ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 12.10.2017. u 21:31 O. Janković

Kroćenjem banatske košave praviće se zelena struja

Vetropark sa 38 turbina na poljima atara Kovačice proizvodiće struju za više od 65.000 domaćinstava u Srbiji, otvoriti nova radna mesta i doprineti rastu srpske ekonomije
Атар општине Ковачица погодан за изградњу ветропаркова (Фото: О. Јанковић)

Kovačica – Najizvesniji pozitivan epilog priče o korišćenju snage jugoistočnih vetrova na prostorima Banata nazire se izgradnjom vetroparka u ataru opštine Kovačica, imenovanog kao jedan od najvećih u Srbiji sa 38 turbina, instaliranog proizvodnog kapaciteta 104,5 megavati, koji će po najavama vlasnika projekta „Enlight Renewable Energies”, izraelske kompanije koja se bavi izgradnjom postrojenja za obnovljivu energiju, početi da radi 2018. godine na prostoru upravo ove južnobanatske opštine.

Čitav projekat koštaće 189 miliona evra, od kojih 142 miliona obezbeđuju bankarski krediti i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a iz izraelske kompanije stižu i informacije da će vetropark u ovom izrazito vetrovitom području, smanjiti godišnju emisiju ugljen-dioksida u Srbiji za oko 247.000 tona i doprineti ambicioznom cilju Srbije da do 2020. godine podigne udeo potrošnje energije iz obnovljivih izvora na 27 procenata.

Prostor takozvane Dunavske doline geomorfološki poznate i kao „velika mađarska zaravan”, aluvijalna ravan – nekada stepa, a danas područje intenzivne poljoprivredne eksploatacije u opštini Kovačica, nekoliko puta bio je prepoznat kao lokacija od nekoliko hiljada hektara za podizanje parka trokrilnih turbina. Minule dve godine rađeni su i proračuni njegove isplativosti u odnosu na potencijal vetra, postavljen stub za merenje brzine i smera vetra, opremljen je anemometrima na četiri različite visine i vetrokazima, kada je i obelodanjeno da će se sve vetroturbine zavrteti krajem 2016. godine.

I o zatalasanim poljima na obodu Deliblatske peščare i njivama sela Dolovo, takođe se još pre sedam godina pričalo kao o idealnoj lokaciji za postavljanje dvadesetak „vetrenjača” na kojima bi bili proizvedeni prvi kilovati struje iz vetra u Srbiji. Stiglo se do potpisivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa dve kompanije oko investicija vrednih nekoliko desetina miliona evra na lokacijama Bele Ante i Čibuka. Grad Pančevo obavezao se da obezbedi sve potrebne dozvole za izgradnju, dok je o energetskim trebalo da odlučuju pokrajina i država, ali se posao podizanja vetroparkova na ovom pojasu, koji je trebalo da bude šansa i za lokalnu privredu, od tada sve slabije pominje.

U mesnim zajednicama Crepaja, Debeljača, Kovačica i Padina prethodnih godina je održano niz javnih prezentacija o ovoj vrsti projekata kada su predstavljene trase transportnih puteva, materijali koje bi trebalo koristiti, načini odlaganja otpada kao i sam tehnički opis rada vazdušnih turbina. Meštane ovih sela posebno je obradovalo, što bi izgradnja elektrane na vetar predviđala rekonstrukciju atarskih drumova u obuhvatu plana za potrebe izgradnje vetroparka čime bi im u budućnosti bio olakšan i ubrzan, kako pristup poljoprivrednom mehanizacijom parcelama tako i transport proizvoda sa parcela do skladišta. Takođe, ovdašnjoj javnosti je svojevremeno predočena i studija o proceni uticaja na životnu sredinu sa detaljima o monitoringu preleta ptica i slepih miševa, merenjima buke, uticaju senke, bezbednosti vazdušnog saobraćaja i uticaju na radarske sisteme, a što je najvažnije pokazalo se da njive i zasadi, flora, fauna, voda i vazduh neće ničim biti ugroženi. U ovom delu Banata nema starih vetrenjača na seoskim posedima, jer su meljare, mlinovi za mlevenje žita oduvek radili na parni ili motorni pogon, pa da će umesto šume dobiti park visokih belih trokrilnih turbine, ovde vide i kao turističku atrakciju.

Novi projekat izgradnje vetroparka na poljima atara Kovačice, o čijoj realizaciji je ugovor potpisan poslednjih dana septembra, prema obećanjima investitora i vlasnika projekta, obezbediće ekološku održivost proizvodnjom čiste električne energije bez emisija za više od 65.000 domaćinstava u Srbiji, otvoriti nova radna mesta i doprineti rastu srpske ekonomije.

Komentari9
deed8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Магла, магла...свуда око нас.
Не мора одмах да се зна ко се све "уградио" у цену производа али мора да се зна колико то кошта. За сада је то 10 - струко већа цена. А то све има смисла где је на далеким острвима или залеђеним, скоро целе године, земљама, технички немогуће довести далековод од бар 50. 000 V. Ту је дакле исплативо: подигне се један генератор и једно насеље има струју. Ту свако "мора" да плати јер не може другачије да се греје, например. Лако је странцима јер они и тако купују вишеструко више енергије (за своју плату) него Срби иако је код нас најјефтинија. А то мање угља, мање загађења, је спровела Маргарет Тачер у Енглеској и завила своју домовину (нешто нам је позната та политика) у црно. Никад није смела да каже колико је (милиона?) радника отерала на улицу. Сада има смисла поставити питање не ко је власник извођача радова него ко је ставио потпис на уговор.
Александар Ђорђевић
Ако хоћемо у ЕУ, морамо прихватити и разумно начело: што мање угља, нафте и гаса, а што више сунца и ветра. Ковачица има одличне предуслове за ветропарк и добро је да се баш ту крене с новом, еколошки повољнијим технологијом. Тако добијена струја је скупља и то ће пасти на терет свих потрошача, али заштита животне средине има своју цену. За Србију је важно да, због неадекватних закона и неискуства, не плати још вишу цену улазећи у посао с непровереним иностраним партнерима. Кренули смо с Џенерал Електриком, да би после његовог повлачења наставили с белгијским Електравиндзом. Кад је овај пропао, појавио се Енлајт из Израела, који прави и ветропарк у Хрватској. Има и 6 ветропаркова на папиру, од једног у Пољској је одустао, али нема ниједан завршен објект. Надајмо се најбољем!
Ivan Tomic
Cela Evropa je prosto "posumljena" vetrogeneratorima, od mora, obala, ravnica i planina, ali u Srbiji je to "djavola rabota" koja sluzi da se prljavi kapitalisti obogate i uniste ovaj "jadni napaceni narod" i nasu cistu i zdravu Srbiju. Osvrnite se malo oko sebe, umiremo od raka kao pokoseni, zagadjenje je sve vece, struje treba sve vise i vise... termoelektrane na ugalj treba da odu u istoriju inace propadosmo!
Milorad E.
Niko nije napisao da je to "đavolja rabota" već se postavlja pitanje isplativosti. Struja proizvedena u vetroparkovima je mnogo skuplja od ove koju prave termo i hidrocentrale. A država je zakonom obavezala EPS da mora da kupuje i ovu struju. Cenu plaćaju potrošači.
Иван Белић
Ветрогенератори нису стабилисани системи јер зависе од јачине ветра, заузимају доста простора, проузрокују вибрације земљишта и ометају простирање електромагн. талса, што може стратешки бити велики проблем. Ако се узме у обзир да је земљиште, на коме се постављају ВГ, углав. у пољопривред. реону, услед вибрација тај простор постаје неупотребљив за пољо. производњу. Влада је копирала регулативу Европске Уније у дефинис. статуса повлашћених произвођача „зелене“ електричне енергије, не водећи рачуна о потребама и могућностима српског друштва. На крају процеса инвеститор* долази до позиције у којој сигурно обезбеђује добит који му гарантује држава кроз исплату субвенционисане цене за електрич. енергију. Дефинисањем високих накнада за производњу електричне енергије из ветрогенератора створио се оквир за велике инвестиције, чији су актери по правилу стране мултинационалне компаније, које своју добит, у главном, износе из Србије.
Dzimi Teofilovic
Da ste nekada prosli kolima kroz drzave Ajova, Ilinoi, ili Severna Dakota u SAD, videli biste hiljade vetrogeneratora, kako ih Vi zovete. A oko njih hiljade hektara pod kukuruzom, sojom i psenicom. Kako to moze, djavolja neka posla?!
Јован Скерлић
Да ли би ”Политика” могла да потражи студију изводљивости овог пројекта? Имена фирми које су добиле кредите? Ко су њихови власници? Да ли је та енергија исплативa ако се зна да је прескупа и за западне Европљане? Јавна је тајна да се овде ради о великом мешетарењу са државним новцем који се на овај начин прелива на банковне рачуне оснивача фирми преко ”субвенција”, а и касније преко ”дотација за одржавање ветропаркова”. Све је под плаштом ”смањивања емисије угљен-диоксида” за који још није доказано да је узрок наводног ”глобалног отопљавања”. Сада када се та прича излизала у зап. Европи су измили причу о ”енергетској независности (од Русије)”, па се сличне приче пројектују и на земље Југославије. Још једном молим ”Политику” да то истражи, а мој коментар и не морате објављивати.
Aleksa
U toj sam oblasti i potpuno ste u pravu. Samo je jedno pitanje, koje ste i vi postavili, a to je čija je firma i ko su vlasnici, odnosno učesnici u tom poslu. Ovo zbog toga jer su pre neku godinu u ovim poslovima bila neka "zvučna" imena.
Zoran z
Vasem komentaru nema nista da se doda ili oduzme, potpuno ste u pravu pogotovo po pitanju CO2. A da su vetroparkovi iole isplativi u vetrovitoj Skandinaviji se ne bi moglo ni hodati od njih. Ima ih nesto ali tek toliko da se moze reci kako se nesto radio povodom toga. Preskupi su a nisu rentabilni.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja