petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:29

EK protiv diskriminacije pri prodaji zemlje strancima

Kao jednu od zabranjenih mera napominju i praksu da se od stranih državljana traži prijava boravka kao preduslov za preuzimanje zemlje čemu je pribegla i Srbija
Autor: I. Albunovićutorak, 17.10.2017. u 21:51
Србија мирна до уласка у ЕУ (Фо­то Танјуг/Ј. Пап)

Samo dva meseca od kada je Srbija pronašla model kako da dozvoli ali ipak i delimično ograniči prodaju zemlje strancima iz EU stiže upozorenje zbog koga su se već pronele glasine da ćemo možda morati da menjamo propise o zemljištu.

Evropska komisija pre nekoliko dana objavila je smernice, odnosno zvaničan spisak šta se sme a šta ne kada je u pitanju zaštita poljoprivrednog zemljišta. Upozorila je da postoji niz prihvatljivih mehanizama ali da oni moraju da budu usklađeni sa evropskim propisima, prenosi portal „Euroaktiv”. Kao jedna od zabranjenih mera ističe se česta praksa da se od stranih državljana zahteva prijava boravka kao preduslov za preuzimanje zemlje.

Komisija je podsetila da je 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranična ulaganja. Nekim o tih restriktivnih mera pribegle su Bugarska, Mađarska, Letonija, Litvanija i Slovačka pa je od njih i zvanično zatraženo da propise usklade sa evropskim.

Srbija se takođe prilikom liberalizacije tržišta odlučila na slično. Strancima je od 1. septembra omogućeno da postanu vlasnici državne zemlje ali jedan od uslova sada bi mogao da bude sporan. Naime, po domaćim propisima od stranih državljana zahteva se da najmanje deset godina imaju prijavljeno prebivalište na našoj teritoriji. Da li se najnovije upozorenje Brisela može odnositi i na nas? Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, tvrdi da za Srbiju ne mogu da važe ta pravila. On je za „Politiku” rekao da možemo da budemo mirni i da se smernice Evropske komisije ne mogu odnositi na Srbiju sve do trenutka ulaska u Evropsku uniju.

– U stalnoj smo komunikaciji sa EK i oni su zadovoljni propisima koji su sada na snazi. Nikada nam niko nije ukazao na nepravilnost niti da je neka od mera diskriminatorska – tvrdi Nedimović.

Na osnovu prakse evropskog Suda pravde Evropska komisija sada državama daje jasan putokaz šta mogu da urade da bi regulisale prodaju poljoprivrednog zemljišta. Pod prihvatljivim ograničenjem smatra se, recimo, zahtev da se potencijalnom kupcu traži dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju ili da mu se ograniči površina koju kupuje. Države takođe mogu da intervenišu i oko cene zemlje. Među prihvatljivim je i pravo na „prvenstvo  kupovine” čime se određenim kategorijama kupaca omogućava da konkurišu za oranice pre nego što se one ponude nekom drugom. To pravo, kako se napominje, mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država. Sa druge strane, protivzakonitim se smatraju i nametanja obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, kao i zabrane kupovina kompanijama…

Komisija je podsetila da je novim smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta koji je od Brisela tražio da donese jasan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta i tako obezbedi jednake uslove za sve.

– Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu. Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu – obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja.


Komentari23
a164f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован К.
Држава Србија може и МОРА да научи да цени своје земљиште и да коренито промени политику власништва над земљиштем. Неконтролисани откуп великог броја хектара обрадивог земљишта чак и домаћим купцима мора да буде ограничен увођењем одређених разумних максимума земљишног поседа, а продаја странцима долази као "последња рупа на свирали" и ту треба бити врло рестриктиван. Србија није чланица ЕУ-е и не мора да се повинује њиховој политици. Странци би могли да закупљују земљиште само на одређен број година и то по ценама (по хектару) које пропише држава Србија, а у складу са ценама земљишта у развијеним земљама ЕУ-е. У таквим уговорима мора да буде наглашено за шта ће моћи то земљиште да се користи и које технологије су дозвољене, а које строго забрањене (ГМО и сл.).
Mika Mis
Vrlo je interesantno da uvek kad dodje vreme da oni koji pokrecu konce lutaka koje treba za njih da obave neki posao sve se zgodno namesti da posao bude efikasno i bez mnogo talasanja zavrsen a kad se Vlasi dosete stvar je gotova.Tako eto sada je cena zemlje u Srbiji taman nedostizna nasim poljoprivrednicima a vrlo povoljna za strance posto hektar zemlje u Holandiji kosta oko 150.000 Eu, u Francuskoj oko 120.000 itd.
marko
Заборављају се неке битне ствари. Код нас је Закон и раније био јасан, а то је да странци не могу бити власници земљишта. Међутим, када су кренуле приватизације онда је криминалним актом простог потписа једног министра све то дозвољено, и онда је гомила земљишта отишло у руке страним фирмама и фондовима. Пре свега сви наши бизМисмени су са офшор острва куповали овде, па затим комшије и даље комшије, па разни фондови. Други проблем је што наша држава неће намерно да донесе ваљани Закон о пољопривредном земљишту, и тако је немогуће почети размишљати о било каквој стратегији развоја пољопривреде. Треће, држава је изашла у сусрет бизМисменима тако што им је друштвену својину како се водило пољопривредно земљиште у књигама, после приватизације дозволила да књиже као сопствену и тако им је земља дошла џабе. Затим је лако било напумпати цену земље и сада су они сви постали милионери, који би радо да уновче тај мртви капитал.
Selja Uzicki
Okupirase nas bez ispaljenog metka ,sve po sistemu nije demokratski braniti svoju zemlju
Miloš
Srbija bi trebala da se ugleda na Mađarsku i Indiju kada je u pitanju prodaja zemlje strancima da se ne bi svela na Beogradski pašaluk.
Маја М.
Орбан је забрану уградио у устав. Нама то не би дозволили...
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja