preporučujem 17
sloba car
Tome dodajte bar 300 000 izbeglica iz Hrvatske, 50-100 000 iz BH, 250 000 sa Kosova, uz dodatne migracije koje su iz istog uzroka ali ne bas odjednom nastale, sve uz bratsku pomoc komsijskih naroda.....Svi oni su u pocetku bili natrpani (kao dasad imaju o 100 kvadrata?).
Boda knez
Vi zaboraviste i nas par miliona koji smo otisli iz nedodjije da i se Vi i slici "razbaskarili." I mi otidjosmo ne uz pomoc bratskih kosijskih naroda nego uz pomoc bratskog nam naseg, srpskog naroda. Ali, posto smo otisli, kao da nikada nismo ni postojali, zar ne? Eh, kad bi svi mogli da odu te da sve ostane Vama i slicnima, malo da kapne sa neba? Pozdrav!
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja