četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:36
INTERVJU: ERLEND LU, pisac i scenarista

Zanima me ljudska svakodnevica a ne veliki koncepti

Volim priče - u romanima, bioskopu, na televiziji. Nije važno gde, ukoliko je to urađeno profesionalno i briljantno
Autor: Marina Vulićevićsreda, 11.10.2017. u 22:00
(Фото Т. Јањић)

NORVEŠKA FILMSKA NEDELjA
Poznati norveški pisac Erlend Lu otvorio je Norvešku filmsku nedelju u okviru Meseca norveške kulture u Srbiji nazvane „NOktobar”, zajedno sa Janom Erikom Holstom, norveškim kritičarem i nekadašnjim direktorom Norveškog filmskog instituta, u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Prve festivalske večeri prikazan je i film „Prohujalo sa ženom”, prema prvom Luovom romanu o smušenom muškarcu koji bi i da bude sa ženom, ali i oslobođen stega ljubavnog odnosa. Nedelja norveškog filma pod nazivom „Bele noći, mračni dani” traje do 15. oktobra u Kinoteci, a publika će imati prilike da uživa u norveškim filmovima starije i novije produkcije: „Gorki cvetovi”, „Žene u frižideru”, „Pali anđeli”, animiranom „Kurt postaje zao”…

Oktobar će i širom Srbije biti zastupljen izložbama i filmovima.

Pisci obično nikada nisu zadovoljni ekranizacijama svojih knjiga. Kako vi vidite film „Prohujalo sa ženom”?

Oduvek sam nerado pristajao na filmske obrade svojih knjiga, mnogo puta sam rekao „ne”, ali promenio sam mišljenje zbog reditelja Petera Nesa, koji je snimio odličan film „Eling”. To je inače bio norveški kandidat za Oskara. Nes je mogao da bira šta će sledeće raditi, a još uvek je želeo da radi ekranizaciju moje knjige „Prohujalo sa ženom”. U početku jesam bio skeptičan, ali sam shvatio da ne želim to da propustim i pristao sam. Posle nekoliko meseci, Nes mi je doneo scenario u nadi da ću ga prihvatiti. Nakon nekoliko dana odgovorio sam mu da pristajem, a da nisam ni pročitao taj scenario. Jednom sam odgledao film, dobro je ispao, smešan je i puno ljudi ga je videlo u bioskopima. Kraj je izmenjen, simpatično i filmično, iako je u knjizi mračniji i šokantniji. Razlika je u tome što roman ne teži toliko humoru, sporiji je, dok film pravi veće pokrete u zbivanjima i smešan je. Posle toga sam odlučio, ako ubuduće bude još ekranizacija mojih knjiga, da želim da učestvujem u tome.

Da li biste na filmskom platnu voleli da vidite svog najvećeg antiheroja Doplera, buntovnika protiv životnih stega?

Da, pod pravim okolnostima i u saradnji sa pravim ljudima. Čak sam i pre nekoliko godina sam napisao i scenario za takav film, ali moj prijatelj i producent iz Norveške, stalno je zauzet, i uz to često postavlja i pitanja o tome treba li da angažujemo reditelja iz inostranstva, i slično.

Pišete i za sve popularnije televizijske serije. Da li vas u tom poslu zaokupljaju iste teme kao i u književnosti?

Najbolje je pisati roman, ali ne mogu uvek time da se bavim, takve ideje polako sazrevaju negde u podsvesti. Školovan sam i kao scenarista, stvarno volim film. Napisao sam dve sezone serije koja je prikazivana na HBO-u u Norveškoj pre tri godine. To je crnohumorna satira o srednjoj klasi. Slične teme razvijam sada sa prijateljima, za seriju „Netipične žalbe”. To je neko posebno fizičko stanje, kada je osoba umorna ili utučena, a čak 40 odsto zaposlenih u Norveškoj za to dobija bolovanje. Zvuči ludo, tragično i smešno u isto vreme. Napisao sam i scenario za film „Sever”, koji ima drugačiju priču od mojih romana, ali ima sličan humor.

Vaši junaci su ljudi svakodnevice, majstor ste u tome da obične situacije oneobičavate do burlesknog...

Odatle potiče većina mojih ideja. Nemam velike koncepte, akciju, krimi priče, nisam mnogo usmeren na zaplet, više me zanimaju ljudi usred svakodnevnih problema. Posebno to kako je život nekada u Skandinaviji bio borbeniji oko običnih stvari, a sada je više usmeren na materijalno i individualno. Ovakav razvoj događaja je beskrajno fascinantan.

Koji filmovi su formirali vaš ukus?

Počeo sam da idem u bioskop u Trondhajmu, gradu u kojem sam odrastao, kada sam imao 15 godina. Gledao sam američke, engleske, ruske, francuske klasike. Bile su mi potrebne godine da neke sasvim shvatim. Tarkovskog shvatiti sa šesnaest... Neki od tih filmova stvarno su me pokrenuli. Na primer, ostvarenja Džima Džarmuša ili „Let iznad kukavičjeg gnezda” Miloša Formana, za koji i danas mislim da je najveći film ikada snimljen. Gledajući takve filmove poželeo sam da upišem filmsku školu.

Da li se bioskopska populacija u Norveškoj gasi kao kod nas?

Mislim da je svuda isto. Televizijske serije su dostupne i pružaju mogućnost da se gledaoci zaista povežu sa njihovim likovima, na duži vremenski period, iz dana u dan. Od toga se stvara zavisnost. Sada je potrebna veća inicijativa da se plati karta i ode u bioskop nego pre 20 godina. To jeste problem, ali nije sve negativno. U Norveškoj je prošle godine kupljeno tri miliona ulaznica za domaće filmove, što je bolje nego 1975, koja je do sada u tom pogledu bila najbolja godina do sada.

Kakva je onda budućnost televizije?

Zanima me pričanje priča. U romanima, bioskopu, na televiziji. Nije važno gde, ukoliko je to urađeno profesionalno i briljantno. Primetio sam da su svi u Norveškoj pre deset godina želeli da snime film, a sada su okrenuti televizijskim serijama. Tu je novac, a i ugovori se lakše sklapaju, za razliku od filma. Nordijske krimi priče malo su mi dosadne, mora da postoji prostor za drugačije stvari. Ako snimite malu ili neobičnu seriju, za nju će uvek biti publike. Prostor se otvara za kreativnost. Sa prijateljima takođe razvijam parodiju nordijskih krimi priča.

Da li ste znatiželjni da vidite film „Sneško” po romanu Jua Nesbea?

Znatiželjan sam kao i za gotovo svaki film. Sreo sam Jua Nesbea nekoliko puta, on je sjajan i talentovan. Ali, ne čitam krimi žanr, tako da neću znati da li je knjiga „Sneško” bolja nego film... Mada sam u Norveškoj video lošu kritiku. Šteta, zato što je za taj film potrošeno dosta novca.

Da li pišete i novi roman?

Uvek radim na nekom romanu. Možda bude sledeće godine.


Komentari0
e5e17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja