nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:29

Sve naše akademije koje to nisu

Ne stiče se akademsko zvanje u svakoj školi koja se akademijom zove, makar se bavila bezbednošću, lepim umetnostima, fudbalom, bankama ili frizurama
Autor: Milenija Simić-Miladinovićnedelja, 15.10.2017. u 22:00
Војномедицинска академија у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Sve naše akademije, u stvari to nisu, ako se posmatraju kroz zakonski okvir. Propisi u obrazovanju, doduše predviđaju da može da postoji Akademija strukovnih studija, što bi bila samostalna visokoškolska ustanova čija delatnost objedinjuje obrazovni, istraživački, stručni i umetnički rad. Takvih kuća znanja, koje ostvaruju osnovne, master i specijalističke strukovne studije i zavređuju status akademije zato što realizuju najmanje pet akreditovanih studijskih programa u najmanje tri naučna ili umetnika polja – u Srbiji za sada nema.

Da je tako, svedoči i „Izveštaj o samovrednovanju Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) 2012–2017”, objavljen krajem jula ove godine. A predsednik KAPK-a prof. dr Ćemal Dolićanin za naš list precizira da „kod nas nema akreditovanih akademija strukovnih studija, zato što do sada nije podnet nijedan takav zahtev za akreditaciju istih”. Istovremeno, „akademija” se sreće u nazivima škola na svim nivoima formalnog i neformalnog obrazovanja, i ne znači da će se u svakoj školi koja se akademijom zove steći akademsko zvanje.

Najviše akademija u kojima je akademsko zvanje kruna školovanja imamo među akreditovanim državnim i privatnim visokim školama, fakultetima i univerzitetima. Ukupno ih je deset.

Biser preduniverzitetskog školstva je Vazduhoplovna akademija, srednja škola u kojoj stasavaju budući znalci vojne i civilne avijacije, ali kojoj mnogi zameraju što se akademijom zove, pa je neupućeni svrstavaju među fakultete Univerziteta odbrane. Oba fakulteta Univerziteta odbrane jesu akademije – Vojna i Vojnomedicinska.

Još jedan državni univerzitet – Univerzitet u Novom Sadu, ima Akademiju umetnosti, koja je takođe fakultet. „Privredna akademija” jedini je univerzitet u Srbiji sa akademijom u nazivu. Na privatnim univerzitetima ukupno je pet akreditovanih akademija. „Union”, na primer, ima dve: „Akademiju lepih umetnosti”, kako se zove njihov Fakultet scenskih i primenjenih umetnosti, i „Beogradsku bankarsku akademiju”, odnosno Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije. Bivša, ali i dalje prepoznatljiva po imenu, „Akademija za diplomatiju i bezbednost” Univerziteta „Union – Nikola Tesla” prerasla je u Fakultet za diplomatiju i bezbednost.

Prof. dr Ćemal Dolićanin za naš list precizira da kod nas nema akreditovanih akademija strukovnih studija, zato što do sada nije podnet nijedan takav zahtev za njihovu akreditaciju

Od ukupno pet akreditovanih visokih škola akademskih studija, među kojima su jedna državna i četiri privatne, tri su akademije, i to Akademija za poslovnu ekonomiju, Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konzervaciju i Kriminalističko-policijska akademija (KPA) – u ovoj grupi jedina osnovana odlukom Vlade Republike Srbije. Spajanjem nekadašnje Više škole unutrašnjih poslova i Policijske akademije pre jedanaest godina nastala je KPA, kao samostalna visokoškolska ustanova koja nudi studijske programe svih nivoa obrazovanja i usavršavanja policijskog kadra. Da bi upisali osnovne studije kriminalistike, forenzičkog inženjerstva ili informatike na ovoj akademiji, kandidati pre prijemnog moraju da ispune zakonom utvrđene bezbednosne uslove za prijem u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Imaju obavezu i da prođu lekarski pregled, test psiholoških sposobnosti i testiranje na upotrebu psihoaktivnih supstanci, a onda i proveru sklonosti i znanja, koja se sastoji iz tri ispita: opšte informisanosti, matematike i informatike.

Procedura je slična za prijem na osnovne studije Akademije za nacionalnu bezbednost Bezbednosno-informativne agencije, u kojoj stasavaju diplomirani menadžeri bezbednosti. Brucoši akademije nacionalnog bezbednosno-obaveštajnog sistema ne mogu biti stariji od 20 godina, a osim zdravstvenih, psihofizičkih i bezbednosnih provera, treba da pokažu odlično znanje srpskog jezika i književnosti, istorije i adekvatan nivo fizičke spremnosti. Akademija za nacionalnu bezbednost u rangu je visokih škola strukovnih studija. Među ukupno 65 akreditovanih visokoškolskih ustanova tog tipa, još dve su akademije: „Sportska akademija” i Akademija fudbala Beograd, u kojima se školuju treneri i sportski menadžeri.

Van prosvetnog sistema možda je najpoznatija Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova. Utemeljena je da unapredi osobena znanja i veštine već fakultetski obrazovanih profesionalaca koji grade diplomatske karijere. Kandidat u klupe ove akademije ne seda bez znanja engleskog jezika i preporuke institucije u kojoj je zaposlen. Javnost, ipak, polemiše da među kriterijumima za odabir polaznika nisu zanemarljivi – partijska opredeljenost, lične i rodbinske veze, kao i da estradno zvanje „starleta”, nije prepreka za bavljenje spoljnom politikom i međunarodnim odnosima.

 

Kriminalisti manekeni

Na studijske programe kriminalistike KPA ne primaju mladiće niže od 173 centimetra, uz uslov da im telesna težina varira do deset kilograma više ili manje u odnosu na telesnu visinu umanjenu za 100 centimetara. Dame moraju biti visoke bar 165 centimetara, a kad se od toga oduzme metar dobije se tražena težina od koje može da se odstupi do tri kilograma više ili do 12 kilograma manje. Dakle, maturanti koji žele da u KPA steknu zvanje diplomiranog ili strukovnog kriminaliste moraju, između ostalog, da budu manekenske građe. Ali na akademiju, čak ni na upis, ne mogu da dođu u bermudama, kratkoj suknji, majici na bretele ili u papučama.

 

Zloupotreba Platona

Razne akademije za frizeraj, ulepšavanje, pi-ar menadžere, informatiku... pozivaju buduće đake da baš na kursevima koje one nude načine prve korake uspešne karijere. Ključna reč je kurs, a ne akademija, u nazivu svakojakih neformalnih tečajeva koji se na tržištu probijaju marketingom, a po sadržaju ne zavređuju da im se u imenu nađe reč „akademija”, kao što se zvala prva iz Platonovog doba, čije se značenje zloupotrebom obesmišljava.


Komentari10
9c0c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubisa
Slazem se sa osnovnom porukom iz teksta i, posebno, sa ocenama komentatora. Zavrsiti neke "strukovne" skole ili ' bolonjske' trogodisnje studije u 40-tim, 50-tim ili 60-tim godinama zivota, po meni, nistavno je. Inflacija amaterizma u strukama potvrdjuje ovu ocenu.
Bocko2
U stara vremena, kada je visoko školstvo ličilo na sebe, jedva je bila popunjena trećina mesta u tom istom amfiteatru. Dakle nema kvaliteta već samo kvantiteta ili prostije, štancovcanje akademskih diploma, bilo master ili doktorskih. Raspitajte se kod ljudi koji znaju, na šta sada liči Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Mašinski i slični tehnički fakulteti. O ostalima i da se ne govori. Dotakli smo dno i sa ovako organizovanim visokim obrazovanjem nismo džaba "proglašeni" za tržište jeftine radne snage. Tamo gde je bitan kvantitet (kao ovde gde će svako imati diplomu visokoškolske ustanove, i svako će biti visoko obrazovan) nema kvaliteta. O privatnim "fakultetima" i "univerziteima" je već neozbiljno govoriti.
Vlatko Branković
I Kinezi su bili jeftina radna snaga, ali sa druge strane umeju da štede, a takođe su racionalni i pragmatični. Kupovna moć im se uvišestručila poslednjih godina.
Preporučujem 2
Bocko1
U Srbiji je visoko obrazovanje upropašćeno. Pretvoreno je u biznis! Posebno nakon uvođenja tzv. "Bolonjske deklaracije". Ovo Vam piše onaj koji je diploirao na Mašinskom fakultetu po oba programa. Na žalost, sada je i on kao i svi drugi pretvoren u instituciju za štancovanje diploma. Otvoreno je mnogo smerova koji privlače studente. Privlačni su jer nema "velike muke" da se završe, a Bolonjska deklaracija se pobrinula da skoro svaki upisani student završi studije. To sve dovodi do toga, da su fakulteti "prebukirani" studentima i da sa tolikom velikim brojem, isti dosta dobro prihoduju, mnogo bolje nego pre uvođenja "Bolonje". Studentima su uvedeni mnogi nameti (potvrdem prijave, takse, kazne...) koji nekada nisu postojali, jer se sve pretvorilo u biznis, i to je primarna delatnost, a ne obrazovanje i nauka! Tako se dešava da na fakultetima (ja sam svedok) kada je proglašavanje diplomaca i dodela diploma, bude nedovoljan jedan amfiteatar kako bi primio sve diplomce!
Petar
Od 2000 godine su pocele da se masovno otvaraju privatne skole, fakulteti i akademije a sve u cilju uzimanja para od onih koji imaju da plate ili da bi se politicarima obezbedila fakultetska diploma. Nije sala kada se svi sprdaju sa ljudima koji svoju diplomu steku na nekoj od tih akademija ili skola. Tamo je dovoljno da platis godisnju upisninu i ispit i da si ga vec polozio, a ako znas i naslov nekog udzebnika dobijes 7, a ako josh znas i pisca udzebika e onda si dobio najmanj 8.
Драган
Како год да је звали у болници ВМА (на слици) још увек раде врхунски стручњаци и још увек имају врхунски однос према пацијентима, што у многим другим сличним установама није баш увек тако.
Zoran
U drugim bolnicama je isto ili mnogo bolje nego na VMA.
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja