nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 15.10.2017. u 22:00 Jelica Antelj - Ivana Albunović

Banke se „odriču” provizija koje nezakonito naplaćuju

Troškovi obrade kredita su deo predugovorne faze kada svaka strana po pravilu snosi svoje troškove, kažu u udruženju „CHF Srbija”
Фото А.Васиљевић

Da bi privukle klijente da se zadužuju baš kod njih, banke poslednjih nedelja sve češće reklamiraju kredite uz koje se ne naplaćuju troškovi obrade zajma. Ovo bi bila dobra vest da se banke odriču neke od svojih visokih provizija, a ne naknade koju već godinama nezakonito naplaćuju. Ovo je, inače, jedna od tri naknade koje banke neosnovano obračunavaju dužnicima, na šta već godinama upozoravaju udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga. 

U udruženju „CHF Srbija” kažu da je ovakvo ponašanje banaka posledica korišćenja dominantnog položaja, kao i da je naknada obrade kredita nepošteno prevaljena na korisnike.

– Ovo je trošak koji pripada predugovornoj fazi, kada svaka strana, po pravilu, snosi svoje obaveze. Tražiti da klijent plati ovu naknadu, koja se kreće od 0,1 do tri odsto od iznosa kredita, isto je kao i tražiti da banka plati troškove koje klijent može imati, na primer pravnog i ekonomskog savetnika u toj predugovornoj fazi – kaže advokat Jelena Pavlović iz ovog udruženja.

Prema njenim rečima, drugi razlog je to što je ovaj posao svakodnevni posao banaka, za koji one imaju stalno zaposlena lica čije zarade već ulaze u trošak poslovanja i koje su u krajnjem slučaju deo kamate koja se klijentu nudi.

– Pričati o troškovima obrade kredita ima smisla samo i isključivo kod kreditne analize velikih sistema, jer obrada njihovog kreditnog zahteva uglavnom podrazumeva veliki utrošak resursa, te se tada trošak obrade između banke i potencijalnog korisnika zaista može ugovoriti – kaže Pavlovićeva.

Sa druge strane, za fizička lica, čija kreditna analiza obuhvata utvrđivanje stepena zaduženosti i visinu zarade, bez bilo kakve dublje provere, posebno valutne usklađenosti, nepoštena je praksa. Ona, objašnjava naša sagovornica, nema utemeljenje u pravnom poretku Srbije koji banci u kreditnom poslu daje samo pravo na kamatu.

Kako je „Politika” ranije pisala i udruženje „Efektiva” je više puta ukazivalo na nezakonitost naknada koje banke naplaćuju onim klijentima koji uzimaju kredite.

– Reč je o tri vrste naknada i sve tri smatramo nezakonitim. Prva je provizija za obradu kredita, koja se naplaćuje na početku, prilikom zaduživanja, druga je ona koju banka naplaćuje za održavanje ili praćenje kredita i treća – provizija za prevremenu otplatu zajma, rekli su u „Efektivi”. 

Inače, sve tri vrste ovih naknada suprotne su članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji kaže da banka u ovom slučaju može da zarađuje isključivo na kamati. 

Kako to izgleda u praksi. Kada klijent uzme kredit u iznosu od 1.000 evra banka mu odmah odbije 20 za obradu pozajmice i isplaćuje mu na ruke 980 evra. Kamatu mu ipak računa na svih 1.000 evra, čime je klijent oštećen po dva osnova. Prvi što mu je banka uzela tih 20 evra na ime provizije, a drugo što mu i na taj iznos naplaćuje kamatu iako je reč o novcu koji nije dobio, objasnili su naši sagovornici iz „Efektive”.

U ovom udruženju napominju da je u slučaju provizija koje banke naplaćuju od građana često reč o fantomskim naknadama. To se vidi, objašnjava Gavrilović, u slučaju naknade za praćenje kredita, kada banka za isti posao koji radi tokom otplate kredita naplaćuje naknadu u procentualnom iznosu na glavnicu. Za isti posao u jednom trenutku naplaćuje jedan iznos, a kako se glavnica smanjuje, i ovaj iznos ide nadole, što je nelogično.

 

Komеntari1
e1598
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Balkanska Ruta
Bankama se uveliko radi fejslifting kroz prodaje i akvizicije. Znači nov izvod iz knjige rodjenih. A nedela i plen? Pa zastara brate.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja