subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 12.10.2017. u 21:51 J. Antelj

Evropski sud rešava kredite u švajcarcima

Banke su bile u obavezi da detaljno informišu klijente kako bi oni mogli da procene posledice zaduživanja, što u Srbiji nije bio slučaj, tvrde iz Udruženja „CHF Srbija”
(Фото Драган Јевремовић)

Mišljenje Evropskog suda pravde da banka, koja odobrava zajam u stranoj valuti, mora detaljno informisati klijenta kako bi on procenio ekonomske posledice zaduživanja, rešenje je i za dužnike u Srbiji. Ovo bi, konačno trebalo da bude šansa za više od 20.000 porodica koje i posle deset godina otplaćivanja ovih kredita duguju više nego što su, po ugovoru, dobili od banke, rečeno je na konferenciji za novinare Centra za zaštitu bankarskih klijenata „CHF Srbija“.

– Sud je jasno odredio način rešavanja ovih sporova pred nacionalnim sudovima, određujući pravac postupaka. U slučaju nepoštovanja standarda iz Direktive 93/13, sud utvrđuje da li je u pitanju nepravična i ništava ugovorna odredba i da to suštinski zavisi od načina informisanja klijenta...

Na ovaj način otklonjena je dilema, koja je postojala kod naših sudova, da li se ugovor raskida ili se utvrđuje ništavost ugovaranja valute u švajcarcima. Evropski sud se jasno opredelio za ništavost, a ne za raskid – kaže Jelena Pavlović, advokat i član Upravnog odbora ovog udruženja.

U mišljenju Evropskog suda, koji je donet u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskom franku u Rumuniji, da podsetimo, stoji da je sporna ugovorna odredba deo glavnog predmeta ugovora o kreditu i da se njena nepoštenost može ispitivati „ako nije sastavljena jasno i razumljivo”.

Na nacionalnom sudu je da proveri da li su potrošaču bili saopšteni svi elementi na osnovu kojih bi mogao da proceni ukupan trošak svog kredita, navodi se u mišljenju Evropskog suda i naglašava da ovakva ugovorna odredba može uneti neravnotežu među strankama.

– Ovim je sve rešeno, zbog čega znamo i konačan ishod ovih kredita u Srbiji, rekla je Pavlovićeva.

Ukazujući na činjenicu da u Rumuniji krediti nisu plasirani u domaćoj valuti, već direktno u francima, ona je objasnila da je očekivala da će Evropski sud pravde odbaciti tužbe, ali je on, čak i u tom slučaju, preporučio da nadležni rumunski sudski organi preispitaju da li su odredbe ugovora o tim kreditima bile nepoštene. – U Srbiji su korisnici kredita primili dinare, ali se sve vreme parametri određuju prema vrednosti franka, što je daleko složeniji pravni posao od kredita, izjavila je ona.

Banke su, prema njenim rečima, znale da indeksacija u francima nosi dvostruki valutni rizik i da Narodna banka Srbije ne utiče na odnos dinara i franka, dok u odnosu na evro interveniše i o tome nisu informisale klijente, već su, kako je rekla, upravo suprotno – klijentu sugerisale da je taj kredit povoljniji od nekog drugog.

Zato je, smatraju u ovom udruženju, jedini način za dokazivanje nepoštenosti odredbi ugovora o kreditima u švajcarcima pred sudom da klijenti nisu dobili relevantne informacije od banaka.

Advokat Slaven Bilčar je rekao da su banke odgovorne za čitav problem jer su prećutale činjenice, a korisnika kredita dovele u zabludu, dok NBS, kako ističe, nije smela da dopusti da se takvi krediti nađu u prometu.

Komentari6
b8c91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Видоје
На банкама је било да покушају, а чија обавеза је била да их спречи? Из НБ кажу да није њихова. Па чија је онда? Ако није ничија - чему нам онда служи држава?
MARKO
Pa prvi i glavni krivac je NB Srbije, tj. guvernerka, jer ovakvi krediti su morali biti zabranjeni. Masa dužnika je u psihičkim problemima, a dosta njih se već iselilo.Pa zar treba čekati da se još 20.000 dužnika iseli iz Srbije jer gosp. J0rgovanka "ne želi da gleda u tuđa dvorišta". Sramota.
Marko
Najzad prava ekipa ljudi !
Никола
У нашем случају може се ићи на раскид уговора услед променљивих околности. Ради се о институту облигационог права који прописује да уколико после закључења уговора наступе околности које отежавају испуњење обавезе једне уговорне стране, у мери да је очигледно да уговор не одговара уговорним странама, та уговорна страна може захтевати раскид уговора. И наши Апелациони судови су заузели овај став, с тим да је Врховни касациони суд враћао по ревизији да се отлоне недостаци у утврђивању чињеничног стања као што су, да ли се банка задуживала код страних финансијских институција у еврима или франку, а кредит је везала за франак, колико је франак скочио у односу на евро у том периоду. . . Не ради се ништавим уговорима, осим уколико се не иде на то да је камата као битан елеменат уговора о кредити повећавана толико и да није била довољно јасно одређена уговором или одредива, па се тражи утврђење ништавости из тог разлога. Оваквих случајева има много мање и теже ће се доказивати.
Светлана
Ништави уговори не могу да се раскину, већ само да се утврди степен ништавости - апсолутна или делимична. Раскинути се може само пуноважан уговор, те је инсистирање на раскиду покушај да се скрене на колосек да банке нису ништа криве, већ да је крив швајцарски франак јер је ојачао. Раскидом би се банке позивале да се држава умешала у њихове уговоре, те би имале основ да сутра потражују све што су изгубиле управо од пореских обавезника.
Nenad
Pravda, konačno !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja