Tekst u „Gardijanu” u kojem se predlaže ugradnja mikročipova u sportiste kao rešenje za iskorenjivanje dopinga nije izazvao toliko burne reakcije kakve su njegovi autori očekivali, ali su neki sportski autoriteti neizostavno komentarisali ovu ideju.
– Sportisti bi trebalo da budu opremljeni mikročipovima, slično kao i psi, u borbi protiv dopinga u sportu, smatraju neki od autoriteta u međunarodnim sportskim institucijama. Majk Miler, izvršni direktor Svetske olimpijske asocijacije (VOA), tvrdi da su radikalne antidoping metode, uključujući i implantate za detektovanje zabranjenih supstanci, neophodni da bi sport bio čist – piše „Gardijan”.
Ovaj britanski list navodi da VOA podržava 48 nacionalnih olimpijskih komiteta i 100.000 olimpijaca, dok Miler naglašava da je ovu ideju izneo u svoje lično ime, a ne kao glava te organizacije:
– Neki smatraju da ne bi trebalo ovo da radimo ljudima. Ali, ako smo kao nacija ljubitelja pasa spremni da to primenjujemo na njima, zašto se i sami ne bismo čipovali?
Miler je ubeđen da su „mikročip tehnologije budućnost i u borbi protiv dopinga”. Govoreći o tome na „Vestminsterskom forumu”, u prisustvu nekih od autoriteta u ovoj oblasti, rekao je i sledeće:
– Kad već postoje moderne tehnologije, zašto ih ne upotrebiti? Zašto ne bismo čipovali sportiste da bismo iskorenili doping? Neki kažu da je to uzurpacija privatnosti sportista. Međutim, sport je klub, a ljudi ne moraju da budu deo kluba ako to ne žele, ukoliko nisu spremni da slede pravila. Problem sa sadašnjim antidoping sistemom je to što nam ukazuje da u određenom trenutku nije uočena zabranjena supstanca, ali nama je potreban sistem koji će da nam potvrdi da je sportista čist sve vreme, ukoliko ne postoje promene na markerima. Ja sam samo nabacio ideju. Nisam Stiv Džobs, ali smatram da moramo da potrošimo novac i da koristimo najnovije tehnologije u borbi za čistiji sport.
Izvršni direktor Antidoping agencije Velike Britanije Nikol Sepsted kaže da nema ništa protiv toga da nove tehnologije budu u službi napretka sporta, ali i upozorava na to da je neophodno da „postoji ravnoteža između prava na privatnost i dokazivanja da ste čisti”. Još je konkretnija Antidoping agencija Srbije (ADAS).
– Analizirali smo tekst u „Gardijanu”, i što se nas tiče – to je naučna fantastika! Ne poznajemo organizaciju koja je pokrenula tu priču. Smatramo da smo već dovoljno zadrli u intimu sportista samim tim što smo ih obavezali da budu dostupni za doping kontrolu jedan sat svakog dana u godini. To je zaista više nego dovoljno i sve preko toga ne bi imalo smisla – kazala je za „Politiku” dr Milica Vukašinović-Vesić, predsednica Adasa, čiji se stručnjaci dobro kotiraju u Svetskoj antidoping agenciji (VADA).
U intervjuu datom „Politici” pre dve godine, Milica Vukašinović-Vesić je objasnila u kojoj meri kontrolori mogu da „uznemiravaju sportiste” (pošto povremeno čujemo primedbe da ih je kontrola iznenadila u sitne sate u hotelu ili negde drugde):
– Vrhunski sportista ima obavezu da popuni Obrazac o lokaciji, koji ga obavezuje da bude dostupan za doping kontrolu jedan sat svakog dana u godini. Sam sportista bira vreme od jednog sata (od 5 do 23 časa) i mesto kada će biti dostupan, a obrasce o lokaciji dostavlja na kvartalnom nivou. Ukoliko sportista napravi tri propusta u periodu od 12 meseci, može biti kažnjen zabranom takmičenja. Ovde se radi o testiranju izvan takmičenja, što nas ne ograničava da sportistu kontrolišemo na takmičenju ili treningu. Takođe, broj testova tokom godine koje sprovodimo kod sportista nije ograničen. Svakako, broj doping testova koje mi sprovedemo zavisi od finansijskih sredstava koja dobijamo, a koja su, zahvaljujući Ministarstvu omladine i sporta, od 2014. godine povećana.
