subota, 18.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:32

Priča o zlu u slavu života

„Igre brojeva” Mirka Demića u režiji Marka Misirače na Velikom školskom času u Šumaricama 21. oktobra
Autor: B. Kartalovićutorak, 17.10.2017. u 21:31
Ве­ли­ки школ­ски ча­с у Шу­ма­ри­ца­ма ранијих година (Фото М. Игњатовић)

Kragujevac – Žrtve nacističke odmazde 21. oktobra 1941. oživeće i ove godine u Šumaricama, jednom od najvećih stradališta civila u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima, a sa njima i neizbežno zlo koje istrajava uprkos našim pokušajima da ga eliminišemo iz svesti, istorije, sećanja. U delu „Igre brojeva” Mirka Demića, direktora Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”, koje će 21. oktobra, po tradiciji, biti izvedeno kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, glavnu ulogu podjednako nose i život i smrt, i nevini i dželati, i dobro i zlo.

Prepliću se, pokušavajući jedno drugo da nadjačaju, u dijalogu bez kraja, koji traje vekovima, bez izgleda da skoro ugledamo pobednika. Inscenacija na otvorenom ove dramske poeme poverena je reditelju Marku Misirači, a likove će tumačiti kragujevački i beogradski glumci. Još jedan Veliki školski čas, 47. po redu, uživo će prenositi RTS.

Osim književne fikcije, svojstvene piscu, autor „Igre brojeva” je, navodi recenzent Aleksandar B. Laković, u delo ugradio i literarno, ali i lično i zajedničko iskustvo zla. Mirko Demić rođen je 1964. u Gornjem Klasniću kod Gline, pa je u rukopisu, objašnjava Laković, spojio i crkvu u Glini i Šumarice, i Baniju i Šumadiju, i sve svedoke „besmislenosti i bestijalnosti zla u koje mnogi nisu mogli verovati”.

Demićevo iskustvo dovrhunjeno je gorčinom uspomena donetih iz rodnog kraja koji možemo odrediti kao trajno mesto genocida, etničkog čišćenja i vekovne ostrašćene mržnje, navodi Laković: „Ali i u drugom zavičaju, u kojem istrajava poslednje dve decenije, Demić je prepoznao jedan te isti, zajednički, a osobeni specifikum stradanja, koji je začudio i filozofa Hanu Arent, istraživača masovnih zločina, a ogleda se u spoznaji da vojnici ratnici civili, zaduženi za sprovođenje takvog monstruoznog zločina kao što su odmazde na nacionalnoj osnovi još aktivne na brojnim tačkama naše planete, nisu odavali nikakve patološke sklonosti. Nisu bili sociopate, ni fanatici, oni su, jednostavno, kao činovnici, rutinski obavili svoj posao, iako je to bilo masovno i monstruozno zamišljeno ubistvo, nasumice odabranih, nedužnih civila, što je zaista neshvatljivo.

Zato u poetsko-esejizovanom jeziku „Igre brojeva”, naglašava Laković, uočavamo i svojevrsni paradoks: umesto da se dželati pravdaju i kaju, čitamo rečenice u kojima se žrtve pitaju zašto su oni odabrani. „Otuda sledi i danas aktuelno i zabrinjavajuće pitanje kako se ljudsko zlo uopšte može prepoznati i odakle ono dolazi. I Arentova je, kao i Demić, i svi mi, svesna da je zlo, do sada, bilo neuništivo. Bez rešenja kako ga eliminisati iz naše istorije i iz života naših potomaka.” Štaviše, pred zlom smo nemoćni, ni zaboravom ga nismo proredili, pravdanjem ga samo uvećavamo, činimo učestalijim, beskrajnim, zaključuje Laković iščitavajući „Igre brojeva”, delo u kojem se, uprkos svemu, naslućuje stav autora da „zločin nije čovekova vekovna odrednica”.

„Moramo da obnovimo strah svakog čoveka pred sopstvenom prirodom i njenim ubilačkim mogućnostima”, upozoravajuća je poruka dela „Igre brojeva”, ipak pisanog u slavu života, poručuje Laković.

OKTOH, Joakim Interfest, izložbe

Oktobarske komemorativne svečanosti u Kragujevcu, osim centralne manifestacije Veliki školski čas, čini i niz dugih događaja priređenih u znak sećanja na oko 3.000 civilnih žrtava streljanih u Šumaricama i selima oko grada, od 19. do 21. oktobra 1941.

Oktobru hododarje – OKTOH, tradicionalna muzička manifestacija, upravo završeni međunarodni pozorišni festival „Joakim Interfest”, kao i „Bdenje” u Spomen-parku „21. oktobar”, noć uoči Velikog školskog časa, predstavljaju niz događaja kojim Kragujevac od zaborava brani nevino pogubljene.

U okviru „Bdenja” biće predstavljena knjiga „Igre brojeva” Mirka Demića, a te večeri, 20. oktobra, u Spomen-muzeju „21 oktobar” otvara se i izložba radova Salona antiratne karikature, nakon čega sledi koncert Gradskog kamernog hora „Liceum”.

Gradska galerija „Mostovi Balkana”, kao i Narodni muzej u Kragujevcu organizatori su mnogobrojnih izložbi, među kojima je i „Fotografije detinjstva – 16 priča”, etnologa Nataše Nikolić, koja je priređena u Kući prote Miloja Barjaktarovića


Komentari5
e8a88
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sloba
Слушај сад ово: "главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло". Како подједнако? Немогу џелати да носе подједнако главну улогу никако. А онда иде даље: "Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у дијалогу без краја, који траје вековима, без изгледа да скоро угледамо победника. " То да зло покушава да надјача добро је свима познато али су зло неће и неможе однети победу. Ваљда ће бити нешто од овог Великог Школског Часа. Да се не обрукамо пред жртвама, претцима и потомцима.
Ilic Momcilo
Za Djordje Konjikovic.Postovani gospodine.Da li ste nekada culi,ko je pomagao pri hapsenju i sprovodjenju na streljanje Nemcima.!? A sto se tice skandiranja BOLJE RAT NEGO PAKT,i tu je poznato ko je uzivao u paktu i neubijanju Nemaca,a ko u ratu i ubijanju Nemaca.Ima jos,postovani gospodine,ali nema potrebe.
Dusan Milicevic
Kad ce se govoriti o onim Srbima koji su kupili Srpsku djecu I odvodili ih u smrt. Kad ce se govoriti o onima koji su komandovali Srbima koji su vodili Srpsku djecu u smrt. I kad ce se reci ko su naslijednici u Srbiji onih koji su Srpsku djecu predali djelatima???
Preporučujem 7
Зоран Николић (Ваљево)
Велики школски час неумољиво и нетлењено, вечнопамтеће сведочи и бива залог за будуће историјско време ( наместо залога, онај што Велики школски час поистовећује са сећањем на швапског окупатора чије кости српска земља у себи чува, рекао би инвестиција ) који у истини стоји - Немци су нам сада, јуче и сутра тек НЕпријатељи...
Djordje Konjikovic
I ovo je prilika da se zapitamo da li smo dobro uradili 27 marta 1941 god skandirajuci BOLJE RAT NEGO PAKT ! I da li smo gresili ubijajuci Nemce znajuci da ce za svakog ubijenog biti streljano 100 neduznih gradjana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja